Од наших читалаца

Килограми Желим да вам из дубине срца захвалим за чланак „Млади питају... Како да победим своју опседнутост килограмима?“ (22. мај 1999). Већ неко време ни о чему другом не размишљам до само о свом физичком изгледу и килограмима. Стидим се себе када се погледам у огледало, и сада једва и да станем на вагу. Међутим, након читања овог чланка, схватила сам да човека чини оно што је он изнутра.

Л. Р., Француска

Инвалидност Доста свог времена проводим у инвалидским колицима. Моја жена пати од синдрома хроничног умора и тешке депресије. Серијал „Нада за инвалиде“ (8. јун 1999) споменуо је да је жалост нормална реакција након озбиљнијег губитка дела тела. Такође, слике у чланку „Када сва инвалидност нестане“ помогле су ми да будућност која ће отклонити све наше немоћи буде стварнија за мене.

К. В., Сједињене Државе

Изгубио сам лево стопало у једној несрећи када сам имао само четири године. Ваши чланци су ми помогли да изађем на крај с мојим честим нападима депресије. Молим вас, наставите са овим добрим послом којим сузбијате предрасуде.

А. Џ. Т. П., Бразил

Људи треба да знају да и инвалиди имају емоције као и сви други и да можемо бити и бивамо повређени. Људи вас понекад гледају као да сте с Марса и примитивно се изражавају, или се праве као да уопште не постојите. Инвалиди нису ни глупи, ни лењи, нити беспомоћни. Када нам је то омогућено, многи од нас могу да кувају, чисте, иду у куповину, подижу породице, раде на послу и чак да возе. Једна ствар која ми је помогла да устрајем јесте то што учим о Јехови и његовим љубазним и нежним путевима. Ја још нисам Јеховин сведок, али се надам да ћу ускоро бити.

А. Џ., Сједињене Државе

Вредност у Божјим очима Често се осећам депресивно и безвредно и понекад размишљам да не би требало да будем пуновремени јеванђелизатор јер сматрам да оно што радим није довољно добро. Чланак „Гледиште Библије: Ти вредиш у Божјим очима!“ (8. јун 1999) навео ме је да се много боље осећам. Помогао ми је да увидим како Сатана снажно настоји да нам наметне таква осећања да би нас одвратио од служења Јехови.

Л. В., Канада

Чланак је био веома утешан. Све до сада осећала сам као да Јехова није слушао моје молитве. Али откад сам прочитала ваш чланак имам више поверења и у Јехову и у себе. Молим вас, наставите да издајете овако утешне чланке.

Р. В. Т., Белгија

Ја носим ожиљке болних искустава — грешака које су ми одузеле самопоштовање. Данас ми мој однос с Јеховом и спознање да је његова љубав изнад људског разумевања пружа осећај среће и сигурности.

В. С. К., Бразил

Управо сам одслушао овај чланак са аудио-касете. Већ 44 године сам слеп, али и након што сам се крстио као хришћанин, никада нисам мислио да сам много вредан. Овај чланак ме је дубоко дирнуо. Пуно захваљујем Богу што нас не види онако као што ми себе видимо.

А. К., Италија

Мене мучи потиштеност. Али док сам читала чланак, то је било као да ми је сам Јехова нежно говорио. Веома је тешко променити начин размишљања, али покушаћу да не заборавим оно што је чланак рекао да је „Јехова, попут оца пуног љубави, ’близу‘ — увек будан, пажљив и спреман да помогне“ (Псалам 147:1, 3).

К. Ф., Јапан