Да ли патите од крстобоље?

„Тај бол је био ужасан. Осећао се као да је неко узео шибицу и запалио ми леђа! Све чега се сећам било је да сам се сагла да склоним свог малог нећака од сломљене чаше, и одједном су се, такорећи, цела моја леђа запалила. Данима сам остала у том положају, немоћна да се усправим. Никад пре нисам доживела бол сличан том“, прича 32-годишња Карен, домаћица и мајка двоје деце.

КРСТОБОЉА рангира као друга, после главобоље, по броју људи које погађа у Сједињеним Америчким Државама. Она је водећи узрок дуготрајне онеспособљености код људи млађих од 45 и трећи водећи узрок међу онима који су старији од 45 година. Оболели годишње троше око 24 милијарде америчких долара тражећи олакшање — што је четири пута онолико колико се 1991. потрошило на лечење сиде.

Према др Алфу Л. Накемсону (Alf L. Nachemson), научном истраживачу проблема леђа, у протеклој деценији од бола у доњем пределу леђа патило је две милијарде пацијената широм света. „Некад током наших активних живота 80 посто нас искусиће крстобољу у извесној мери“, рекао је он.

 Циклус бола

Крстобоља не дискриминише. И физички и канцеларијски радници подложни су повредама леђа. Мушкарци и жене, млади и стари могу постати жртве овог бола. Кад је бол повратан и непрестан, он може неповољно утицати на запослење, доходак, породицу, и улогу човека у породици, стварајући такође и емоционалну патњу. Како?

Људи се нађу у циклусу бола, примећује књига The Fight Against Pain. Физички бол изазива забринутост и депресију које за узврат могу довести чак до интензивнијег и упорнијег бола. На пример, млади родитељ или хранитељ породице можда се мора носити с притиском на послу, у породици и од стране пријатеља због неспособности која може проистећи услед проблема са леђима.

„Утврдила сам да је највећи проблем недостатак разумевања и уживљавања од стране моје породице и пријатеља̂. Људи нагињу да умањују бол, не разумевајући колико ти стварно патиш“, рекла је 35-годишња Пат, секретарица која је први од својих многих напада крстобоље имала 1986. „Пошто не знаш кад или где ће бол избити, ти ниси склон томе да правиш много планова. Можеш изгледати прилично недруштвеном, јер не прихваташ позиве, не узимаш у руке нечије новорођенче, не смешиш се, све зато јер трпиш бол. Тај те бол, уколико му допустиш, може контролисати.“

Зашто леђа боле

Да ли је крстобоља неизбежна? Шта можете учинити како бисте је ублажили или спречили? Када треба да потражите медицинску помоћ за ваша леђа? Иако непрестани бол у леђима може сигнализирати многа унутрашња обољења, ово разматрање ће се усредсредити на два узрока крстобоље — херниозне дискове и мишићне грчеве.

Херниозни дискови јесу главни узрок крстобоље међу младима и средовечним одраслима. Такви дискови се често називају „ишчашени дискови“, што је погрешно име јер се они не могу ставити у лежиште нити извући из њега.

До времена кад особа достиже своје 20-те године, сунђераста унутрашњост дискова почиње да губи своју еластичност и влажност, изазивајући скупљање дискова. Али то обично нема за последицу бол. Међутим, јак бол се код неких људи јавља када део те сунђерасте унутрашњости испадне, или се испупчи, кроз спољашњи прстен влакнастог ткива.

Часопис Fortune коментарише у вези с тим дисковима: „Кад једном њихова дегенерација прође одређену тачку, најмање напињање — нешто тако безначајно као што је кијање или сагињање да би се померио стерео-уређај — може бити кап од које се чаша прелива.“

Дискови делују као амортизери међу 24 пршљена, или кичмених костију. Ове кости су сложене једна поврх друге и формирају један вертикалан тунел, кичмени канал, кроз који се протеже кичмена мождина. Између сваког пара пршљенова постоји један мали отвор кроз који сноп живаца, звани живчани корен, напушта канал, по један сноп на обема странама. Диск се може просути и притискати одређени живац. Овај притисак може прекинути живчане сигнале који преносе осећаје до других делова тела и од њих.

На пример, веома болно стање познато као ишијас може се јавити уколико постоји притисак извршен на корене ишијасног живца. Неколико њих који извиру из доњег дела кичме образују ишијасни живац. Постоји по један на свакој страни, који се спушта дуж сваке бутине до колена а затим се грана у друге живце. Ишијасни бол обично почиње у доњем делу леђа и простире се унутар кука и задњице и даље низ бутину, понекад и до листа и стопала. Као последицу, особа може искусити одузетост стопалног мишића стезача — стања у којем се стопала вуку јер мишићи ноге не могу подићи прсте. Оболели такође може  имати осећаје као да седи на иглама, утрнулости и мишићне слабости погођене ноге.

