Гледиште Библије

Да ли је апостол Павле био против жена?

„УЧЕЊА [апостола] Павла користе се као основа за много предрасуда против жена унутар хришћанске... цркве.“ Тако је рекла судија Сесилија Раштон (Cecilie Rushton) из Окланда, Нови Зеланд, у једном писаном документу изнесеном почетком 1993. пред Конференцију закона Комонвелта на Кипру. „Његова посланица Тимотеју“, додала је она, „открива његово мишљење: ’Али жени не допуштам да учи, нити да има власт над мужем, него она треба да буде тиха‘“ (1. Тимотеју 2:12).

Када је Павле писао с обзиром на улогу или положај жена, да ли је то било изражено једноставно његово лично мишљење, или је он био божански надахнут? Гледано у целини, да ли Павлове посланице, или писма, заиста одражавају предрасуду против жена? У ком се контексту Павлове речи Тимотеју које су горе цитиране примењују?

Павлова пуномоћја

Од 27 књига Хришћанских грчких списа, 14 се приписују Павлу. Индикација деловања светог духа на њему била је његова чудесна способност да говори многе језике. Осим тога, он се позивао и на натприродне визије (1. Коринћанима 14:18; 2. Коринћанима 12:1-5). Његов самопожртвовани, свесрдан пример пун љубави, довео је до блиске везе срдачне братске наклоности између њега и његових хришћанских савременика (Дела апостолска 20:37, 38). Његова писања, укључујући и оно што је рекао о женама, чине део ’целог Писма од Бога надахнутог и корисног за учење‘ (2. Тимотеју 3:16).

Жене у Павловим писмима

Павлово признање жена и његов обзир према њима видљиви су у обилној мери кроз целе његове списе. Увек изнова, он указује на њих у њиховим различитим скупштинским и породичним улогама. У једном од његових писама, он је упоредио пожељне особине хришћанских пастира са особинама које испољава мајка дојилица (1. Солуњанима 2:7).

Многе од хришћанских сестара тог апостола, које се поименце спомињу у његовим писмима, предмет су његове срдачне похвале. Међу његовим поздравима члановима скупштине у Риму били су и они специфично упућени одређеним женама „које се труде у Господу“ (Римљанима 16:12). Са указивањем на  Еводију и Синтихију, он је охрабрио браћу у Филипима да им помогну „јер су се са мном заједно бориле у проповедању еванђеља“ (Филипљанима 4:3, Ча). У свом писму Тимотеју, Павле је одао признање примерној вери баке тог младића Лоиде и његове мајке, Евникије (2. Тимотеју 1:5).

С друге стране, има ли икаквих индикација о томе како су Павлове хришћанске сестре гледале на њега? Он захвално потврђује с обзиром на Аквилу и Прискилу, један брачни пар с којим је имао блиску личну везу, да не само Аквила него и његова жена Прискила, „главе своје заложише да [му] живот очувају“ (Римљанима 16:3, 4).

Предрасуда против жена?

„Старца не карај оштро, него му говори као оцу; говори момцима као браћи, старијим женама као матерама, младима као сестрама, у потпуној чистоти“ (1. Тимотеју 5:1, 2). Зар ове Павлове речи Тимотеју не одражавају једно здраво поштовање према женском роду? Павле је мушкарцима и женама у хришћанској скупштини приписао једнаку меру части. „Нема ту више ни Јудејина ни Грка“, писао је он, „нема ни роба ни господара, нема ни мушко ни женско, јер сте ви сви једно у Исусу Христу“ (Галатима 3:28).

С обзиром на од Бога додељене улоге у браку, Павле је писао: „Жене, будите покорне својим мужевима као Господу, јер је муж поглавар жени, као што је Христос поглавар Цркви, која је тело његово“ (Ефесцима 5:22, 23; упореди 1. Коринћанима 11:3). Да, улоге мужа и жене се разликују, али то не подразумева да је један брачни партнер мање вредан. Те улоге се међусобно допуњују, а испуњење сваке представља изазов који ако се савлада унапређује породичну добробит. Надаље, мужевљево вршење поглаварства није требало да буде угњетавачко или без љубави. Павле је наставио: „Треба мужеви да љубе своје жене као своја телеса“, бивајући вољни да за њих чине велике жртве (Ефесцима 5:28, 29). Требало је да деца буду послушна и оцу и мајци (Ефесцима 6:1, 2).

Такође, треба запазити Павлове речи с обзиром на брачне интимности. Павле је без пристрасности писао: „Муж да даје жени оно што је дужан да јој да, а тако исто и жена мужу. Жена нема власти над својим телом, него муж, а тако исто ни муж нема власти над својим телом, него жена“ (1. Коринћанима 7:3, 4).

„Жена... треба да буде тиха“

Што се тиче Павлових речи из 1. Тимотеју 2:12, цитираних у уводном одломку, да ли заступање женског ’ћутања‘ потиче из неке предрасуде против жена? Не! ’Ћутање‘ на које се позива било је у повезаности са поучавањем и исказивањем духовног ауторитета у скупштини, а то из поштовања раније споменутог божански прописаног односа мушкарац-жена. a

То не значи да жене не могу да буду учитељи божанске истине. Павле је охрабривао старије жене да „уче добру“ млађе жене. У слеђењу примера Евникије и Лоиде, које су поучавале Тимотеја, хришћанске мајке треба да поучавају своју децу божанским путевима (Титу 2:3-5; 2. Тимотеју 1:5). Данас, у скупштинама Јеховиних сведока, стотине хиљада хришћанских жена налази духовну испуњеност у слеђењу примера Еводије и Синтихије у јавном проповедању добре вести и у прављењу ученика од мушкараца и жена (Псалам 68:11, NW; Матеј 28:20; Филипљанима 4:2, 3).

Дакле, каква је твоја процена? Да ли Павлови списи, гледани у целини, оправдавају оптужбу о предрасуди против жена?

[Фуснота]