Братислава — од старог речног прелаза до савремене престонице

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ СЛОВАЧКЕ

ЗАМИСЛИТЕ да сте у могућности да се вратите у прошлост, до године 1741. Атмосфера је пуна напетог ишчекивања. Чују се свечане фанфаре док се људи пробијају и гурају да би били што ближе улици којом поворка треба да прође. Ту су сељаци у својој најлепшој одећи и поносни буржуји обучени по последњој моди заједно са аристократијом која је дошла да види и буде виђена. Док народ узбуђено ускликује, краљевски изасланици деле златне и сребрне новчиће на којима је портрет једне младе даме. Зашто сва та врева? Марија Терезија, надвојвоткиња Аустрије упутила се према граду да би била крунисана као нова краљица Мађарске.

Вратимо се у садашњост. Ако бисте пожелели да посетите место овог важног крунисања, куда бисте ишли? Не бисте ишли у Беч, где се данас многи туристи одушевљавају краљевском палатом Марије Терезије, а ни у Будимпешту, главни град данашње Мађарске. Морали бисте да посетите Братиславу, град смештен на Дунаву око 56 километара источно од Беча.

Данашња Братислава, град са око пола милиона становника јесте главни град живописне Словачке. Када се упореди с престоницама у свом комшилуку — Будимпештом, Бечом и Прагом — Братислава данас личи на млађу сестру. Ипак, више од два века она је била главни град Мађарске и уживала је сву славу која иде уз тако привилеговани статус. Заиста, крунисање 11 мађарских владара одиграло се управо у овом граду. Али, шта ју је учинило тако посебном?

 Једно старо насеље

Братислава се може похвалити својом повољном позицијом на Дунаву, по дужини другој реци у Европи. У прошлости је овде Дунав успорио и постао плитак стварајући један природан прелаз. Људи су, заједно са својим животињама и запрежним колима, на овом месту прелазили реку много пре него што су мостови повезали њене обале. Тако је од древних времена област око данашње Братиславе била прометна раскрсница. Још 1500. пре н. е., један од „ћилибарских“ путева, важних трговачких путева који су повезивали север и југ Европе, пролазио је кроз овај град. Касније је саобраћај преко газа контролисан с тврђаве на оближњем брду где је данас смештен замак Братислава.

Када бисте могли да се вратите уназад, кога бисте на овом прелазу могли да сретнете? Па, ако се појавите око четвртог века пре н. е., дочекаће вас Келти који су овај крај начинили центром своје културе. Брдо је локалној келтској заједници, која се бавила грнчаријом и ковањем новца, служило као нека врста акрополе.

А ако дођете у посету почетком наше ере? Ако бисте знали нешто латинског, могли бисте да попричате с мештанима, јер су до тада Римљани проширили своје северне границе до Дунава. Међутим, у исто време бисте могли да сретнете и Немце који су стизали са запада.

Ако своју посету планирате нешто ближе добу средњег века, рецимо у осмом веку, наћи ћете се у једној етничкој гунгули. До овог времена се већ одиграла такозвана Велика миграција и Словени са истока почели су да насељавају ову територију. Мађари су се већ настанили на југу и такође продрли на подручје Братиславе. Али словенски утицај је некако преовладао. Очигледност тога се види из словенског назива за први прави замак на овом подручју, који је саграђен у десетом веку. Био је познат као Брезалауспурц, што значи „Браслов замак“ — верује се да је добио име по неком официру високог чина. Из овог назива је изведено словачко име — Братислава.

Средњовековни град

Некада је данашња Словачка била део Мађарске. Историјски извештај из 1211. н. е. назива замак Братиславу најутврђенијим замком у Мађарској. Тридесет година касније, ова процена се показала тачном када је замак издржао напад татарских освајача. Овај успех је допринео да се насеље око тврђаве увећа, а 1291. мађарски краљ Ондреј III доделио је граду све погодности једне општине. Његови грађани су тако добили право да бирају свог градоначелника, да превозе своја добра преко Дунава и да се слободно баве трговином „како на води тако и на копну“. Пошто су виногради расли на сунчаним падинама града, грађани су били нарочито захвални због права да продају вино испред својих кућа.