Уколико диск притиска живчани корен у cauda equina, групи живаца непосредно испод струка који служе бешици и утроби, особа може имати проблеме с мокрењем и пражњењем црева. Особа која има било које од ових симптома треба се одмах посаветовати с лекаром, пошто то могу бити знаци озбиљних неуролошких проблема.

Кад се скупљају и опуштају, мишићи у леђима се придружују лигаментима у улогама подупирања, чувајући кичму од колапса и омогућавајући јој да се савија и окреће. Међутим, под оптерећењем мишић неправилног облика може се згрчити, грчећи се толико да постаје једна тврда грудва. Епизоде грчева леђа, које се јављају без упозорења и привремено имобилишу особу, могу бити веома мучне. Један оболели описује тај бол као „серије земљотреса који ти избијају у леђима“.

Лекари се слажу да се мишићни грчеви јављају како би особу сачувале од наношења даљње штете ослабљеним мишићима. Једна књига Time-Life компаније, The Fit Back, примећује: „Имобилишући леђа, грч те присиљава да учиниш оно што је најбоље, да легнеш. Ова позиција не само што ставља најмању меру напетости твојим леђима, већ и дозвољава да се упаљено ткиво обнови.“

Да би се спречило пренапрегнуће леђа које често изазива грчеве, мишићи леђа, трбуха и бутина треба да остану затегнути и чврсти. На пример, лабави трбушни мишићи могу створити пренапрегнуће леђа јер не дају исправну подршку и мање су у могућности да се одупру томе што тежина тела вуче кичму. Уколико су трбушни мишићи у добром стању, они стварају „мишићни опасач“ који спречава да се нижи део леђа искриви у улегнуту позицију. Улегнуће, претерана закривљеност доњег дела леђа, извлачи пршљенове доњег дела леђа из низа.

Шта можете учинити да ублажите бол

Лоше држање тела, гојазност, слаби мишићи и стрес јесу четири чиниоца који доприносе вероватноћи појављивања бола у доњем делу леђа. Други чиниоци који томе утиру пут јесу уобичајене активности које се неисправно обављају, као што су седење, стајање или подизање.

Постоји узајамна веза између доброг држања тела и јаких трбушних и леђних мишића. Исправно држање тела омогућава мишићима да правилно раде, док је добра мишићна напетост врло битна за правилно држање тела. За добро држање тела захтева се поравнање које следи кичмену природну S закривљеност. Оно не подразумева строго праву кичму.

Уколико се неисправно држање тела коригује, бол који је оно проузроковало може бити елиминисан, показује Робин Макензи (Robin McKenzie) у књизи Treat Your Own Back, додајући: „Међутим, како време пролази, уколико није кориговано, лоше држање тела из навике изазива промене у структури зглобова, долази до претераног хабања, и последица је прерано старење зглобова.“

Превелика тежина, нарочито трбуха, такође може напрезати кичму јер она ствара гравитациони потег за мишиће који држе кичму. Редован програм вежбања јесте кључ за способна и здрава леђа. Чак и ако се бол више не доживљава, вежбање је врло битно јер крстобоља која је отишла има тенденцију да се неочекивано поново појави. Пре започињања неког програма препоручује се потпуна медицинска процена. Доктор може предложити одговарајуће вежбе за проблем крстобоље појединца, или може упутити пацијента физиотерапеуту.

Многи истраживачи верују да стрес такође може особу учинити рањивом на леђне потешкоће. Стрес код неких људи може изазвати грчеве јер неослобођена напетост стеже мишиће, резултујући крстобољом. Излажење на крај с изворима стреса или  њихово елиминисање може помоћи да се опасност од крстобоље умањи.

Људи који проводе велики део времена седећи на послу или кад путују на велике раздаљине могу доживљавати напрегнуће леђа. Много више оптерећења се ставља на доњи део леђа кад се седи, према једној шведској студији. На несрећу, ова опасност се повећава употребом канцеларијских столица с недовољно ослонца за леђа. Може бити од помоћи прекидати седење у редовним интервалима стајањем и шетњом за неколико минута.

Кад подижу тешке или чак и лаке предмете, људи треба да се чувају од коришћења својих леђних мишића. Предлаже се да се клекне приликом дизања како леђни мишићи не би подносили сав притисак.

