Човек и звезде — постоји ли повезаност?

ПРАКСА посматрања звезда није нова. Према The World Book Encyclopedia, земљорадници су хиљадама година пре „посматрали звезде да би знали када да посаде своје усеве. Путници су научили да користе звезде за одређивање правца.“ Чак и данас у свемирским путовањима, звезде се још увек користе као водичи. Народи старог века су такође измислили митове о особама и животињама за које су они мислили да су осликани групама звезда, то јест сазвежђима. С временом су људи почели да мисле да би звезде могле утицати на њихове животе.

Широк избор звезда

Сам број и сама величина звезда улива страхопоштовање. Процењено је да у универзуму постоји неких 100 милијарди галаксија или огромних групација звезда! The International Encyclopedia of Astronomy каже: „То је број зрна пиринча који би могао да се сакупи у једну просечну катедралу.“ Процењује се да галаксија Млечни пут, чији је део и наш Сунчев систем, има најмање толико звезда. Најближа звезда нашој Земљи (осим Сунца), једна из групе Алфа Кентаури удаљена је око 4,3 светлосне године. Једна светлосна година је раздаљина коју светлост пређе за годину дана. То значи да када ми гледамо у ту звезду, светлост која улази у наше око напустила је звезду 4,3 године раније и током тог времена је путовала кроз простор брзином од 299 792 километра у секунди. Замишљање раздаљине о којој се овде ради превазилази наше умне способности. Ипак, то је тек најближа звезда. Неке звезде су од наше галаксије удаљене милијарде светлосних година. Није чудо што је Божји пророк изјавио: „Гле, народи су као кап из ведра, као прашак на мерилима, гле, острва су као ситан прашак на ветру“ (Исаија 40:15). Ко се брине због мало честица прашине?

Најближе небеско тело Земљи је Месец, који дефинитивно врши утицај на нашу Земљу, његова гравитација на неким местима чак проузрокује разлику од преко 15 метара између плиме и осеке. Према тројици француских научника, сада се верује да је Месечева гравитација та која задржава Земљину осу нагнуту  23 степена, тако да засигурава редовну смену годишњих доба (Nature, 18. фебруар 1993. године). Пошто Месец испољава такав физички утицај на нашу планету, разумно је да питамо, Шта је с милијардама звезда? Али најпре, шта нам древни извори, као што је Библија, говоре о звездама?

Звезде у Писму

Библија много пута упућује на звезде, и у дословном и у фигуративном смислу. На пример, према једном псалмисти, Створитељ је начинио „месец и звезде да управљају ноћу“ тако да би звезде помогле у снабдевању земље светлошћу (Псалам 136:9). Касније, када је успоставио савез с верним Аврамом, Бог је рекао: „Погледај на небо и преброји звезде, ако их можеш пребројити. И рече му: Тако ће бити пород твој“ (Постање 15:5). Апостол Павле истиче да се звезде разликују, говорећи: „Други је сјај сунца, а други је сјај месеца, и други је сјај звезда; а и звезда се од звезде у сјају своме разликује“ a (1. Коринћанима 15:41). У исто време, овај огроман број звезда и њихов сјај нису ван подручја или ван контроле њиховог Створитеља: „Избраја звезде многе и све их по имену зове“ (Псалам 147:4).

С друге стране, у Писму налазимо да се звезде често употребљавају да укажу на појединце, владаре и анђеле. Јаковљев син Јосиф сања сан у којем су његови родитељи описани као „сунце и месец“ а његова браћа као ’звезде‘. На анђеле се упућује као на „јутарње звезде“. За вавилонског краља се говорило да је жудео да буде изнад „звезда Божјих“, давидовских владара нације Израел. Нестабилни људи у хришћанској скупштини упоређени су са ’залуталим звездама‘, док су верна скупштинска старешинства споменута као да су ’звезде‘ у десној руци Христа (Постање 37:9, 10; Јов 38:7; Исаија 14:13; Јуда 13; Откривење 1:16).

Један извештај у Библији каже да „су звезде са стаза својих на Сисару војевале“, на војног заповедника хананског краља Јавина, који је 20 година угњетавао нацију Израел. Јехова је одредио израелског судију Варака да спаси Израел од ропства и дао му силну победу над Сисаром, иако је овај имао девет стотина бојних кола с гвозденим сечивима на точковима. У песми победе, Израелци су певали: „С неба бој се био. И звезде са стаза својих на Сисару војеваше.“ Није дато објашњење како су то звезде војевале. Уместо да претпостављамо да су звезде вршиле директан утицај на битку, разумљивије је да верујемо да тај израз указује на неки облик божанске интервенције у корист Израела (Судије 5:20).

