Задивљујућа потрага за новим медикаментима

Од дописника Пробудите се! из Британије

Шта гума, какао, памук и средства против болова имају заједничко? Сви се могу добити од биљака. Осим шећера и кисеоника који се производе путем фотосинтезе, зелено биље такође производи изванредан низ супстанција од других основних хемијских грађевинских елемената. Ови секундарни хемијски производи јесу оно што свакој биљци даје различите особине.

ЖАРЕЊЕ коприве, кисели укус јабуке, и нежни мирис руже, све је то услед различитих комбинација хемијских супстанција које биљке саме праве. Тако, оно што може изгледати као један продукт  у ствари често је веома комплексна мешавина.

Хемијске фабрике природе

Узмите у обзир карактеристични мирис какаоа. Да ли сте знали да су до сада научници открили 84 различите испарљиве хемијске супстанције које се комбинују да би створиле ту јединствену арому? Саставни делови семенки какаоа изузетно су сложени, и у протеклим годинама много је труда уложено да би се они идентификовали. А то је само један природни продукт.

Холестерол је једна масна супстанција, можда најбоље знана по својој могућој повезаности са срчаним обољењем људи. Ипак, у неким биљкама, он је почетна тачка за стварање битне групе хемијских производа званих стероиди. Стероиди садрже витамин D, хормоне (као што је кортизон), и медикаменте као што су противупални бетаметасон. Диосгенин, стероид који се користи у производњи оралних средстава за контрацепцију, производе одређене врсте дивљег јама. Кортизон, с друге стране, производи се из хекугенина, природног стероида који је издвојен из меса агавиног листа након справљања влакна. Многи од данашњих нових лекова најпре су били изоловани из биљног ткива.

Биљке и човек

Иако је човекова употреба синтетичких лекова савремено медицинско кретање, екстракти биљака се као мелеми за уобичајене болести употребљавају хиљадама година. Рани асирски записи описују употребу обичне сасе за ублажавање бола. А египатски медицински папируси из времена фараона̂ откривају широко распрострањену употребу лековитих биљака.

Светска здравствена организација бележи употребу око 20 000 лековитих биљака широм света. Само у Британији процењује се да се 6 000 до 7 000 тона трава годишње користи као састојци у неких 5 500 различитих биљних продуката, а у Сједињеним Америчким Државама, рачуна се да се више од половине свих лекарских рецепата да̂ за медикаменте добијене из биљака.

Налажење нових медикамената

Уз број од 250 000 у свету познатих врста биљака, од којих свака поседује потенцијално јединствену хемију, научници непрестано трагају за индицијама за проналажење корисних медикамената. Један од очигледних начина јесте проучавати како људи лече бољке употребљавајући биљке које расту у њиховој околини.

Откриће кокаина започело је запажањем да жвакање лишћа коке отупљује мучнину глади и смањује умор. Изоловањем и модификовањем структуре молекула кокаина, хемичари су произвели синтетичке деривате за коришћење као локалног анестетика. Ако вам је ваш зубар дао инјекцију како би део ваше вилице утрнуо да би вас поштедео болног искуства, онда је врло вероватно да сте имали користи од овог истраживања.

Пуно вредних информација о употреби биљака још увек је ускладиштено у ботаничким збиркама. Научници који проводе преко четири године испитујући 2,5 милиона узорака у Сивом хербаријуму и Арнолдовом ботаничком врту Хардвардског  универзитета били су у стању да тачно одреде више од 5 000 врсти биљака које су раније превиђене као потенцијални извори медикамената.

Друга линија потраге упоређује хемијски састав биљака. Ако једна врста садржи корисне састојке, сродне врсте такође могу бити вредне. Кад је рад на северноаустралијском дрвету, кестену Моритон залива, изоловао кастаноспермин, отров који испољава антивирусно дејство, ботаничари који су трагали за сродним дрвећем предложили су да се погледа јужноамеричка Alexa.

Истраживање против рака

Понекад индиције могу обмањивати а онда дати неочекиване резултате. На пример, тврдило се да екстракти мадагаскарског зимзелена могу лечити дијабетес. Канадски истраживачи су га почели тестирати, али на њихово изненађење екстракти зимзелена су гушили имунолошки систем тиме што су смањивали производњу белих крвних зрнаца. То је докторима дало идеју да те екстракте тестирају против леукемије, рака белих крвних зрнаца.

Коначно је изоловано око 90 супстанција од којих су се две, знане као винкристин и винбластин, показале медицински корисне. Оне су у тој биљци присутне у тако малим количинама да је потребно око једне тоне биљног материјала да би се произвела 2 грама винкристина. Данас ови састојци и њихови деривати широм света омогућавају хемијску терапију која се користи за лечење дечје леукемије.

У касним 1950-им, Национални институт за рак Сједињених Америчких Држава покренуо је 25-годишњи програм методичне провере, током којег је 114 000 биљних екстраката од 40 000 врста било тестирано на противтуморно дејство на канцерогене културе. Око 4 500 њих произвело је приметан ефекат, вредан даљњег проучавања. Али консултант фармакогнозиста др В. Ч. Еванс истиче: „Врло је невероватно да лекови широког спектра против рака у ствари буду нађени“ као директан резултат таквог истраживања, колико год оно било значајно. Врсте рака се изузетно разликују, а само неколико култура брзо растућих ћелија рака коришћено је у овим тестовима.

Нови медикаменти из старих биљака

Добро познате биљке прибављају истраживачима више материјала за размишљање. На пример, ђумбир се сада користи као антиемиетик, који је нарочито ефикасан против морске болести. a Што је још важније, ђумбир би се могао показати вредним у пружању олакшања оболелима од тропске паразитске болести шистосомијазе (билхарзије). Испитивања на зараженој школској деци у Нигерији, уз употребу таблета од ђумбировог праха, зауставила су појављивање крви у мокраћи и смањила број јаја шистозома.

Истраживачи су једва начели овај задатак испитивања вегетационог краљевства у потрази за више медикамената. Чак и оне релативно добро знане биљке још увек скривају много тајни. Сладић се сада веома тражи пошто су хемикалије које су у њему откривене ефикасна средства против упала, а његови деривати могу пружити олакшање неким особама које пате од артритиса. Научници такође ради антигљивичних и антимикробских дејстава испитују обичан баштенски грашак.

Окрутно уништавање биљних врста у одређеним подручјима света, пре него што се те биљке евидентирају, значи да се потрага за новим медикаментима мора наставити брзо. Пажљиве хемијске анализе биљака и њихово генетско очување остаје на самом врху важности, чак и за биљке које су добро познате. Али постоји једна загонетка коју још треба решити: Какву корист имају саме биљке од ових изузетних хемикалија? На пример, зашто биљка пркос производи тако велику концентрацију норадреналина, хормона за који се утврдило да је битан за човекову добробит?

Заиста, наше спознање о замршеностима биљног живота још увек је изузетно ограничено. Али и оно што знамо указује на једно свеукупно дизајнирање, за шта заслуга припада једном Великом Дизајнеру.

[Фуснота]

[Слика на 17. страни]

Ђумбир се користи као антидотон за морску болест