Каснији мађарски краљеви доделили су граду додатне предности које су допринеле даљем ширењу. Године 1526. Братислава је започела своје дуго владање као главни град Мађарске, и ту службу је извршавала  све до 1784. У међувремену је етничка мешавина Братиславе постала разноликија но икад. Њено, углавном словенско и мађарско становништво било је обогаћено приливом Немаца и Јевреја. Како се турска доминација у 17. веку ширила на запад и север, многи Хрвати су потражили заклон у области Братиславе, као и чешки изгнаници који су бежали од трогодишњег рата између католика и протестаната у западном делу Европе.

Братислава у 20. веку

До почетка 20. века, Братислава је постала мултинационалан и мултикултуран град. У то време, најсигурнији начин да добијете нешто у продавници било је тражити то на немачком или мађарском језику. Али и Чеси и Роми су такође играли важну улогу, као и јеврејска заједница. Пре Првог светског рата, Словаци су чинили скоро 15 посто укупног становништва. Али до 1921. Они су постали најбројнија нација у граду.

Ускоро се тамна сенка Другог светског рата надвила над Европом. Тако је у историји Братиславе почео један тужан период који је пореметио етничку хармонију  града. Прво су Чеси били приморани да га напусте. Затим су Роми и Јевреји били депортовани, да би на хиљаде на крају умрло у концентрационим логорима. Након Другог светског рата, већина становника која је говорила немачки такође је била депортована. На крају, чланови свих ових етничких група вратили су се на своја стара огњишта, и њихова присутност још увек обогаћује средину Братиславе.

Посета Братислави данас

Зашто нам се не придружите у краткој шетњи кроз данашњу Братиславу? Прво, обилазимо прелепи реконструисани замак Братислава. Из баште замка уживамо у панорами града који лежи на обалама Дунава.

Испод брда, баш испод замка, затичемо се у старом граду, историјском центру Братиславе. Шетајући интересантним, уским улицама, имамо осећај као да удишемо ваздух минулих векова. Уживамо у привлачној архитектури палата и буржујских кућа. Ако желите, можемо свратити у неки историјски кафе на шољу кафе или чаја и на чувене братиславске колаче с орасима и маком.

Током целе године, посетиоци уживају у шетњама уз обале Дунава близу старог града. Ту не могу да мимоиђу симбол савремене Братиславе — нови мост са својим рестораном на нагнутој кули. Оваква конструкција одаје утисак да ресторан лебди над стамбеним насељем Петржалка на другој страни реке.

Ако имате утисак да се у Братислави доста гради нисте погрешили. Поред недавно реконструисаних делова старог града, атрактивне челичне и застакљене конструкције никле су током 1990-их, а још многе су у плану. Те пословнице, бизнис-центри и банке дају граду савремени изглед.

Наравно, ви бисте желели да имате један фин сувенир као успомену на вашу посету. Онда можемо свратити у продавнице које продају ручно израђене ствари, као што су прелепи чипкани столњаци или лутке обучене у националну ношњу. Или ако више волите, можемо ићи на отворену пијацу на главном тргу, да бисте куповали баш тамо где и становници Братиславе то раде вековима.

Можда ћете желети да посетите привлачну канцеларију подружнице Watch Tower Societyja која је смештена у овом граду. Може бити да ћете једног дана стварно посетити Братиславу. И ако то учините, без сумње ћете уживати у овом живописном савременом граду који је израстао из једног старог речног прелаза.

[Слика на 15. страни]

Марија Терезија

[Извор]

North Wind Picture Arhives

[Слика на странама 16, 17]

Словачко народно позориште

[Слика на 17. страни]

Једна улица у старом граду

[Слика на 18. страни]

Нови мост и нагнута кула

[Слика на 18. страни]

Канцеларија подружнице и Дворана Краљевства Јеховиних сведока