Картографија неба — некад и сад

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

ПРИЗОР црног, баршунастог неба препуног звезда, често испуњава човека страхопоштовањем, и одувек га је наводио да изрази своје дивљење према Створитељу такве лепоте. Давно пре, један песник је узвикнуо: „Небеса славу Божју објављују, дела руку његових небески простор гласи“ (Псалам 19:2). Међутим, древни посматрачи ноћног неба нису видели само лепоту.

Проналажење ликова на небу

Астрономи су у прошлости приметили да се све звезде крећу на изглед правилном путањом. Иако су се звезде на небу кретале од истока ка западу, оне нису мењале свој међусобни положај. a Другим речима, свако вече се видела иста група звезда. Пошто је човек желео да све ове безбројне светлеће тачкице доведе у ред, он их је груписао. Уз мало маште, ове групе су личиле на животиње, људе или неживе ствари. Тако је настала пракса да се скуп звезда у одређеном склопу назива сазвежђе.

Нека сазвежђа која данас познајемо била су први пут описана у древном Вавилону. У њих спада и 12 сазвежђа која представљају знаке зодијака. Они су играли — и још увек играју — важну улогу у астрологији, у предсказивању наводног утицаја звезда на догађаје код људи. Међутим, Библија осуђује гатање по звездама (Поновљени закони 18:10-12). Ипак, обожаваоци Јехове Бога знали су да постоје сазвежђа. На пример, библијска књига о Јову говори о Јехови као о ономе који је ’Велика кола звездана и Орион и Плејаде начинио‘ (Јов 9:9).

Имена многих сазвежђа која данас познајемо потичу из Грчке митологије.  Имена као што су Кефеј, Касиопеја, Андромеда и Херкул, још увек се могу пронаћи на савременим звезданим мапама.

Звездане мапе из прошлости

Око 150. н. е., грчки астроном Птолемеј сакупио је астрономско сазнање свог времена. Овај сажетак под називом Алмагест, садржи списак од 48 сазвежђа. Мапе и атласи неба који су прављени у вековима након Птолемеја обично су наводили тих истих 48 сазвежђа. У ствари, отприлике све до 16. века број сазвежђа се није мењао. b Касније је било додато још 40 сазвежђа. Године 1922, Међународна астрономска унија службено је прихватила овај списак од 88 сазвежђа.

Осим сазвежђа, Птолемејева публикација укључује и списак који садржи више од хиљаду звезда, с подацима о њиховом сјају и положају на небу. Птолемеј не само што је пружио информације о положају неке звезде на небеској дужини и ширини већ је додао још више детаља. На пример, једна звезда у сазвежђу Урса Мајор, то јест у сазвежђу Великог медведа, описана је као „звезда на почетку репа“, а за локацију једне комете пише да је „лево од Андромединог десног колена“. Стога је, запажа један приручник, „сваки добар астроном морао познавати ову небеску анатомију“!

Међутим, зашто се већина древних сазвежђа налази на северном небу? Зато што овај обичај посматрања одређених групација звезда као сазвежђа потиче с подручја Медитерана, где је видљиво северно небо, објашњава један уранограф, то јест картограф неба. Касније, када је човек почео да истражује и јужно небо, идентификована су нова сазвежђа. Нека од ових новијих сазвежђа носе имена као што су Хемијска пећ, Сат с клатном, Микроскоп и Телескоп.

„Хришћанско звездано небо“

Године 1627, немачки научник Јулиус Шилер објавио је један звездани атлас који се звао Колум стелатум кристианум (Хришћанско звездано небо). Он је веровао да је дошло време да се небеса очисте од паганства. Стога, почео је да уклања паганске фигуре с неба и да их замењује ликовима из Библије. Књига The Mapping of the Heavens објашњава да је он „северном небу доделио Нови завет а јужном Стари завет“. „Шилерова јужна хемисфера се претворила у поворку ликова из Старог завета — Јов стоји на месту Индијца и пауна, а Кентаур је преображен у Аврахама и Исака.“ На Северној хемисфери „Касиопеја постаје Марија Магдалена, Персеј постаје свети Павле, а дванаест знакова зодијака прелазе у дванаест апостола“.

 Само је једно мало сазвежђе преживело ову чистку. То је Колумба (Голуб), који наводно представља голуба којег је послао Ноје да пронађе суво тло.

Преображај мапа

С временом се променио и изглед звезданих мапа. У 17. веку, након проналаска телескопа, настала је потреба за мапама које тачније одређују положај звезда. Осим тога, китњасти украси који су претрпавали раније мапе, постали су мање важни и на крају су ишчезли. Данас већина звезданих атласа садржи само звезде, звездана јата, маглине, галаксије и друге предмете који су занимљиви за посматрача ноћног неба.

Средином 19. века, почело се с детаљнијом каталогизацијом. Један од пионира на овом пољу био је немачки астроном Фридрих Вилхелм Аргеландер. Заједно с већим бројем асистената, он је започео велики подухват каталогизације звезда на северном небу. Помоћу телескопа, они су лоцирали око 325 000 звезда и одредили положај и сјај сваке од њих. Пошто се опсерваторија у којој су радили налазила у немачком граду Бону, каталог је постао познат под називом Bonner Durchmusterung (Детаљни бонски премер), и био је објављен 1863. Након Аргеландерове смрти, његово дело је наставио један од његових асистената. Овај асистент је пренео на карту јужно небо и објавио свој рад под називом Südliche Bonner Durchmusterung (Јужни детаљни бонски премер). Коначни премер је био објављен 1930, и издат у Кордоби, у Аргентини. Ови каталози су задржали своју вредност све до данашњих дана.

Данас и сутра

Након дела Аргеландера и његових следбеника настали су још бољи каталози. Међутим, недавних година, након појаве свемирских телескопа, картографији су омогућене до сада нечувене ствари. Помоћу Хабловог свемирског телескопа, астрономи су начинили каталог који садржи отприлике 15 милиона звезда!

Недавни развој картографије неба представљен је с два нова каталога које је објавила Европска свемирска агенција. Они се темеље на запажањима до којих се дошло помоћу свемирског телескопа на сателиту Хипаркос. Тачност ових каталога је беспрекорна. На темељу њих штампани су нови звездани атласи. Један од њих је и тротомни опсежни атлас који се зове Миленијски звездани атлас (Millennium Star Atlas).

Овај наслов можда подсећа читаоце Библије на Милениј, то јест на Христову хиљадугодишњу владавину мира о којој се говори у Библији (Откривење 20:4). Током тог времена, човек ће без сумње сазнати много више о задивљујућем свемиру, о којем чак и данашњи највећи звездани атласи могу да забележе само делић.

[Фусноте]

[Слика на 25. страни]

Апијанова звездана мапа из 1540.

[Извор]

Уз дозволу British Library (Maps C.6.d.5.: Apian’s Star Chart)

[Слика на 26. страни]

Мапа јужне хемисфере из 19. века

[Извор]

© 1998 Visual Language

[Слика на 27. страни]

Сазвежђе Орион представљено онако како се појављује у савременој звезданој мапи

[Извор слике на 27. страни]

Позадина на странама 25-7: Љубазношћу ROE/Anglo-Australian Observatory, photograph by David Malin