Заражена крв дата хемофиличарима

КРВ је постала бизнис од две милијарде долара годишње. Тежња за профитима од ње имала је за последицу џиновску трагедију у Француској. Крв заражена ХИВ-ом проузроковала је смрт 250 хемофиличара од болести у повезаности са сидом, уз још стотине других који су заражени (The Boston Globe, 28. октобар 1992, 4. страна).

„Несвета алијанса“ медицинске немарности и комерцијалне похлепе довела је до смрти отприлике 400 немачких хемофиличара, уз најмање 2 000 додатних појединаца инфицираних ХИВ-ом зараженом крвљу (Недељни Гардијан, 22. август 1993, 7. страна).

Канада је имала свој сопствени крвни скандал. Процењује се да је преко 700 канадских хемофиличара лечено крвљу зараженом ХИВ-ом. Влада је јула 1984. упозорена да Црвени крст канадским хемофиличарима дистрибуира крв заражену сидом, али заражени крвни продукти нису повучени с тржишта све до идуће године, августа 1985. (The Globe and Mail, 22. јул 1993, страна А21, и The Medical Post, 30. март 1993, страна 26).

Из Мадрида, у Шпанији, 21. априла 1993, једна Ројтерова депеша је рекла да ће према Министарству здравља, Шпанија платити компензацију за 1 147 хемофиличара који су заражени вирусом сиде преко трансфузија крви и плазме у 1980-тим. Више од 400 њих већ је добило сиду и умрло (Њујорк тајмс, 22. април 1993, страна А13).

Крајем 1982, Центри за контролисање болести почели су да упозоравају НХУ (Национално хемофиличарско удружење /NHF — National Hemophilia Foundation/) о опасностима од чиниоца VIII коагулације крви — једна његова трансфузија могла би бити концентрат од 20 000 давалаца крви, од којих само један треба да има сиду па да зарази ту инјекцију. Снажније упозорење дато је у марту 1983, али је у мају те године НХУ разаслало билтен с насловом „НХУ ургира да се употреба коагулационог чиниоца настави“. До тад данак у смрти је растао, а хиљаде њих су још увек биле изложене опасности. Овај коагулациони чинилац није битан за преживљавање хемофиличара; постојале су друге могућности за лечење. Хиљаде живота могло је бити сачувано. До 1985, фармацеутске компаније су пронашле да се загревањем тог чиниоца, он чини безбедним. Чак и тада, пописане залихе негрејаног чиниоца још увек су продаване на тржишту (Dateline NBC, 14. децембар 1993. године).

[Извор слике на 31. страни]

CDC, Атланта, Ga.