Поглед у свет

Религиозни велики бизнис

Један од неколико сектора италијанске економије који доноси профит, и можда једини који успева да надјача рецесију, јесте бизнис „вођен у сенци цркве“, каже финансијски додатак La Repubblica. У ствари, током шесте изложбе религиозних производа, одржане у Помпеји, обрт за 1 400 компанија које су радиле на том пољу „био је процењен на 400 милијарди лира [240 милиона америчких долара], с процењених 15 процената годишњег пораста у обиму продаје.“ Осим тога, религиозни туризам, који је 1993. године привукао неких 35 милиона ходочасника на различита места обожавања у Италији, имао је скоро десет пута већи обрт. „Бизнис ’благословљен‘ од цркве цвета“, каже извештај, а „италијанска католичка хијерархија, епископска конференција и Света столица су већ неко време са задовољством свесни тога.“ Црквена хијерархија чак је организовала и спонзорисала конференције — које су сазвали чак црквени службеници високог реда — у циљу управљања тим феноменом.

Губљење мишића

Дијета може бити штетна — нарочито када, у настојању да се изгуби телесна дебљина, особа такође губи мишићно ткиво. Писац рубрике о здрављу Вејн Вескот (Wayne Westcott) објашњава да је „мишић толико важан у тако много ствари које радимо током дана — да не можете себи приуштити да их изгубите.“ Особе које не држе дијету такође су у опасности да изгубе мишиће ако живот проводе у седењу. Процењује се да сваких десет година, типична особа која седи изгуби у просеку 2 килограма мишића док добија 7 килограма сала. На ваги у купатилу, то би указивало на проблем од 5 килограма вишка (7 килограма сала минус 2 килограма мишића)“, примећује др Вескот. Али у стварности то је проблем 9 килограма (7 килограма вишка сала плус мањак од 2 килограма мишића).“ Да би се одржало здравље и добра кондиција, веома се препоручује комбинација аеробика и телесног вежбања.

Гушење храном

Ударање по леђима није најефикаснији начин да се помогне особи која се гуши комадом хране. Према Berkeley Wellness Letter боље је покушати оно што се понекад назива Хајмлихов маневар. Тај билтен наставља да описује поступак: „Станите иза особе која се гуши и обавијте своје руке изнад њеног струка. Ставите песницу између њене грудне кости и пупка, с палцем на њеном трбуху. Стегните песницу вашом другом руком и брзо и снажно притискајте унутра према горе. Понављајте док се храна или предмет не избаци. Немојте то радити деци млађој од годину дана, којој је потребна другачија хитна помоћ када се гуше.“ Овај поступак може се научити на часовима прве помоћи или CPR-а (кардиопулмонално оживљавање) које воде професионалци за здравствену заштиту. Wellness Letter примећује да су овакве „опструкције горњих дисајних путева одговорне за 3 000—4 000 смртних случајева у САД сваке године.“

Право на одбијање трансфузија

„Пацијенти имају право да одбију трансфузије“, објавио је наслов у Mainichi Daily News, извештавајући о препоруци од стране одбора стручњака које је организовао етички Одбор за токијске метрополитанске болнице и породилишта. Иако су проминентне универзитетске болнице већ доносиле сличне одлуке, ово је прва која је донета на нивоу локалне владе. Извештај препоручује да болнице у Токију поштују жеље одраслих пацијената који желе бескрвни поступак чак иако лекари сматрају да је трансфузија крви од виталног значаја. „У случају да је пацијент донет у болницу у несвесном стању али да поседује оверен документ да он или она не жели да прими трансфузију, лекар мора дати приоритет тој жељи“, извештавају новине. „Жеље средњошколске деце у погледу трансфузије поштоваће се ако су пунолетна.“ Међутим, извештај још увек препоручује да лекари, не родитељи, имају коначну реч о начину лечења малолетних средњошколаца и млађих.

Зграде направљене од ђубрета?

Кина је пронашла јединствен начин да се отараси свог ђубрета. Бејџински истраживачки Институт за околину и хигијену недавно је развио процес за мешање ђубрета с глином да би се производиле цигле. Часопис China Today описује финални производ као „висококвалитетне цигле“ за коришћење у грађевинској индустрији. За само неколико месеци, једна фабрика за производњу цигала направила је око 54 милиона цигала, „користећи 46 884 тоне ђубрета“. Након печења на температури од неких 1 000 до 2 000 степени Целзијуса, за те цигле се каже да „нису ништа више нехигијенске од обичних цигала.“