Све већа потражња за бескрвном медицином и хирургијом

„Сви они који имају посла с крвљу и који се брину за хируршке пацијенте треба да размишљају и о бескрвној хирургији“ (Јоаким Болт, професор анестезиологије, Лудвигсхафен, Немачка).

ТРАГЕДИЈЕ повезане са сидом натерале су научнике и лекаре да предузму додатне кораке како би операциону салу учинили безбедним местом. То подразумева и строжу проверу крви. Међутим, стручњаци кажу да чак ни те мере не гарантују да ће трансфузије бити апсолутно без ризика. Часопис Transfusion каже: „Чак и кад друштво троши огромна средства на то да би залихе крви биле безбедније него икада пре, верујемо да ће пацијенти и даље покушавати да избегавају алогене трансфузије [од давалаца], једноставно зато што залихе крви никада не могу бити сасвим безопасне.“

 Не изненађује што су многи доктори све опрезнији када треба да се даје крв. „Трансфузије крви у основи нису добре, и ми смо веома предузимљиви у избегавању да их дамо било коме“, каже др Алекс Заполански, из Сан Франсиска, у Калифорнији.

И шира јавност постаје свесна опасности од трансфузије. Заиста, једна анкета из 1996. открила је да би 89 посто Канађана радије изабрало неку алтернативу уместо донорове крви. „Неће сви пацијенти одбити хомологну крв као што то раде Јеховини сведоци“, каже Journal of Vascular Surgery. „Међутим, ризици од преношења болести и имуномодулације пружају јасан доказ да морамо пронаћи алтернативу за све наше пацијенте.“

Метода којој се даје предност

На сву срећу, постоји алтернатива — бескрвна медицина и хирургија. Многи пацијенти не гледају на то као на неко последње решење већ као на врсту лечења којој се даје предност, и то с добрим разлогом. Стивен Џефри Полард, хируршки саветник из Британије, примећује да је стопа морбидитета и морталитета међу онима који су оперисани без крви „у најмању руку иста као код пацијената који су примили крв, и они у многим случајевима бивају поштеђени постоперативних инфекција и компликација које се често приписују крви“.

Како се развило бескрвно медицинско лечење? У одређеном смислу, ово питање је прилично чудно, пошто је бескрвна медицина у ствари старија од коришћења крви. Заиста, технологија трансфузије је тек почетком 20. века напредовала до тог степена да се рутински користи. Међутим, у задњим деценијама неки популаришу бескрвну хирургију. На пример, познати хирург Дентон Кули је током 1960-их обавио  неке од првих операција на отвореном срцу без употребе крви.

Кад је током 1970-их дошло до учесталије појаве хепатитиса међу примаоцима трансфузије, многи доктори су почели да траже алтернативу за крв. До 1980-их, приличан број великих медицинских тимова оперисао је без крви. Кад је избила епидемија сиде, други који су били горљиви у примењивању те исте технике често су се консултовали са овим тимовима. Током 1990-их, многе болнице су разрадиле програме који нуде бескрвне опције својим пацијентима.

Данас доктори успешно примењују бескрвне технике током операција и хитних интервенција у којима је обично била потребна трансфузија. „Велике срчане, васкуларне, гинеколошке, акушерске, ортопедске и уролошке операције могу се успешно извршити без коришћења крви или крвних производа“, примећује Д. Х. В. Вонг, у часопису Canadian Journal of Anaesthesia.

Једна предност бескрвне хирургије је у томе што она унапређује квалитетнију негу. „У спречавању губитка крви, најважнија је вештина хирурга“, каже др Бенџамин Џ. Рајхстајн, начелник хирургије у Кливленду, у Охају. Један правни часопис из Јужне Африке каже да у извесним случајевима бескрвна операција може бити „бржа, здравија и јефтинија“. Он додаје: „Нега након отпуштања из болнице у многим случајевима је свакако била јефтинија и могла је брже да се обави.“ То су само неки од разлога због којих широм света постоји око 180 болница које имају специјалне програме за бескрвну медицину и хирургију.

