Пређи на садржај

Пређи на садржај

Помозите свом детету да се суочава с проблемима у школи

Помозите свом детету да се суочава с проблемима у школи

Помозите свом детету да се суочава с проблемима у школи

СВЕ горе стање у свету утиче на све нас, укључујући нашу децу. Божја реч, Библија, тачно је прорекла да ће у наше време „настати тешка времена“ и да ће ’људи зли и заводљиви напредовати увек у злу‘ (2. Тимотеју 3:1-5, 13). Зато је школовање данас пуно тешкоћа док се ученици боре са ситуацијама које су њихови родитељи ретко доживљавали. Шта родитељи могу учинити да помогну својој деци да се суоче с тим?

Притисак вршњака

Већина деце понекад доживи притисак вршњака. Један млади француски ученик жали се: „Родитељи и друштво раде оно што могу, али то није довољно. Млади делинквенти присиљавају друге младе... Родитељи који не контролишу своју децу нису родитељи.“

Одговорни родитељи покушавају да помогну својој деци да развију духовне особине које пружају унутрашњу снагу која им је потребна да се одупру штетном притиску вршњака. „Ми улажемо искрене напоре да помогнемо нашој деци да изграде самопоштовање“, објашњава један отац, „тако да неће сматрати да је неопходно да имају признање својих вршњака. Ако им није важно да буду као друга деца, биће им лакше да кажу не када се од њих очекује да кажу не.“ Да би поучио своју децу како да се носе с тешким ситуацијама, тај родитељ одваја време да се његова породица укључи у вежбање уживо, у стварности глумећи тешке ситуације које би могле да се појаве и приказујући начине како да се изађе на крај с њима. Будите родитељ који пружа подршку, и помозите свом детету да развије самоувереност.

Лош језик

Док морална мерила опадају широм света, лош језик постаје све уобичајенији. У многим земљама он се често чује у такозваном ударном термину на телевизији. Тако школска игралишта, ходници, и учионице одјекују непристојним изразима.

Неки учитељи оправдавају властито псовање и простачке изразе, тврдећи да њихови ученици могу тако формирати властите ставове према таквом говору. Али, такво поступање једноставно допушта ученицима да усвоје те покварене изразе као део прихватљивог свакодневног говора.

Мудар родитељ на благ начин објашњава зашто изговарање таквих речи није дозвољено у породици. Он такође може предухитрити проблем лошег језика у школским задацима проверавајући школски наставни план и програм како би сазнао из којих ће књига његово дете учити. Ако било које од изабраних књижевних дела садржи лош језик или истиче неморал, можда може тражити од дететовог учитеља да изабере неку алтернативну књигу с прихватљивим садржајем. Уравнотежени приступ показује разумност (Филипљанима 4:5NW).

Неморал и дроге

Анкете откривају да многи родитељи признају да су „превише стидљиви или збуњени да се код куће ухвате у коштац с темом [сексуалног образовања]“. Уместо тога, они се ослањају на школу да ће она њиховој деци пружити тачне информације. Али лондонски Санди Тајмс извештава да, према једном искусном учитељу, данашњи неуобичајено велики број тинејџерских трудноћа „има више везе с моралом него методама контрацепције“. Родитељи су у најбољем положају да поставе мерила понашања према којима очекују да се њихова деца понашају.

Исти је случај и са злоупотребом дроге. Недостатак родитељског вођства погоршава проблем. „Што се више детету не свиђа породични живот“, примећује Francoscopie 1993, „већа је тенденција да себи пронађе неку замену за тај живот. [Узимање] дроге често је једна од замена.“ „Тешко је бити родитељ“, признаје Мишлин Шабан-Делма, председник завода Toxicomanie et Prévention Jeunesse (Употреба дроге и заштита младих). „Морате стално бити на опрезу; дроге су често начин да се родитељи упозоре да нешто није у реду. Ако адолесцент осећа да му његова мајка или отац не поклањају пажњу, кад му се понуди дрога, она може изгледати као магично решење за његове проблеме.“

Један канадски родитељ објашњава како се он и његова жена истински интересују за школовање своје кћерке тинејџерског узраста: „Ми возимо Надину у школу и враћамо је. Често, након што је покупимо, уследи разговор који открива какав је имала дан. Ако откријемо нешто што је прилично озбиљне природе, ми о томе разговарамо с њом тада или поново почнемо с том темом за вечером или током породичног разговора.“ Ви можете на сличан начин изразити истинску бригу и љубав према свом детету тако што ћете линије комуникације држати отворене.

