Чиле — јединствена земља, јединствени конгрес

ДОШЛИ су у хиљадама и у десетинама хиљада у Сантјаго, главни град Чилеа. Чак и у популацији од преко четири милиона, овај прилив био је очито приметљив — сви ови посетиоци носили су плаве беџеве који су најављивали конгрес Јеховиних сведока за 1993. „Божанска поука“.

Преко 400 њих дошло је из далеког Јапана; више од 700 из Сједињених Америчких Држава. Преко хиљаду њих сјатило се путујући авионом и путевима из суседне Аргентине. Дневни лист La Tercera изјавио је у свом постконгресном извештају: „Бела, браон, ’жута‘, и црна лица пружила су доказ различитих раса и нација представљених на Националном стадиону. Уз то, људи и жене из Мексика, Бразила, Перуа, Боливије, Венецуеле, Шпаније и Јапана одскакали су својом народном ношњом.“ Делегати су дошли из Аустралије, Белгије, Британије, Канаде, Немачке, Парагваја, Француске, Холандије, Швајцарске, и већине других јужноамеричких земаља. Преко 4 500 страних посетилаца похрлило је у Сантјаго у недељи од 15. новембра 1993. Затим, као врхунац свега, тамо је било 30 000 чилеанских Сведока који су прешли велике даљине како би дошли у Сантјаго. Зашто то?

Чиле — јединствена земља

Видите, у географском смислу, Чиле је врло посебна земља. Шта је чини другачијом и јединственом? Погледајте на мапу и видећете једну земљу која је дугачка преко 4 310 километара а ипак ужа од 440 километара у свом најширем делу. У ствари просечна ширина је само нешто преко 180 километара. Главни град, Сантјаго, налази се отприлике у средини ове земље. Ови чиниоци подразумевају да су многи чилеански Сведоци морали да путују стотине километара са својим породицама да би дошли на  међународни конгрес — и то уз ограничена материјална средства у многим случајевима. Ипак стигли су у хиљадама, с лицима овенчаним осмесима.

Чиле је земља богате разноликости, од суве пустиње Атакама на северу до бујних винограда области око Сантјага и даље доле према југу где се шумовити Анди спуштају у Пацифик. Коначно, ту су ледници и фјордови који се завршавају у области Антарктика.

Страни посетиоци били су фасцинирани градом Сантјаго. Један делегат је то овако изразио: „Тај утисак био је утисак једног стално ужурбаног и енергичног рада, а ипак људи су били љубазни и пријатељски настројени. Никада у свом животу нисам видео толико много аутобуса на улици. Десетине аутобуских компанија такмиче се за муштерије. Мали таксији су журили свугде. Један негативни фактор било је загађење. Да би то ублажио, Сантјаго има правила по којима се аутомобили смењују у томе да једном недељно не буду на улицама, ротирајући према броју на регистарским таблицама.“ Он је додао: „Још једна интересантна карактеристика била су уредно обучена школска деца, сви у школским униформама, без изузетка. Сигурно тамо нема никаквог такмичења и притиска вршњака да се има одећа и патике последњег дизајна! И нико није изгледао аљкаво.“

Топао дочек за стране посетиоце

Програм „Божанска поука“ отворен је у четвртак, 18. новембра. Страни делегати су неизбежно били изненађени кад су стигли на стадион фудбалског савеза Estadio Nacional. На 270 метара хода од њихових аутобуса до стадиона, они су се пробијали кроз тесно набијену авенију чилеанских сведока — мушкараца, жена и деце — свих жељних да дочекају браћу у посети и да им стегну руке. Многи су чак научили једноставне фразе на енглеском како би рекли: „Добродошли у Чиле!“ Током следећа четири дана успостављена су многа пријатељства упркос језичким баријерама. Фото-апарати и камере радили су прековремено. Хиљаду њих је изменило сувенире, имена и адресе.

Изванредни бројеви

Изгледало је да ће највећи могући број за овај конгрес бити око 60 000 присутних —  44 000 чилеанских Сведока, 4 500 посетиолаца, и плус заинтересованих особа. Замислите изненађење кад је број присутних за четвртак и петак већ био добрано изнад 50 000. У суботу маса је нарасла с 67 865 ујутро на 70 418 поподне. У недељу ујутро, кад је програм обухватао драму која се бавила неким од проблема с којима се Сведоци данас суочавају, број присутних се винуо на 80 981! Стадион је био крцат, а још стотине њих напољу слушало је преко звучника. Ово је био један од чинилаца који су конгрес учинили јединственим — највећи број присутних свих конгреса који су одржани широм света у серији „Божанска поука“. Било је то изненађење за чилеанске Сведоке као и показатељ потенцијала за њихове скупштине да расту и шире се непосредној будућности.

Електронска табла коришћена је за најаву сваког говора на шпанском и енглеском. Чак је показивала и када је публика аплаудирала! На завршетку приказала је опроштајне поздраве на неколико језика, укључујући дански, јапански, немачки и француски.

Крштење привлачи медије

Чилеански медији нису могли игнорисати такав спектакуларан догађај. Свакодневно покривање од стране штампе, радија и телевизије било је одлично. То је нарочито било тако за масовно крштење које је одржано у суботу. На једном крају фудбалског терена постављено је дванаест малих базена. За време говора за крштење, стотине кандидата је устало да објави своју одлуку да следе Христов пример служећи Јехови Богу. Након говора, молитве и песме, 24 слугу у белим шортсевима и мајицама заузело је своја места, по два у сваком базену. Женски помоћници такође су изашли да помогну. Онда су се из свлачионица појавили први кандидати и уходали на терен, мушкарци на једну страну, жене на другу. Изгледало је као да две бескрајне линије иду својим путем к базенима. Све је било уредно, док су новински фотографи такође заузели своје позиције. Крштење се завршило у року од једног сата — 1 282 нова Сведока, хришћанских слугу, било је уроњено у воду, следећи пример који је поставио Исус.

Многобојни растанак

Читаве седмице време је било изврсно. То је, на крају крајева, чилеанско пролеће, кад се не очекују никакве кише. У недељу је температура порасла до горњих двадесетих подељака. Скоро свака породица донела је кишобране и сунцобране као заштиту од жарког сунца. Хиљаде многобојних сунцобрана човека подсећа на мноштво лептира који позирају на цвећу. Последњи говор завршио се око пет сати. После песме и молитве, једва да се ико померао. Групе су провалиле у спонтано певање песама Краљевства; таласи аплауза разливали су се с једног краја стадиона на други; марамице су махале а сунцобрани се складно обртали. Била је то дирљива сцена — овај стадион с Андима у позадини — пун срећних хришћана, пуних љубави, захвалних за „Божанску поуку“ која је променила њихове животе.

За време недељног програма, две велике чилеанске птице, queltehues, или јужни вивци, цуњале су по терену, повремено се хранећи неким инсектима или семенкама. С времена на време оне су прекидале програм својим бучним зовом. Током последњег предавања, као да су осетиле да се програм завршио, оне су се лагано подигле од земље, кружиле како би постигле висину, и одлетеле. Нема сумње да ће се вратити, баш као што ће и Јеховини сведоци бити срећни да се врате на овај стадион неке друге године да поделе своју радост и веру — у Чилеу, un país singular, јединственој земљи.

[Слике на 25. страни]

Преко 80 000 је присуствовало конгресу у Сантјагу