Мајке оболеле од сиде суочене с дилемом

СИНТИЈА, a жена која живи на Западноиндијским острвима, морала је да бира између тога да своје новорођенче доји или да га храни на флашицу. Можда изгледа да је овај избор лако направити. На крају, здравствени стручњаци већ деценијама сматрају мајчино млеко „најздравијом храном“ за бебе. Осим тога, бебе у сиромашним земљама које су храњене на флашицу су у 15 пута већој опасности да умру од дијареје него бебе које се доје. У ствари, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци (УНИЦЕФ) извештава да око 4 000 деце умре сваког дана услед последица везаних за исхрану заменама за мајчино млеко.

Међутим, у Синтијином случају, одлука у корист дојења повлачи за собом једну другу опасност. Њен муж ју је заразио вирусом људске имунодефицијенције (ХИВ-ом). Након што се породила, Синтија је сазнала да свако седмо дете ХИВ позитивне мајке може да буде инфицирано преко мајчиног млека. b Због тога је морала да начини један мучан избор: да своју бебу изложи ризику тиме што би је дојила или да је изложи опасностима које су повезане с храњењем на флашицу.

У деловима света где је епидемија сиде узела највише маха, од десет трудница свака друга или трећа је ХИВ позитивна. У једној земљи било је заражено више од половине испитаних трудница. „Ове узнемиравајуће бројке навеле су научнике да пуном паром трагају за леком“ извештава радио УН. Одговарајући на ову опасност, шест организација УН су ујединиле своје искуство, напоре и новчана средства да би основале Заједнички програм Уједињених нација за ХИВ/сиду, познат као UNAIDS. c Али оно што је UNAIDS открио јесте да решење за проблем сиде није тако једноставно.

Замршене препреке блокирају једноставно решење

Према речима Идит Вајт, специјалисте за пренос ХИВ-а с мајке на дете путем дојења, здравствени радници у индустријализованим земљама саветују ХИВ позитивне  мајке да не доје своје бебе, јер се тиме скоро удвостручује ризик да беба буде заражена. Онда изгледа да је логична алтернатива користити вештачку прехрану за дете. Али у земљама у развоју — где идеалистичке теорије брзо уступе место грубој стварности — ово једноставно решење је тешко спровести у дело.

Једна од препрека је социјалног карактера. У земљама где је дојење правило, жене које своје бебе хране на флашицу могу тиме да обзнане чињеницу да су заражене ХИВ-ом. Жена може страховати од тога да не буде окривљена, напуштена или тучена када се сазна за њено стање. Неке жене под оваквим околностима осећају да немају избора, већ да своје бебе доје да би сакриле своје ХИВ позитивно стање.

Такође постоје и друге препреке. Рецимо, погледај пример 20-годишње Маргарет. Она, као и најмање 95 посто жена са села у Уганди, никада није била тестирана на ХИВ. Али Маргарет је имала разлога да буде забринута. Њено прво дете је умрло, а друго је слабо и болешљиво. Маргарет своје треће дете доји десет пута дневно упркос чињеници да можда има ХИВ. „Никада не бих могла своју бебу да храним вештачком храном“, каже она. Зашто не? Маргарет каже да је цена вештачке хране за једну бебу равна једној и по годишњој плати коју једна породица из њеног села заради. Чак и кад би била бесплатна, још увек би био проблем пронаћи чисту воду да би на крају храна била безбедна за бебу. d

Неке од ових препрека би могле да се смање када би се ХИВ-ом зараженим мајкама обезбедили исправни санитарни услови, довољна количина замене за млеко и приступ безбедној води. Да ли је то скупо? Можда. Ипак, зачуђујуће је то што изгледа да је достизање свега овога више ствар постављања приоритета него проналажења новца. Заиста, УН извештавају да неке од најсиромашнијих земаља на свету троше два пута више на војску него на здравље и образовање.

Шта је с лековима против сиде?

Научници УН су известили да један нов, једноставан и релативно јефтин лек зван АЗТ може значајно да смањи пренос ХИВ-а с мајке на дете. Уз помоћ UNAIDS-а, цена оваквог лечења је смањена на 50 америчких долара. Штавише, истраживачи сиде су у јулу 1999. објавили да изгледа да је лечење ХИВ позитивних мајки и њихових новорођенчади невирепином, који кошта само 3 долара, много ефикасније у спречавању преношења ХИВ-а, него лечење АЗТ-ом. Стручњаци за здравље кажу да невирепин годишње може да спречи да чак и до 400 000 новорођенчади не започне свој живот заражено ХИВ-ом.

Међутим, неки критикују такво лечење тврдећи да ће мајка на крају подлећи сиди и оставити дете као сироче, пошто оно само спречава пренос ХИВ-а с мајке на дете. УН одговарају да је суморна алтернатива допустити да бебе навуку ХИВ и тако осудити ове недужне жртве на спору и жалосну смрт. Такође тврде да мајке заражене ХИВ-ом могу живети годинама. Осмотримо пример Синтије споменуте раније. Она је сазнала да има ХИВ 1985, када је њена беба рођена, али се разболела тек осам година касније. И иако је њена беба имала ХИВ при рођењу, до друге године дете га се ослободило.

Библија пружа утешно засигурање да је на видику истински безбедна околина и трајно решење за таква зла попут сиде (Откривење 21:1-4). Јехова Бог обећава један нови свет у коме „нико од житеља не говори: Болестан сам!“ (Исаија 33:24). Јеховини сведоци би волели да вам кажу нешто о овом трајном решењу. За више информација, молимо вас ступите у контакт с издавачима овог часописа или с Јеховиним сведоцима у вашој средини.

[Фусноте]

[Извор слике на 20. страни]

WHO/E. Hooper