Гледиште Библије

Шта вам може помоћи да се суочите са стресом?

ДА ЛИ сте жртва стреса? Ако јесте, имате поприлично друштво. Ово су „критична времена с којима се тешко излази на крај“, и људи свих узраста и сталежа доживљавају стрес (2. Тимотеју 3:1, NW). Неки стручњаци тврде да је више од половине свих посета лекару због проблема повезаних са стресом.

Ипак, стрес сам по себи не мора да буде лоша ствар. „У ствари“, каже један управитељ клинике за стрес, „то нам пружа наше узбуђење, одушевљење за живот, енергију да обављамо ствари. Ми се њему радујемо — ако можемо да изађемо на крај с њиме.“

С друге стране, стрес може бити опустошујући, разоран. Шта, онда, ако стрес и вама проузрокује проблеме? Ево неколико предлога темељених на библијској мудрости који вам могу помоћи да умањите његове разорне последице.

Избегавајте неразумна очекивања

„Одложена нада [„очекивање“, NW] срце мори“, каже Библија (Пословице 13:12). Кад се очекивања никада не испуне, стрес може бити несносан. То се скоро сигурно догађа кад поставимо нереално висока очекивања.

На пример, медији за рекламе заваравају многе да верују да њихова срећа зависи од поседовања материјалних ствари. Кад неко жуди за стварима које су далеко изван његових моћи, последице могу бити стрес и фрустрација. Зато Библија пружа следећи савет: „Кад имамо храну и одећу, треба с овим да смо задовољни“ (1. Тимотеју 6:8). Да, иако можда немате аутомобил, дом, или намештај који бисте волели да поседујете, цените оно што имате. Нека ваша материјална очекивања буду скромна.

Неразумна очекивања која укључују људе такође могу донети стрес. На пример, премда послодавац или надгледник има право да очекује разуман ниво испуњавања од оних које надгледа, лудо је очекивати савршенство од њих. Карлос, бразилски надгледник у фабрици, каже: „Морате прихватити људе онакве какви јесу. Ако очекујете више него што они могу пружити, то ће повећати ниво стреса, чинећи све несрећним.“ (Упореди Јеремија 17:5-8.)

Контролисати стрес успеха

Latin America Daily Post открива још један извор стреса, наводећи да је ’такмичарско понашање које је усмерено ка успеху  значајан фактор ризика код срчаног обољења‘. Један млади благајник признаје: „У канцеларији сам тако нервозан и плашим се да откријем било коју слабост. Радим интензивно и осећам фрустрацију кад не добијем похвалу од других.“

С обзиром на такве тежње за признањем и успехом, Соломон је рекао: „Видео сам да је сваки рад и свака врсноћа у раду само завист човека према ближњему своме. И то је опет таштина и ловљење ветра“ (Проповедник 4:4).

Чињеница је да „трку не добијају они који су хитрији“ кад се ради о напретку или признању на послу (Проповедник 9:11). Марија, бразилска секретарица, изражава то на следећи начин: „Особа може бити способна, али околности, и можда чак пристрасност, могу спречити унапређење.“ (Упореди Проповедник 2:21; 10:6.)

Нека ваша очекивања буду скромна и признајте своја ограничења. Радите за радост коју доноси сам рад уместо да радите само за напредовање (Проповедник 2:24). Заиста, особа која је опседнута успехом не само да губи много од животне радости већ такође може постати тако напета да поткопава властите напоре да успе. Др Арнолд Фокс (Arnold Fox) је зато саветовао: „Желети бити најбољи на свом пољу, то је похвалан циљ, али немојте дозволити тој мисли да доминира вашим животом. Ако занемарујете мисли о љубави, смеху и радости живота, или ако сте тако запели да успете да заборављате уживати у животу, ви сами себе излажете стресу.“

Ствари које можете урадити

Још један начин да се одбраните од напетости свакодневних притисака јесте да развијате смисао за хумор (Проповедник 3:4). Не морате бити неки комичар да бисте имали весео став. „Весело је срце добар лек, а клонуо дух и кости суши“ (Пословице 17:22).

Да ли сте склони да одлажете ствари? Дугорочно гледано, одлагање повећава уместо да смањује стрес. Библија саветује: „Не будите у послу лијени“ (Римљанима 12:11, ДК). Направите један списак, на папиру или у мислима, онога што треба да урадите (Пословице 21:5). Затим одлучите шта треба прво урадити — и почните то да радите.

Ипак, шта ако упркос свих ваших напора још увек осећате напетост или стрес? Можда су вам потребни концентрисани напори да промените своје размишљање. Немојте непрестано размишљати о грешкама у прошлости. То може много повећати стрес у садашњости. Један филозоф из 19. века написао је: „Живот се може разумети само унатрашке; а живети се мора унапред.“ Иако можемо учити из пропуста, наши садашњи поступци обликују нашу будућност.

Краљ Давид је указао на најбољи лек за стрес кад се молио Јехови: „Намножише се муке срца мога. Изведи ме из тескобе [„стресова“, NW] моје!“ (Псалам 25:17). Да, Давид се уздао да ће Бог олакшати његове бриге. Ако одвојите време да читате Божју реч и медитирате о њој, ви ћете на сличан начин установити да ћете се осећати ближе Богу. Док почињете да увиђате Божје намере, бићете подстакнути да на прво место у свом животу стављате његове интересе, што ће вас ослободити од многих непотребних брига (Матеј 6:31, 33). Научите да се бринете за данас. Зашто данашњим бригама додавати сутрашње? Исус је то рекао на следећи начин: „Не узнемиравајте се дакле за сутрашњи дан; јер ће се сутрашњи дан сам за себе бринути. Доста је сваком дану своје муке“ (Матеј 6:34).

[Истакнути текст на 29. страни]

„Особа може бити способна, али околности, и можда чак пристрасност, могу спречити унапређење“

[Извор слике на 28. страни]

Музеј уметности Metropolitan, средства приложена од Josephine Bay Paul and C. Michael Paul Foundation, Inc., и Charles Ulrick and Josephine Bay Foundation, Inc., и Fletcher Fund, 1967.