Кињење и насиље

Кињење је „један од најподмуклијих школских проблема“, изјављује Морин О’Конор у књизи How to Help Your Child Through School. Она такође примећује да „ма колико невоље то проузрокује жртвама, оне често нису спремне да неком одраслом кажу за то из страха да ће бити жигосани као ’тужибаба‘.“

Нажалост, неки учитељи гледају на кињење као на нормално понашање. Али, многи други се слажу с педагогом Питом Стефенсоном, који верује да је кињење „облик злостављања“ и тврди да „није добро за силеџије дозволити да се то настави“.

Шта онда можете урадити ако ваше дете постане жртва кињења? „Прва линија одбране“, пише О’Конорова, „мора да буде средина одраслих у којој [жртва] живи.“ Разговарајте о тим стварима с неким саосећајним учитељем. То ће уверити ваше дете да обоје сматрате да је такво агресивно понашање неприхватљиво. Многе школе су усвојиле јасну политику против кињења, о чему учитељи отворено дискутују у разреду.

Натали је постала жртва силеџије због своје религије. „Зато што сам Јеховин сведок, била сам нападнута, и моје ствари су понекад биле поцепане“, прича она. Да би решила тај проблем, она је о томе разговарала са својим родитељима, који су предложили да разговара са својим учитељима. Она је то и урадила. „Такође сам преузела иницијативу да телефонирам родитељима двојице мојих школских другова који су ме кињили“, додаје она. „Зато што сам могла да им објасним проблем, сада ствари стоје много боље. Тако сам стекла поуздање и мојих учитеља и већине мојих школских другова.“

Понекад родитељи открију да је њихово дете силеџија, а не жртва. У том случају, они треба да боље осмотре шта се то догађа код куће. „Деца чије је агресивно понашање израженије обично долазе из породица где родитељи не решавају сукоб на тако адекватан начин“, извештава лондонски Тајмс, додајући: „Насилно понашање је процес који се учи.“

Насиље на неким местима достиже епидемијске размере. Кад политички немири учине школовање скоро немогућим, деца која цене неутралност понекад налазе да је мудро да остану код куће. Али ако невоља избије кад су у школи, они неупадљиво напуштају школу и враћају се кући док се ствари не стишају.

Слабо поучавање

Добра комуникација између вашег детета и учитеља вашег детета може помоћи кад слабо поучавање проузрокује проблеме. „Ми увек храбримо нашу кћерку да има позитиван став према лекцијама“, коментарише један брачни пар. Али, кад учитељи не успеју да неки предмет учине занимљивим, деца брзо губе интерес. Ако ваше дете установи да је то случај, зашто га не охрабрите да приватно разговара с учитељем?

Помозите својој деци да припреме питања која ће им, кад добију одговоре на њих, олакшати и да схвате смисао лекције и да науче како да користе оно што се учи. Ипак, само то не гарантује истински и трајан интерес за тај предмет. Много зависи од вашег родитељског примера. Покажите да бринете осматрајући лекције са својим дететом, и пружите помоћ код пројеката за истраживање које учитељ додели.

У школи има деце која су дошла из растављених породица, или која живе уз злостављање и занемаривање, и која зато често немају самопоуздања и самопоштовања. Она се мешају с децом која можда имају боље околности. Већина родитеља увиђа да треба да устраје у помагању својој деци да се суочавају с проблемима који се појављују у школи. Али, шта је с опхођењем родитеља с учитељима? Какав однос треба да развијају, и како?

[Оквир на 7. страни]

Да ли је ваше дете жртва кињења?

СТРУЧЊАЦИ саветују родитеље да пазе на спољне знакове. Да ли он или она нерадо иде у школу, избегава школске другове, долази кући с модрицама или с подераном одећом?

Охрабрујте своје дете да вам тачно каже шта се догодило. То ће вам помоћи да знате да ли је кињење заиста проблем. Ако јесте, онда разговарајте с неким саосећајним учитељем.

Помозите свом детету да се суочи с тиме предлажући да се држи поузданих школских другова и да избегава места и прилике кад може да дође до кињења. Дете с добрим осећајем за хумор и које зна како да се извуче из тешке ситуације често ће добро проћи.

Избегавајте да будете превише забринути, и немојте подстицати на освету.