Такође је вероватно да је особа која ради у непогодним положајима подложна леђним проблемима. Радници на монтажној траци, болничарке, електричари, домари и земљорадници — од свих се захтева да се сагињу дуже време приликом обављања свог посла. Да би се опасност од повреде леђа минимизирала, физиотерапеути препоручују редовно одмарање или мењање положаја. Људима који стоје један дужи период саветује се да користе мало постоље или други подножак и да незнатно подигну једну ногу како би исправили доњи део леђа.

Потрага за начином лечења

За већину оних који доживљавају бол мишићног порекла у леђима, доктори препоручују неризични начин лечења — одмор у кревету, употребу топлоте, масажу, вежбе и, у почетку, лекове против упале који ублажавају бол. Што се тиче последњег, др Марк Браун (Mark Brown) с Универзитета медицинске школе Мајами нуди реч савета. Он примећује да у Сједињеним Америчким Државама, дужа употреба лекова јесте главни узрок оболелости од крстобоље, то јест, од споредних ефеката лекова. Људи треба да се чувају од развијања толеранције према леку, што би могло резултовати повећањем дозирања, можда изазивајући зависност.

Физичка терапија и посете стручњака који лечи манипулисањем зглобова такође могу пружити помоћ и олакшање неким оболелима. Брига стручњака који лече манипулисањем зглобова носи одговорност за око две трећине свих посета пацијената због крстобоље у Сједињеним Америчким Државама, примећује журнал HealthFacts.

Хирургија може бити неопходна да би се проблеми поправили или ублажио бол повезан с херниозним дисковима. Међутим, много чешће доктори ће најпре препоручити неризично лечење већини оболелих од крстобоље. Особе којима је речено да им је потребна операција добро ће учинити ако се консултују с другим или трећим доктором у вези с дијагнозом и операцијом.

За милионе оболелих, стална али подношљива крстобоља јесте део живота. Многи се помире с тим болом али настоје да му не допусте да се меша у свакодневне активности. Они су свесни чинилаца који изазивају бол и предузимају мере како би га спречили или неутралисали. Редовно вежбају, одржавају одговарајућу тежину, побољшавају своје држање тела и смањују стрес у својим животима. Упркос нападима бола који се поново јавља услед херниозних дискова и мишићних грчева, Карен, споменута на почетку, весело испуњава пуни распоред, проводећи доста времена у проповедничкој и поучавачкој активности Јеховиних сведока. Слично као Карен, многи оболели задржавају позитиван став и раде на контролисању своје крстобоље.

 [Оквир на 26. страни]

Неке помоћи у спречавању крстобоље

☞ Избегавајте подизање нечега брзим, трзајним покретом. Уместо да се савијате у пасу, савијајте колена.

☞ Потражите помоћ кад подижете тешке ствари.

☞ Кад носите неколико пакета, распоредите терет на сваку страну. Уколико носите једну тешку ствар, носите је обема рукама испред вас, уз тело. Уколико је носите постранце, мењајте стране.

☞ За путовање, користите склопива колица за пртљаг и⁄или пртљаг мале тежине с каишима за раме.

☞ Кад подижете пакете из пртљажника аутомобила, поставите пакете близу тела пре него што их подигнете.

☞ Кад усисавате, користите усисивач с дугачком ручком. Уместо да се савијате у пасу како бисте усисали испод ствари, клекните на једно колено, користећи подметак за колено. Уколико морате да се сагнете у пасу, онда, када је то могуће, подуприте се једном руком о нешто.

☞ Када обављате канцеларијски посао, замените седење за столом стајањем за радном површином у висини паса.

☞ Клекните кад радите у башти, и расподелите посао у краће сегменте. Кад стојите не савијајте се у пасу.

☞ Радите вежбе за леђа редовно чак и ако је то само 10 до 15 минута дневно. Користите умерене вежбе уколико сте старији.

☞ Кад намештате кревете, клекните на кревет једним коленом, и подуприте се једном руком кад посежете преко кревета. Кад исправљате или затежете постељину, клекните на под са сваке стране кревета.

☞ Кад се возите на већа растојања, правите паузе за одмор. Ако наслон седишта аутомобила није удобан, користите јастук како бисте попунили место где седиште не пристаје правилно уз крста.

☞ Не џогирајте на тврдим површинама. Носите одговарајућу обућу за вежбање.

☞ Користите јастук или другу потпору за леђа кад седите у фотељи или софи. Устајте полако, користећи ноге да бисте се одгурнули.

☞ Уколико проводите сате седећи на послу, набавите столицу која има одговарајуће обликован наслон за леђа. Устаните с времена на време и прошетајте.

☞ Не савијајте се над фиокама ормара за картотеку за било који дужи период, већ седните на столицу кад можете.

☞ Уколико морате да носите обућу с високом петом током дана, понесите један удобнији пар како бисте се преобули кад је то могуће.