Крв и Јеховини сведоци

Из разлога који се темеље на Библији, Јеховини сведоци одбијају да приме  трансфузију крви. a Међутим, они прихватају — и одлучно траже — медицинску алтернативу за крв. „Јеховини сведоци енергично траже најбоље могуће лечење“, рекао је др Ричард К. Спенс, док је био начелник хирургије у једној болници у Њујорку. „Као група, они су најобразованији пацијенти које ће хирург икада имати.“

Доктори су многе технике бескрвне хирургије усавршили управо на Јеховиним сведоцима. Погледајмо које је искуство имао кардиоваскуларни хирург Дентон Кули. У периоду од 27 година, његов тим је извршио бескрвне операције на отвореном срцу код 633 Јеховина сведока. Резултати јасно показују да се операције срца могу успешно обавити и без крви.

Истина, многи критикују Јеховине сведоке због тога што одбијају крв. Међутим, један приручник који је објавило Удружење анестезиолога Велике Британије и Ирске каже да је став Сведока „знак поштовања према животу“. Заиста, ригорозан став Сведока био је значајна покретачка сила на путу ка томе да безбедније лечење постане доступно свима. „Јеховини сведоци којима је била потребна операција показали су пут и вршили притисак да би се побољшао један важан сектор норвешког здравства“, пише професор Стан А. Евенсен, из Норвешке националне болнице.

Да би докторима помогли да лече без крви, Јеховини сведоци су развили једну корисну службу за сарадњу. Тренутно је више од 1 400 Одбора за односе с болницама широм света опремљено да докторе и истраживаче снабдева медицинском литературом из базе података од преко 3 000 чланака у вези с бескрвном медицином и хирургијом. „Данас постоји мања вероватноћа да не само Јеховини сведоци већ и пацијенти у глобалу непотребно приме трансфузију крви, и то због залагања Сведока у Одборима за односе с болницама“, примећује др Чарлс Барон, професор на Правном факултету у Бостону. b

Информације о бескрвној медицини и хирургији које су сакупили Јеховини сведоци биле су од користи многима на пољу медицине. На пример, кад су припремали материјал за књигу под насловом Autotransfusion: Therapeutic Principles and Trends, аутори су замолили Јеховине сведоке да им пронађу информације у вези с алтернативама за трансфузију крви. Сведоци су радо удовољили њиховој молби. Аутори су касније са захвалношћу изјавили: „У свему што смо прочитали на ову тему, нигде нисмо видели тако сажет, комплетан списак стратегија за избегавање трансфузије хомологне крви.“

Напредак на пољу медицине навео је многе да озбиљно осмотре бескрвну медицину и хирургију. Докле ће нас то довести? Професор Лук Монтањер, који је открио вирус сиде, каже: „Напредак нашег разумевања на овом пољу показује да трансфузија крви једног дана мора изумрети.“ У међувремену, алтернатива за крв већ спасава многе животе.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на 7. страни]

Шта кажу неки доктори

’Бескрвна хирургија није само за Јеховине сведоке већ за све пацијенте. Мислим да око тога треба да се ангажује сваки доктор‘ (Др Јоаким Болт, професор анестезиологије, Лудвигсхафен, Немачка).

„Премда су трансфузије крви данас безбедније него у прошлости, оне још увек носе ризике, укључујући и имунореакције и добијање хепатитиса или сексуално преносивих болести“ (Др Теренс Џ. Саки, доцент медицине).

„Многи лекари аутоматски реагују и дају трансфузију олако и коме стигну. Ја то не радим“ (Др Алекс Заполански, начелник кардиохирургије на Институту за срце у Сан Франсиску).

„Мислим да не постоји нека конвенционална абдоминална операција у којој је код нормалног пацијента рутински потребна трансфузија крви“ (Др Јохан Шеле, професор хирургије, Јена, Немачка).

[Слике]

Др Теренс Џ. Саки

Др Јоаким Болт

[Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

Бескрвна медицина и хирургија

Неке методе

Течности: раствор Рингеров лактат, декстран, хидроксиетил скроб и други, користе се за одржавање волумена крви, чиме се спречава шок услед смањеног волумена крви. Неке течности које се сада тестирају могу да преносе кисеоник.

Лекови: протеини који су производ генетског инжењеринга могу да стимулишу производњу црвених крвних зрнаца (еритропоетин), крвних плочица (интерлеукин-11) и разних белих крвних зрнаца (GM-CSF, G-CSF). Други лекови у великој мери смањују губитак крви током операције (апротинин, антифибринолитици) или помажу да се смањи акутно крварење (десмопресин).