Витлејемска „звезда“

Вероватно једна од најпознатијих звезда споменутих у Библији јесте витлејемска „звезда“ која је водила астрологе са „Истока“ до куће где су родитељи били довели Исуса после рођења у штали. Шта је била та звезда? Сигурно није била нека обична, пошто је била довољно ниско да су је астролози могли пратити скоро 1 600 километара. „Звезда“ их је одвела прво у Јерусалим. Чувши ово, краљ Ирод их је испитао и затим одлучио да убије одојче Исуса. Затим је „звезда“ одвела астрологе до одређене куће где је Исус живео. Сигурно ниједна нормална звезда није могла то да уради. Да ли је овај звездолики објекат потекао од Бога? Пошто је посета астролога индиректно водила до крвопролића ’све мушке деце... од две године и ниже‘ (Ча), зар није разумно да закључимо да је „звезда“ била нешто што је искоришћено од стране Божјег непријатеља, Сотоне, у покушају да уништи Божјег сина? (Матеј 2:1-11, 16).

 Такође, требало би имати на уму да су астролози дошли са истока, можда из Вавилона, који је био древни центар магије, врачања и астрологије. Бројним небеским телима дата су имена по вавилонским боговима. У данима краља Навуходоносора, прорицање је било коришћено да му помогне да одлучи који правац да изабере у свом борбеном походу (Језекиљ 21:20-22).

Пророк Исаија изазвао је вавилонске саветнике, рекавши: „Уморила си се [Вавилон] од силног пропитивања! Нек устају сад и нек те спасу ти који небо знају и звезде гледају; који по новом месецу проричу све што има да те снађе! Гле, они су као слама, огањ их прождире! Неће они живот од пламена спасти... никог неће бити да би те избавио.“ Верно Исаијином пророчанству, моћни Вавилон пао је под Киром Великим 539. пре н. е. Вођство које су вавилонски астролози тврдили да добијају од звезда претворило се у несрећу за све који су били уплетени (Исаија 47:13-15).

Да ли ово значи да ништа не можемо научити од звезда?

[Фуснота]

 [Оквир на 5. страни]

Шта су неки рекли

АСТРОЛОГИЈА: „додатак и сродник астрономије“ — Јохан Кеплер (1571-1630), немачки астроном.

„Астрологија је болест, не наука... То је дрво под чијом сенком цветају све врсте празноверја.“ — Мојсије Мајмонид (1135-1204), средњовековни јеврејски научник.

„Пранаука која тврди да би могла да оцени личност и понашање појединца и да прорекне будуће тенденције и догађаје с гледишта неба... Мисли се да су вероватно Халдејци у јужном Ираку око 6. века н. е. увели лични хороскоп. Он се бавио утицајима које су звезде некретнице, као и Сунце, Месец и пет планета, вршиле у време рођења... Поступци астрологије и тумачење хороскопа ослањају се на идеје које астрономи и многи други научници налазе за субјективне и неприхватљиве.“ — К. А. Ронан (C. A. Ronan), координатор пројекта, East Asian History of Science Trust, Кембриџ, Енглеска, и сарадник за The International Encyclopedia of Astronomy одакле је узет овај цитат.

Да илуструје ову субјективност, Ронан објашњава да док се по западњачком мишљењу, црвена планета, Марс везује за рат и ратоборност, за Кинезе, црвена је лепа боја и сматра се да Марс има благотворан утицај. Као контраст томе, западњачка митологија повезује Венеру с белином и лепотом. За Кинезе „бела боја... се сматра бојом смрти, распадања и уништавања; на Венеру се, дакле, упућивало као на ’суморну планету рата.‘“

Ронан наставља: „Упркос својој пранаучној природи, астрологија је у рана времена играла корисну улогу у унапређивању астрономских опсервација и обезбеђивању новчаних средстава за обављање истих.“

Добитници деветнаесте Нобелове награде, заједно с другим научницима, издали су 1975. манифест под насловом „Замерке астрологији — изјава 192 водећа научника“. Он је прогласио:

„У древна времена људи... нису имали представу о огромним раздаљинама од земље до планета и звезда. Сада кад се ове раздаљине могу израчунати и кад јесу, можемо да видимо како су инфинитезимално мали гравитациони и други утицаји које врше удаљене планете и далеко удаљеније звезде. Једноставно је грешка замислити да силе испољаване од стране звезда и планета могу у тренутку рођења на било који начин обликовати наше будућности.“ b

[Фуснота]