Пређи на садржај

Пређи на садржај

Школе у кризи

Школе у кризи

Школе у кризи

Родитељи шаљу своју децу у школу да науче више од читања, писања и аритметике. Они очекују да школе обезбеде добро опште образовање, оно које обучава младе да се развију у одрасле особе на које родитељи могу да буду поносни. Али, њихово очекивање често не буде остварено. Зашто? Зато што су школе широм света у кризи.

У МНОГИМ земљама недостатак како новца тако и учитеља угрожава образовање деце. На пример, широм Сједињених Америчких Држава, финансијска рецесија последњих година присилила је неке школе да поново увежу ’старе уџбенике, да пусте да отпада малтер с плафона, да укину уметничке разреде и спортске програме, или да данима не раде‘, примећује часопис Тајм.

У Африци, средства за образовање су на сличан начин развучена до крајњих граница. Према Дејли Тајмсу из Лагоса, држава Нигерија има само једног учитеља на сваких 70 ученика, „с великом вероватноћом да је сваки трећи учитељ неквалификован“. У Јужној Африци — осим недостатка учитеља — препуне учионице и политички немири доприносе ономе што South African Panorama назива „хаос у школама за црнце“.

Наравно, довољан број квалификованих учитеља и поседовање адекватне опреме у школи не гарантује образовни успех. У Аустрији, на пример, скоро трећина 14-годишњака наводно не зна основну аритметику или да чита исправно. У Великој Британији, стопе пролазности ученика у математици, науци и матерњем језику „знатно је испод стопа пролазности у Немачкој, Француској и Јапану“, примећује лондонски Тајмс.

У Сједињеним Америчким Државама, учитељи се жале да иако ученици добијају високе оцене на испитима, многи нису у стању да напишу добар састав, реше математичке проблеме, или припреме сажетак основних тачака из различитих лекција или штива. Због тога, педагошки ауторитети широм света поново објективно разматрају како школски наставни план тако и методе које се користе да се одреди напредак ученика.

Насиље у школама

Извештаји откривају претећи и растући ниво насиља у школама. У Немачкој, једна учитељска конференција је рекла да је 15 посто школске деце „спремно да прибегне насиљу — а 5 посто се не устеже чак ни од екстремне бруталности, на пример, они би ударили беспомоћну особу која лежи на поду“ (Frankfurter Allgemeine Zeitung).

Појединачни случајеви екстремне бруталности изазивају велику забринутост. Силовање једне 15-годишње девојке од стране четворице младића у тоалету једне париске средње школе натерало је ученике да јавно демонстрирају за стриктнију заштиту у школи. Родитеље брине пораст сексуалних напада, уцењивања, и емоционалног насиља. Такви инциденти нису ограничени на Европу већ постају све уобичајенији широм света.

Јапанско Министарство за образовање извештава о таласу насиља које укључује како млађе тако и старије ученике средњих школа. Новине из Јужне Африке Стар, под насловом „Ученици који носе оружје преузимају школе“, упоредиле су сцену у одређеном броју учионица у Совету са сценом „дивљег запада“ у Сједињеним Америчким Државама током 19. века. Чак и репутација Њујорк Ситија у насиљу достиже, према речима лондонског Гвардијана, „нови врхунац с објавом једне фирме за безбедност о навали наруџби панцирне одеће за школску децу“.

Велика Британија такође трпи због пошасти насиља у школама. „У последњих 10 година“, примећује један службеник синдиката учитеља, „видимо растућу тенденцију прибегавања оружју. Она се сада помакла до млађих узраста и шири се од инцидената младића ка инцидентима девојака.“

Зато не изненађује што неколицина родитеља одлучује да испише своју децу из школе и учи их код куће. Они који установе да је то непрактично често се брину о лошем утицају школе на њихову децу, и питају се како да то неутралишу. Шта родитељи могу учинити да би помогли својој деци да изађу на крај с проблемима на које наилазе у школи? И како родитељи могу сарађивати с учитељима да би осигурали да њихова деца имају највише користи од школе? Следећи чланци пружају одговоре на та питања.