Поглед у свет

Откривено још мумија

„Археолози су објавили да су на једном огромном гробљу у Западној пустињи у Египту открили барем 200 мумија, од којих неке имају златне маске“, наводи се у једном саопштењу BBC-ја. То гробље је близу једне пустињске оазе у округу Бавитија, једног града око 300 километара југозападно од Каира. Према Египатској новинској агенцији Средњи исток, у том гробљу можда се налази и преко 10 000 мумија. Име му је промењено у Долина мумија. Гробље дугачко 10 километара датира уназад 2 000 година, до ране грчко-римске ере. Неке од досад ископаних мумија биле су умотане у ланено платно или обложене малтером, а приличан број је имао златне маске „с величанственим приказима бисти древних египатских божанстава“, каже директор антиквитета Зехи Хавес.

Епидемије харају Африком

У Африци су пропали покушаји Светске здравствене организације да до краја године потпуно искорени дечју парализу, извештава Cape Times. Рат у Анголи је имао за последицу епидемијске размере дечје парализе у тој земљи. Према Нилу Камерону, директору за контролу преносивих болести при Здравственом одсеку јужне Африке, може проћи још десет година док се у Анголи не искорени дечја парализа. Поред тога, оближња Намибија настоји да изађе на крај с избијањем хеморагичне грознице сличне еболи, а суседна Демократска Република Конго се бори с кугом. Лепра је још увек проблем у Етиопији, Конгу, Мозамбику, Нигеру и Нигерији. Све ово, узимајући у обзир и чињеницу да маларија хара готово целим континентом, доводи до озбиљне забринутости јер, као што је Камерон запазио, „болести не знају за границе“.

„Најбитнија материја за живот“

„Вода је најбитнија материја за живот, зато што је тело углавном састављено од течности“, извештавају новине Toronto Star. „Чак и пад нивоа течности у телу од 20 посто може бити фаталан.“ Вода не само што регулише нашу телесну температуру већ и „путем крвотока и телесних система преноси хранљиве материје и отпадне твари до органа и од њих. Такође подмазује зглобове и дебело црево те тако умањује могућност затвора“. Просечној одраслој особи је потребно два до три литра воде дневно. Пити кафу, газирано пиће или алкохол, у ствари може да повећа потребу за чистом водом зато што ови напици могу да допринесу дехидрацији. Према једној дијететичарки, жеђ не треба да буде подсетник да пијете воду, зато што сте, кад осетите жеђ, вероватно већ дехидрирали. У горе наведеним новинама стоји да ће „пијење чаше воде сваки сат током дана, задовољити потребе за водом код већине људи“.

Одремати на послу

„Нека предузећа у Канади постају свесна колико је корисно да човек мало одрема на послу“, наводе новине Toronto Star. Послодавци су, за раднике у ноћним сменама, направили „собе за повратак будности“. „Собе су затамњене, хладне, тихе и имају будилнике, кауче или фотеље на развлачење“, каже Star. Али, „стара схватања се тешко искорењују. Компаније које имају просторије за спавање не желе то да публикују“. Госпођа Мери Перуђини, лекар у Краљевском здравственом центру Отаве за поремећаје сна, наводи: „Радимо више сати, све више смо изложени стресу, а бићемо још и више. Било би корисно да човек дневно одспава 20 минута. То би у сваком случају повећало продуктивност (и) задржало низак ниво стреса.“

Опасност од отапања глечера

Уколико највећи светски ледник који се налази ван поларног подручја, настави да се отапа досадашњом брзином, нестаће у року од 40 година, извештава лондонски The Sunday Telegraph. Све већа температура у свету и релативно мала географска ширина Хималаја, наговештава опасност за 15 000 глечера у тој области. Глечер Ганготри, који је један од извора реке Ганг, у задњих 50 година смањио се скоро за трећину. Саид Хаснаин, један научник који мотри глечере, упозорава да уколико се досадашња брзина настави, „пресушиће реке као што су Ганг, Инд и Брамапутра, чијих 70 до 80 посто вода потиче од снега и глечера који се топе“. Последица ће бити  „еколошка катастрофа“, упозорава он. У међувремену, опасност од озбиљних поплава расте. Када се глечери смањују, формирају се језера окружена слабим зидовима од леда, стена и песка. Док се отапање наставља, зидови пуцају и разорне воде се изливају у удолине.

