Све већи јаз између богатих и сиромашних

„У последњих пет деценија, постигнут је већи напредак у смањењу свеопштег сиромаштва него у последњих пет векова“, наводи UNDP Today, публикација коју издаје Програм УН за развој. „Земље у развоју су од 1960. преполовиле стопу смртности деце, смањиле неисхрањеност за једну трећину и повећале школованост за једну четвртину.“ Ипак, исти извор признаје да упркос том напретку, свеопште сиромаштво „остаје распрострањено“.

Што је још горе, расте и неједнакост унутар и између друштава. „У односу на претходну годину“, према речима Кетрин Бертини, извршног директора Светског програма УН за исхрану, „много више људи у свету пати од неисхрањености и глади.“ У ствари, данас око 840 милиона људи из земаља у развоју стално гладује, преко милијарду нема приступ пијаћој води, и скоро 1,5 милијарди људи животари с мање од једног долара дневно. Мери Робинсон, Високи комесар УН за људска права, упозорава да смо „у опасности да достигнемо тачку када се свет неће делити на земље у развоју и развијене земље, већ на преразвијене земље и земље које никада неће бити развијене“.

Колико би данашње становништво од шест милијарди људи коштало да смањи јаз између богатих и сиромашних? Мање него што многи мисле. УН процењују да би било потребно додатних 9 милијарди долара годишње (1,5 долара по особи) да се обезбеде санитарне мере и чиста вода широм света, и још 13 милијарди долара годишње (2 долара по особи) да се осигура основна здравствена нега и храна за свакога. Иако су то прилични издаци, они нису ништа кад се упореде са оним што свет троши на друге ствари. Илустрације ради, у једној од недавних година, свет је потрошио 435 милијарди долара (преко 70 долара по особи) на рекламе, и 780 милијарди долара (130 по особи) за војне ствари. Јасно је да смањивање јаза између оних који имају и оних који немају није толико ствар проналажења довољно средстава, колико је то ствар постављања исправних приоритета.