Мексико мења своје законе о религији

НА ДАН 16. ЈУЛА 1992, У МЕКСИКУ ЈЕ СТУПИО НА СНАГУ НОВИ ЗАКОН О ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА И ЈАВНОМ ОБОЖАВАЊУ. ЗАШТО ЈЕ ТО БИЛО ПОТРЕБНО И ШТА ТАЈ НОВИ ЗАКОН СПРОВОДИ? ПОГЛЕДАЈМО ТУ СТВАР КОЈА ЈЕ ИЗАЗВАЛА МНОГО ОЧЕКИВАЊА.

СА ШПАНСКИМ освајањем онога што је данас Мексико, народу је силом била наметнута католичка религија. Кад је дошло време да се донесе закон о религиозним стварима, био је делимично примењен један закон Шпаније Constitución de Cádiz (1812); Члан 12 је навео: „Религија шпанског народа јесте и заувек ће бити католичка, апостолска, римска, једна и једина права религија.“ Касније, године 1824, Мексико је донео свој Устав и он је навео: „Религија мексичког народа јесте и заувек ће бити католичка, апостолска, римска. Народ је штити помоћу мудрих и праведних закона, и забрањује вршење било које друге.“ Иако је било неколико ревизија закона те земље, иста идеја је изражавана чак до 1843, додељујући католичкој религији приоритет и, у ствари, искључујући било коју другу религију.

Године 1857. Бенито Хуарес, мексички државник, почео је ревизију закона земље уводећи оно што је било названо Закони реформације. То је било с циљем да се „национализују некретнине цркве“ и „да се повећа политичка и економска моћ државе и смањи моћ [католичке] цркве“ (Historia de México, том 10, страна 2182). У тој групи закона из 1859, био је донесен Закон о национализацији црквеног власништва, као и закон који захтева да бракове склапа држава да би били легални. Године 1860. био је проглашен Закон о религиозној слободи.

Реформацијски закони су доделили извесну меру религиозне слободе народу, одређујући да католичка религија није више једина религија која би могла да постоји у земљи. Међутим, та нова слобода била је прилично ограничена и условна. Закони су признавали да су у Мексику постојале религије али им нису додељивали било какво законско признање или права. Реформацијски закони су били специјално обликовани да ограниче католичку религију али су тиме такође ограничили све религије у земљи. Међутим, тада су религије одвојене од католицизма могле слободније да функционишу, и протестантске религије из Сједињених Америчких Држава почеле су акцију јеванђелизације у земљи.

Реформацијски закони су били појачани 1917. тим истим антиклерикалним духом, што је проузроковало прогонство свештеника и католичког народа. То је довело до рата Hristerosa године 1926, католичког рата против владе који је био покушај да се укину рестриктивни  закони што управљају религијом. Тај рат је завршио 1929. извесним уговором о толеранцији од стране владе, али закони су остали без модификације.

У једном коментару о тим законима, књига Una Ley Para la Libertad Religiosa (Закон о религиозној слободи) спомиње: „Ми увиђамо да су првобитно наш Уставни члан 24 у свом другом параграфу, и други преуређени уставни чланови, јасно били повреда религиозне слободе, пошто су ограничавали испољавање вере сваког појединца и тиме су ту праксу подвргнули пропису диктираном од стране власти.

„Надаље, те уставне уредбе јасно су биле противречне с оним што је утврђено у Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација (члан 19) и Америчкој конвенцији о људским правима (члан 12), међународним документима које мексичка држава потврђује.“

Године 1988, када је нови председник Мексика почео свој шестогодишњи мандат, католичка хијерархија је била позвана на председничку инаугурацију. У својој поруци, председник Карлос Салинас де Гортари објавио је потребу да се модернизују односи између цркве и државе. Тај нови приступ довео је до закључка да је ревизија закона који се односе на религију била обавезна. Осим тога, земља се развијала у друштво које је више демократско, и почели су преговори о споразуму о слободној трговини са Сједињеним Америчким Државама и Канадом. Зато је било преко потребно да се ревидира закон како би се ускладио са слободом религије.

Нови закон

Нови закон, како је наведено у првом члану, „утемељен је на историјском начелу одвојености цркве и државе, као и на слободи религиозних веровања...“ Други члан гарантује појединцу слободу „да има или усвоји религиозна веровања која му се више свиђају и која практикује, колективно или индивидуално, дела обожавања или обреде који му се највише свиђају... да не исповеда никаква религиозна веровања... да не буде предмет дискриминације, присиљавања, или непријатељства због својих религиозних веровања... да се дружи и састаје у миру у религиозне сврхе“. Кроз овај закон, „цркве и религиозне групе имаће законски статус као религиозне институције чим се одговарајуће захтевима региструју у Министарству владе.“ Такође, „религиозне институције формиране у складу са садашњим законом могу имати властито наследство које им омогућује да испуне свој циљ.“

Јеховини сведоци су законски регистровани

У складу с тим новим законом, Јеховини сведоци у Мексику су 13. априла 1993. поднели захтев Министарству за верска  питања да буду регистровани као религија. Пре тог времена Јеховини сведоци, као и било која друга религија у земљи, постојали су де факто али нису имали законски идентитет. Јеховини сведоци су присутни у тој земљи од почетка 20. века. Иако није било законског признања, 2. јуна 1930. влада Мексика је озаконила Међународно удружење Истраживача Библије. Двадесетог децембра 1932, то име је било промењено у La Torre del Vigia (Кула стражара). Али, године 1943, због закона који су ограничавали верске активности у земљи, било је регистровано ново тело као цивилно удружење. На тај начин Јехова је благословио рад који су Јеховини сведоци извршавали кроз године. Тренутно, у складу с документом датираним на 7. мај 1993, који им је био прослеђен 31. маја 1993, Јеховини сведоци су регистровани као La Torre del Vigía, A. R., и Los Testigos de Jehová en México, A. R., од којих су обоје религиозна удружења.

Под тим новим припремама, Јеховини сведоци у Мексику, као и у 230 других земаља у свету, настављају напорно да раде у проповедању Божјег Краљевства. Постоји велики програм ширења у Мексику, који укључује изградњу нових Дворана Краљевства и нових Конгресних дворана. Са више од 380 000 објавитеља и око 30 000 нових који се крсте сваке године, постоји доста посла да се обави, као што се показује у 530 000 кућних библијских студија који се тренутно воде.

То не значи да су за Јеховине сведоке у Мексику сви проблеми решени. Њихова деца још увек морају да се суочавају с притисцима у школи због питања неутралности. Међутим, власти настоје да примене нови закон на праведан начин у опхођењу с различитим религијама у земљи. Мексико је заиста предузео велики корак у одбрани људских права и религиозне слободе с новим законом о религији.

[Слике на 23. страни]

Документи који одобравају „Кулу стражару“ и „Пробудите се!“

[Слика на 24. страни]

Нови центар за библијско образовање који су подигли Јеховини сведоци у Мексику