Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Наука добија лекцију од природе“

„Наука добија лекцију од природе“

„Наука добија лекцију од природе“

ОВО горе био је наслов у Њујорк тајмсу од 31. августа 1993. Чланак је приметио да растући број научника који осмишљавају нове материјале постаје укључен на пољу биомиметике. Тајмс је биомиметику дефинисао као „проучавање структуре и функције биолошких материјала као модела за вештачки створене материјале.“

Овај чланак је објавио да ниже морске животиње и пауци праве материјале који су супериорнији у односу на сличне супстанције што данашњи научници могу да направе. На пример, петрово ухо из воде извлачи калцијум карбонат, прашкасти састојак креде, и прави веома танке плоче. Затим, оно много таквих плоча међусобно цементира малтером од протеина и шећера. Др Мехмет Сарикаја каже да је грађа ове шкољке 30 пута јача и жилавија од обичног калцијум карбоната направљеног у лабораторији. „Ми немамо технологију за прављење слојева материјала тако танких као што су код морске шкољке“, признаје он.

Слично томе, свила паукове мреже је јача од челика и трајнија од најлона. Научници проучавају ову свилу у нади да ће направити влакна јача од кевлара, супстанције која се употребљава за прављење панцирних прслука. Међутим, сложени паукови процеси производње још увек су ван домашаја људског копирања.

„Пауци праве свилу користећи воду као растварач на отвореном ваздуху, на температури и притиску амбијента, и она пролази кроз све те фазе како би настала стабилна, водоотпорна мрежа велике јачине“, приметио је др Кристофер Вини (Christopher Viney) са универзитета Вашингтон у Сијетлу. „Ипак да би се произвело жилаво влакно слично кевлару, оно се мора правити под високим притиском уз употребу концентрисане сумпорне киселине.“ Тако овај научник признаје: „Имамо доста тога да учимо.“

Размислите о томе. Ако најбоља људска технологија није у стању да произведе оно што нижа морска створења и пауци могу, зар не изгледа разумно веровати да су ова створења продукт једне супериорније интелигенције? Ми ћемо мудро заслугу приписати Великом Дизајнеру — чије дело данашњи научници настоје да опонашају — за његову неупоредиву генијалност у пуњењу Земље својим творевинама (Псалам 104:24).