Вече у опери

Од дописника Пробудите се! из Италије

ТИПИЧАН нескладан звук оркестра који се загрејава изненада престаје, и светла се пригушују. Диригент, дочекан кратким аплаузом, одлази до пулта, поздрављајући публику наклоном. Затим, у најпотпунијој тишини, он подиже руке и једним заповедничким покретом води оркестар у почетне ноте увертире. Јесте ли икада доживели такав узбудљив моменат, почетак неке опере? Да ли бисте то волели? Шта је у ствари опера, и које је њено порекло?

Опера је позоришно извођење драме (опера серија) или комедије (опера буфа) стављене у музику и подељене на један или више делова, или чинова; личности изводе своје делове у песми. Опера је састављена из различитих елемената: драмског текста, или либрета, (дело писца или песника); музике коју је написао неки композитор; певања; играња; декорације; и костима̂. Мјузикли су слични операма али су стилски много лакши. Можда си гледао филмове, као што је Прича са западне стране или Оклахома, у којима глумци понекад не говоре већ певају.

Постоји веома широка разноврсност опера: опере Волфганга Амадеуса Моцарта и Ђоакина Росинија описују се као бриљантне; Ђузепеа Вердија као енергичне и покретачке; Ричарда Вагнера као комплексне, лагане и строге; Жоржа Бизеа као колористичне и живе; Ђакомоа Пучинија као сентименталне.

Порекло музике и песме се мање-више поклапа с почетком људске историје (Постање 4:21; 31:27). Током читавог људског постојања праве се бројни музички инструменти, а отприлике у 11. веку, усвојен је један систем записивања музике. Референтна дела кажу да опера вуче порекло из Фиренце, у Италији, с краја 16. века. Бројне италијанске речи користе се у многим другим језицима како би се описали аспекти овог облика композиције (опера, либрето, сопран, тенор), што сведочи о пореклу опере. Како се опера ширила по различитим деловима Европе, она је претрпела многе промене. Данас се оперске куће налазе по читавом свету.

Да бисмо више сазнали, хајде да прислушнемо разговор између Антонела,  који живи у Милану, и његовог пријатеља Макса, који је ту у посети из Швајцарске. Антонело и Макс проводе необично и узбудљиво вече у Скали, у Милану, једној од најпознатијих оперских кућа.

У опери

Макс: Прочитао сам у водичу који си ми дао да је Скала свечано отворена 1778., и да је, након што је била гадно оштећена бомбардовањем у Другом светском рату, поново изграђена и поново свечано отворена 1946. Књига такође каже да она може примити публику бројнију од 2 000 особа.

Антонело: Тако је. Као што можеш видети, она је изграђена у класичном потковичастом облику који је прихватила већина оперских кућа 17. и 19. века. Ту су шест спратова ложа свуда укруг; простор за оркестар је тамо испред бине. Скала није ни најстарија нити највећа оперска кућа на свету. Њена слава произлази из чињенице да су прва извођења неколицине опера овде приказана, и да су многи славни диригенти и певачи овде наступали. Међу њима био је славни диригент Артуро Тосканини, који је могао дириговати без партитуре. Кажу да је Скалина акустика савршена, што је основно за оперску кућу, где се ни музика нити гласови не појачавају микрофонима и звучницима.

Макс: Можеш ли ми рећи нешто о оперским певачима?

Антонело: Постоји шест типова гласа. Три мушка — бас, баритон и тенор — и три одговарајућа женска гласа — контраалт, мецо-сопран и сопран. Бас и контраалт су најдубљи, док су тенор и сопран највиши у свакој групи. Баритон и мецо-сопран су међугласови.

Да би постала добар оперски певач, особа мора најпре бити обдарена добрим гласом а затим мора учити многе године у посебним школама. Без таквог школовања, које студента поучава како да у потпуности употреби квалитете свог гласа, нико не може постати оперски певач. Ускоро ћеш видети солисте. Приметићеш да иако понекад играју улоге заљубљеног идеализованог младића и девојке, сви они, уз мало изузетака, јесу зрели, прилично робустни људи. Знаш ли зашто?

Макс: Не, баш сам радознао да чујем разлог.

Антонело: Зато што врхунац својих каријера достижу у својој зрелости и што морају имати јаку телесну грађу да би певали оперу. Није шала достизати увек изнова снажне високе тонове у дугом периоду. Каже се да је славни сопран Марија Калас, која је током 50-их често певала овде у Скали, почела да пропада након што се подвргла строгој дијети како би смршала. Зато, Макс, уместо да ти спољашњи изглед солиста одвраћа пажњу, треба да цениш њихове гласове. Ево! Диригент излази. Узми позоришни двоглед како би могао боље да видиш певаче и читаво извођење. Ипак, само још један савет: Да би извукао најбоље из опере, концентриши се на музику и песму као што смо то учинили и за први чин.

Шта се дешава иза позорнице?

Макс: Какав дуги аплауз! Певачи стварно имају дивне гласове. А колико траје пауза?

 Антонело: Око 20 минута. А знаш ли шта се дешава иза завесе за време паузе?

Макс: Не могу да претпоставим.