Биолошки хемостатици: колаген и целулозни ткани јастучићи користе се за заустављање крварења тако што се стављају директно на место крварења. Фибринским лепком и заптивним смесама могу се зачепити пробојне ране или покрити велике површине ткива које крвари.

Сакупљање крви: машине за сакупљање крви обнављају крв која се изгуби током операције или трауме. Крв може да се пречисти и врати у пацијента једним затвореним кружним током. У екстремним случајевима, коришћењем овог система могу се обновити литре крви.

Хируршке алатке: неке направе истовремено секу и лепе крвне судове. Друге направе могу зауставити крварење на великој површини ткива. Инструменти за лапароскопију и минимално сечење ткива омогућују да се операције обаве без губитка крви што је последица прављења великих резова.

Хируршке технике: путем планирања операције, у шта спада и консултација са искусним лекарима, хируршки тимови могу избећи компликације. Да би се зауставило крварење неопходно је да се сместа нешто уради. Одлагања за више од 24 сата могу у великој мери повећати смртност код пацијената. Поделом великих операција на неколико мањих смањује се укупан губитак крви.

 [Оквир⁄Слике на 10. страни]

Бескрвна медицина — нови „стандард у лечењу“

ПРОБУДИТЕ СЕ! је разговарао о користима бескрвне медицине и хирургије с четворицом стручњака на том пољу.

Осим пацијената који из верских разлога одбијају трансфузију крви, ко је још заинтересован за бескрвну медицину?

Др Спан: У нашем центру бескрвно лечење обично траже пацијенти који су изузетно добро информисани.

Др Шандер: Године 1998, број пацијената који су одбили крв из личних разлога премашио је број пацијената који су одбили крв из верских разлога.

Др Бојд: На пример, пацијенти с раком. Много пута се показало да ако не добију крв, боље напредују и иста болест им се не враћа тако често.

Др Спан: Ми често без крви лечимо универзитетске професоре и чланове њихових породица. Чак и хирурзи захтевају да избегавамо трансфузију! На пример, један хирург нам је дошао због своје жене, која је морала да иде на операцију. Он је рекао: „Водите рачуна о једној ствари — да не добије трансфузију крви!“

Др Шандер: Чланови мог одељења за анестезију рекли су: ’Ови пацијенти који не добију крв пролазе исто тако добро ако не и боље. Зашто морамо имати двострука мерила за лечење? Ако је то најбоље лечење, треба да га примењујемо код свих.‘ Сада очекујемо да бескрвна медицина постане стандард за лечење.

Др Ерншо: Истина је да је бескрвна медицина посебно битна за Јеховине сведоке. Међутим, ми желимо да свакога лечимо на тај начин.

Да ли је бескрвно лечење јефтиније?

Др Ерншо: Оно је економично.

Др Шандер: Код бескрвне медицине постоји 25-постотна уштеда трошкова.

Др Бојд: Ако би то био и једини разлог, требало би да је користимо.

Колико смо далеко отишли што се тиче бескрвног лечења?

Др Бојд: Мислим да је такво лечење веома прогресивно. То свакако није крај. Сваки пут кад погледамо око себе, пронађемо неки нови добар разлог да не користимо крв.

[Слике]

Мр Питер Ерншо, ортопедски хирург, Лондон, Енглеска

Др Донат Р. Спан, професор анестезиологије, Цирих, Швајцарска

Др Ариеј Шандер, доцент клиничке анестезиологије, Сједињене Државе

Др Марк Е. Бојд, професор акушерства и гинекологије, Канада

[Оквир на 11. страни]

Улога пацијента

▪ Разговарајте са својим доктором о бескрвној алтернативи пре него што се појави потреба за лечењем. То посебно важи за труднице, родитеље који имају малу децу и за старије.

▪ Ставите своје жеље на папир, посебно ако вам је на располагању правни докуменат који служи тој сврси.

▪ Ако ваш лекар није спреман да вас лечи без крви, потражите лекара који ће поштовати ваше жеље.

▪ Пошто је код неке алтернативе за крв потребно да прође одређено време да би се видели резултати, немојте оклевати да одете на лечење ако знате да вам је потребна операција.