Поглед у свет

Опасности од гојазности

Лондонски Independent извештава да је наговештен драматичан пораст шећерне болести, срчаних и других обољења због „распрострањене гојазности која узима маха у Европи“. Обраћајући се скупу медицинских стручњака из 26 земаља у Милану у Италији, председавајући Међународне оперативне групе за гојазност је рекао: „Ово је глобална криза и сада је потребна хитна акција да би се спречила ова нечујна епидемија озбиљних болести и умањили све већи издаци за лечење. Ако нешто не учинимо, суочићемо се са здравственом катастрофом.“ У игри су све европске земље, а на неким подручјима погођено је отприлике 40 до 50 посто становништва. Од 1980. стопа гојазности у Енглеској је порасла са 8 на 20 посто код жена и са 6 на 17 посто код мушкараца. Наведени узроци су масна храна и седелачки начин живота — оба повезана с растућим просперитетом. Највећи разлог за забринутост су бројна гојазна деца. Према професору Јапу Сајделу, председнику Европске асоцијације за истраживање гојазности „постоје индикације да ће велики део следеће генерације постати гојазан и раније имати вишак килограма“.

Негативна страна глобализације

Британски лист The Guardian извештава да глобализација економије ствара једно светско тржиште које многима обезбеђује веће могућности, али такође повећава и ризике. Међусобна зависност нација у свету економије који се рађа, чини да један на изглед изолован случај — као што је девалвација тајландског бата 1997. — изазове финансијску панику широм света. The Guardian запажа да је „пре тридесет година јаз између најбогатије и најсиромашније петине људи у свету био у односу 30 према 1. До 1990. та разлика се увећала на 60 према 1, а данас стоји у односу 74 према 1... Међу највећим корисницима глобализације су криминалци, који сада могу да експлоатишу светско тржиште за дрогу, оружје и проституцију“.

Можете ли избећи прехладе?

Можда не можете потпуно да избегнете прехладе, али постоје мере предострожности које можете предузети, каже The New York Times. Следеће су најважније: колико год можете избегавајте гужве, и покушајте да се не рукујете с људима који су очигледно прехлађени. Поред тога, уздржавајте се од трљања очију и носа, и често перите руке. Овакве мере помажу, јер руке често преносе вирусе уобичајених болести на нежне мембране очију и носа. Вируси прехлада на некој површини или на рукама могу да остану активни неколико сати, а особа која је прехлађена може бити заразна извесно време пре и после очигледних симптома болести. Друге мере предострожности укључују уравнотежену исхрану и нарочиту опрезност када су деца око вас. Зашто? Јер се она годишње заразе пет до осам пута!

Психичко здравље у Африци

„Процењује се да од 600 милиона становника у супсахарској Африци 100 милиона пати од психичких обољења“, извештава јужноафрички лист The Star. Према Светској здравственој организацији, рат и сиромаштво су примарни кривци за овако висок број. Везано уз то је и све мања подршка породичне заједнице. Према Мајклу Олатавури из Нигерије, ово „уређење које обезбеђује подршку у тешким ситуацијама“ разједено је западним вредностима, злоупотребом дроге и насиљем. Осим тога, чланови породице путују доста далеко у потрази за запослењем. „Привредни проблеми афричких влада су уништили нашу способност да подржимо здравство онако како би требало“, каже професор Олатавура.

Ћилими с мотивима рата

Новине The News из Мексика извештавају да су у Авганистану на један необичан уметнички начин изражени ужаси рата. У прошлих 20 година, авганистански мајстори су ткали приказе ратног оружја у своје чувене ћилиме. Међу традиционалним сликама птица, џамија и цвећа могу се наћи и слике машинки, ручних граната и оклопних возила. Стручњак за ћилиме, Бари О’Конел, каже да иако слике нису увек препознатљиве  у први мах, многи цртежи су „тако прецизни у својој иконографији“ да је често могуће „направити разлику између јуришних пушака АК-47 и АК-74“. Каже се да су углавном жене, које су жртве рата, ткале ове ћилиме. За њих је ткање овако јединствених ћилима један суптилан начин да изразе своја осећања.