Антонело: Френетична активност! Управљани од стране редитеља специјализовани позоришни радници, машинисти, електричари, столари и други радници размонтиравају бинску декорацију савршено синхронизовано и постављају нову сцену. Данас су оперске куће опремљене савременом техником за брзо мењање сцене, понекад чак и док је извођење у току. Да би се подигли или спустили делови бине користе се хидрауличне платформе, механички лифтови и друга машинерија. Све оперске куће опремљене су за специјалне трикове или сценска изненађења — опрема која производи пару за симулацију облака или магле, димне ефекте, звук кише или ветра, или чак праска грома. Систем рефлектора различитих снага може стварати сценске ефекте и снопове обојене светлости који никада не пропуштају да задиве.

Макс: Седећи ов- де, ми гледамо и слушамо оперу. Али шта се дешава иза позорнице у току извођења?

Антонело: То је једна интересантна ствар, Макс. Док удобно уживамо у извођењу, мала армија људи ради иза позорнице и у кулисама. Замисли шта би се десило кад се певач, хор, или играчи не би померили у правом тренутку. Иза позорнице, помоћник или помоћници редитеља прате оркестар с партитуром и дају знак певачима да у правом тренутку изађу на бину. Хоровођа то исто ради с хором.

 У средини бине постоји суфлер, сакривен од публике у оној кутији. Он (или она) прати диригентове покрете преко затвореног система телевизије, и из либрета изговара стихове, држећи се незнатно испред солиста, за случај да певач заборави неки стих.

Коначно, директор надгледа промене на сцени и групне уласке великог броја глумаца на позорницу и такође држи на оку електричаре како би снопови обојене светлости били усмерени на одговарајуће секторе бине у правом тренутку. Праве се планови да се Скала налик другим оперским кућама опреми с две бине које ротирају или се подижу како би се олакшала сценска припрема и омогућио рад на више од једне представе истовремено.

Макс: Сви ти људи и сав тај посао да би се извела опера! Запањен сам!

Антонело: О, да! Велике оперске куће имају стални оркестар, хор и играчке трупе — на стотине уметника. Затим постоје мноштва других ако рачунаш све занатлије, кројаче, обућаре, столаре, шминкере, електричаре, једног сценографа или више њих да би направили и осликали сцену. Осим ових, потребан је и персонал за обезбеђење, администрацију и друге службе.

Опере засноване на Библији

Макс: Јесу ли неке опере изведене из Библије?

Антонело: Да, многе. Опера црпе из широког поља тема — историје древних народа, митологије, средњовековних легенди, дела Вилијама Шекспира и других писаца. Набуко (Nabucco), скраћено од „Навуходоносор“, италијанског композитора Ђузепеа Вердија, говори о Јеврејима који су протерани као робови из Јерусалима у Вавилон. Ђоакино Росини, још један италијански композитор, ставио је Мојсија (Mosè) у музику а француски музичар Шарл-Камиј Сен-Санс компоновао је Самсона и Далилу (Samson et Dalila). Заплети ових драма не приањају строго уз Библију, али је интересантно знати да ове три опере садрже Божје име, Јехова.

Макс: Стварно? Ја знам да се оно спомиње у делима Хендла и Баха, али нисам знао да се такође налази и у лирској опери.

Антонело: На крају Набука, хор пева о ’великом Јехови‘, а првосвештеник Захарија помиње Божје име. У Росинијевој опери, Мојсије призива ’Iehovu’, док у Самсону и Далили, ’Iehova’ или ’Јехова‘ спомиње се неколико пута.

Макс: Врло интересантно.

Антонело: Затим постоје и неколико других опера заснованих на Библији. Међу њима су Салома (Salome) од Рихарда Штрауса; Мојсије и Арон (Moses und Aron) од Арнолда Шенберга; Девора и Јаиља (Debora e Jaele) од Илдебрандоа Пицетија. Али гле! Последњи чин треба да почне.

Фасцинантно вече

Антонело: Јеси ли уживао у опери?

Макс: Да, нарочито, захваљујући твом предлогу, зато што сам већ био прочитао либрето и тако могао да пратим радњу. Иначе би могло бити тешко пратити.

Антонело: У ствари, немогуће је разумети све речи које солисти и хор певају, пошто понекад музика надјачава гласове, и каткад је у високим тоновима тешко разабрати речи. Сада у многим оперским кућама пружају преведене поднаслове или наслове како би публика могла боље пратити радњу.

Макс: Било је то одлично извођење, Антонело. Добра музика и певање заиста нас наводи да ценимо Створитеља, који је човеку дао дар гласа и способност да компонује, изводи и разуме музику. Хвала ти што си ми пружио такво пријатно и узбудљиво вече.

[Слика на 16. страни]

Скалин аудиторијум

[Извор]

Lelli & Masotti/Teatro alla Scala

[Слика на 17. страни]

Скала, Милано, Италија

[Извор]

Lelli & Masotti/Teatro alla Scala

[Слике на 18. страни]

Горе: Сцена из опере „Самсон и Далила“

[Извор]

Вини Клоц (Winnie Klotz)