Дуван угрожава децу

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је здравље 50 процената деце у свету угрожено због изложености дуванском диму, извештавају лондонске новине Guardian. У болести везане за пасивно пушење спадају астма и други дисајни проблеми, синдром изненадне дечје смрти, запаљење средњег уха и рак. Истраживања такође показују да деца пушача имају више проблема са учењем и понашањем. Уколико пуше оба родитеља, вероватноћа да ће њихова деца имати здравствених проблема већа је за 70 посто, а чак и само један пушач у породици може да повећа ту вероватноћу за 30 посто. СЗО се залаже за здравствено образовање родитеља како би им се помогло да увиде колико штете дуван наноси њиховој породици, као и да се пушење забрани у школама и на другим местима где има деце.

Тријумф туризма

Према прогнозама Светске туристичке организације (WTO), „међународни поласци и доласци туриста до 2020. године порашће са садашњих 625 милиона у години на 1,6 милијарди“, извештава The UNESCO Courier. Очекује се да ће ти туристи трошити преко два билиона америчких долара, „те тако туризам учинити водећом индустријом у свету“. Европа је досада најпопуларније одредиште. Најпосећенија земља је Француска, која је 1998. имала 70 милиона посетилаца. Међутим, очекује се да ће до 2020. прво место заузети Кина. Па ипак, путовања по свету остају повластица само малог броја привилегованих. У 1996, само 3,5 процената светског становишта путовало је у иностранство. WTO предвиђа да ће их до 2020. бити 7 посто.

Да ли су мали предаси опасни?

Мали предах, као што је одлазак на одмор током викенда, а што европска туристичка индустрија тренутно промовише као брз и једноставан начин опуштања од свакодневног стреса, у ствари може „донети више зла неголи добра“, извештавају лондонске новине Guardian. Према кардиологу др Волтеру Пасинију из Светске здравствене организације, паковање, јурњава на аеродром, лет, заједно с температурним разликама, променом исхране и различитим временским зонама, доприносе исцрпљености и потенцијално су опасни. Телу је потребно неколико дана да се опусти и навикне на другачију климу и начин живота, и када се то не оствари, на удару су циркулација и нормално спавање. Истраживање др Пасинија „открило је да је вероватноћа од срчаног напада код оних који побегну на неколико дана већа за 17 посто, а 12 посто је вероватније да ће имати саобраћајну несрећу него они који на одмор оду на недељу или више дана“, наводи овај лист. „Моја порука није да су кратки одмори обавезно и опасни, већ да људи морају да припазе и да се одговарајуће припреме“, рекао је др Пасини, цитиран у лондонском листу Daily Telegraph. „Људи сада иду на све краће и краће одморе и журе унаоколо настојећи да све што је потребно стрпају у неколико дана, али то није добар начин за опуштање. У ствари, то је веома стресно.“

Звечаркина освета

„Звечарка вас може напасти и након своје смрти — а овај бизарни облик посмртне освете изненађујуће је уобичајен“, извештава New Scientist. Током 11-месечног периода, од 34 пацијента који су се у Аризони (САД) опорављали од уједа звечарке, 5 њих је рекло да их је та змија напала након што је била убијена, наводе два доктора која изучавају овај феномен. Једна жртва је убила змију, одсекла јој главу, сачекала да тело престане да се мрда и онда дохватила главу. Глава се тргла и ујела је у обе руке. Ранија изучавања показују да ће одсечена глава звечарке „покушати да нападне ствари које се мичу испред ње скоро сат времена након смрти“, стоји у том часопису. Херпетолози верују да је то „рефлексна радња, изазвана инфрацрвеним сензорима у делу између ноздрва и очију, такозваним ’јамицама‘ које региструју телесну топлоту“. Др Џефри Сушард упозорава да звечарку одсечене главе треба сматрати једном „веома малом змијом“. „Ако стварно морате да је дирате“, каже он, „предлажем да користите веома дугачак прут.“