Загађене кише

Висок ниво растворених пестицида учинио је да неке кишнице у Европи буду непогодне за пиће, извештава часопис New Scientist. У међувремену, швајцарски хемичари открили су да киша узета као узорак током првих минута невремена често садржи већи ниво пестицида од нивоа који се сматра прихватљивим било од Европске Уније или Швајцарске. За то су криви пестициди, а високе концентрације тих токсичних хемикалија појављују се у првом пљуску након дугог сушног периода. Шведски истраживачи су повезали све више случајева не-хоџкинсоновог лимфома, једног облика рака, са све већом употребом појединих пестицида. Исто тако, хемикалије које спречавају раст растиња на кровним конструкцијама загађују кишницу која пада са зграда.

Смртни случајеви на фармама

Лондонски The Times извештава да сваке недеље више од једне особе погине на британским фармама, што фармерски посао сврстава међу најризичније послове у овој земљи. У 1988. најмлађу жртву, једног четворогодишњег дечака, згњечили су точкови трактора, а седам других смртних случајева било је изазвано превртањем трактора. Фармери се упозоравају да два пута размисле пре него што предузму ризичне послове и да провере услове пре него што почну да возе уз неки успон. Дејвид Мати, главни пољопривредни инспектор за здравље и безбедност, рекао је: „Многе од ових трагедија могле су да се избегну да су особе на моменат стале, озбиљно размислиле о послу и завршиле задатак на мало другачији начин.“

Необични струјни извори

▪ Француски часопис Sciences et avenir извештава да острво Увеа у Новој Каледонији нема нафту већ користи уље кокосовог ораха за производњу струје. Француски инжењер Ален Лиенард 18 година је развијао мотор који ради на кокосово уље. Мотор покреће генератор, који за узврат опскрбљује електричном енергијом постројење за десалинизацију које 235 острвских породица обезбеђује пијаћом водом. Лиенард каже да његов систем од 165 киловата у производњи струје и потрошњи горива парира дизел моторима.

▪ У међувремену, у једном експерименту спроведеном у селу Калали (Гуџарат, Индија), снага бикова је искоришћена за производњу струје. Часопис Down to Earth из Њу Делхија извештава да су један научник и његов нећак дошли на ову идеју. Четири бика окрећу вратило повезано за мењачку кутију која покреће мали генератор. Генератор је повезан на акумулатор који струјом напаја пумпу за воду и млин за жито. Цена једне јединице ове струје износи око десет центи наспрам једног долара за једну јединицу добијену ветрењачама, или наспрам 24 долара за јединицу добијену соларним панелима, каже Down to Earth. Међутим, пошто су сељацима бикови потребни за рад на пољу три месеца у години, истраживачи траже ефикасније средство за снабдевање енергијом током одсуства бикова.

Разумно узимање хране

У просеку, девојчице између 10 и 14 година порасту за 25 центиметара и добију на тежини од 18 до 22 килограма, док дечаци између 12 и 16 година порасту за око 30 центиметара и добију око 22 до 27 килограма. Током овог периода брзог развоја, није необично да се тинејџери осећају неугодно при тој тежини, и многи се интересују око тога како да контролишу своју тежину. „Али дијета и ограничавање хране нису нити здрава нити препоручљива решења“, пише дијететичарка Лин Роблин у листу The Toronto Star. Ове мере могу да лише тело хранљивих састојака, запажа Роблин. Такође, експериментисање са исхраном „успоставља нездраве навике храњења и може да доведе до много озбиљнијих болести везаних за исхрану“. Она запажа да тинејџери треба да имају реалнији поглед на своје тело и да задрже здраву тежину тако што се „разумно хране, воде активан живот и позитивно мисле о себи“.