Напад на велику белу ајкулу

Највећа риба месождер на свету, велика бела ајкула, вероватно више застрашује људе од било ког другог живог створења. Ипак, она сада спада у заштићене врсте у скоро свим водама које окружују Аустралију, Бразил, Јужну Африку, Намибију, Сједињене Државе, као и у Средоземном мору. Друге земље и државе такође разматрају могућност да је ставе под заштиту. Али зашто штитити познатог убицу? Одговор на ово питање, као што ћемо и видети, није тако једноставан. А ни јавно мњење о белој ајкули не темељи се увек на чињеницама.

ПОРЕД кита убице и уљешаре, велика бела ајкула a је такође на крају ланца исхране у мору. У породици ајкула, она је краљица, суперајкула. Она ће јести било шта — рибе, делфине, па чак и друге ајкуле. Али како постаје старија, већа и спорија, све више воли фоке, пингвине и лешеве — нарочито угинуле китове.

У потрази за храном, већина ајкула користи сва своја чула, укључујући и изванредан вид. Што се тиче њиховог чула мириса, споменимо само да ту највише одговара поређење о носу који плива! Па ипак, поред свега тога, мало ствари измиче пажњи њихових ушију — тако мало, да се ајкуле такође могу назвати и ушима које пливају.

Ајкулиним ушима помажу ћелије осетљиве на притисак које се налазе дуж обе стране тела. Овом систему за прислушкивање, који је специјално подешен да открије вибрације које настају услед борбе, ништа не измиче — на пример, вибрације које прави риба док се тресе на крају харпуна. Стога, мудро је да подводни риболовац што пре изнесе из воде рибу која крвари и батрга се.

Ајкуле такође имају и шесто чуло. Захваљујући Лоренцинијевој ампули — то јест мајушним каналима око њиховог носа — ајкуле могу да детектују слаба електрична поља која потичу од откуцаја  срца, рада шкрга или мишића потенцијалне жртве. У ствари, то шесто чуло је толико оштро да је ајкула осетљива на узајамни однос земљиног магнетског поља и океана. Захваљујући томе, ајкуле могу да одреде где је север а где југ.

Препознати белу ајкулу

Иако се назива велика бела ајкула, само јој је доња страна бела или светлосива. Леђа су јој обично тамносиве боје. Ове две боје се састају у једној неправилној линији са обе стране трупа, у линији која се разликује од ајкуле до ајкуле. Ова одлика јој поспешује камуфлажу, али такође помаже и научницима да разликују поједине ајкуле.

До које величине расте бела ајкула? „Тачно измерени највећи примерци ове ајкуле варирају у опсегу између 5,8 и 6,4 метра“, каже књига Great White Shark. Риба ове величине може да тежи више од 2 000 килограма. Ипак, захваљујући забаченим троугластим перајима која се налазе на трупу налик торпеду, ове немани клизе кроз воду попут пројектила. Њихов скоро симетричан реп, обликован ради веће моћи, представља још једну реткост у свету ајкула пошто већина других врста има упадљиво асиметричан реп.

Оно по чему се велика бела ајкула најлакше препознаје, и што улива највише страха, јесте њена велика купаста глава, хладне црне очи, и уста која врве од тестерасто оивичених, троугластих зуба оштрих као жилет. С временом како се ови двосекли „ножеви“ ломе или испадају, једна зубна ’монтажна трака‘ гура нове зубе према напред.

Снага захваљујући топлијој крви

Крвоток ајкула из породице Lamnidae, у коју спадају мако ајкула, обична атлантска харингуша и велика бела ајкула, увелико се разликује од крвотока већине осталих ајкула. Температура њихове крви је виша од температуре воде за отприлике од 3 до 5 степени Целзијуса. Топлија крв убрзава варење и даје им већу снагу и издржљивост. Мако ајкула, која се храни брзом пучинском рибом као што је туна, може на махове да плива брзином и до 100 километара на сат!

Када ајкуле пливају оне се у води уздижу помоћу своја два грудна пераја. Уколико пливају преспоро, тада губе брзину и пропадају у дубину као и авион, и то упркос могућности плутања коју им омогућује тако велика залиха уља у јетри да одговара једној четвртини њихове укупне тежине! Осим тога, многе врсте ајкула морају да пливају да би дисале, јер на тај начин уносе кроз уста у шкрге воду богату кисеоником. То је разлог због чега им с лица никада не нестаје онај хладнокрвни кез!

Људождер?

Од 368 врста ајкула које су тренутно познате, само је 20 врста опасно. И само су четири од њих одговорне за већину од отприлике 100 пријављених напада на људе сваке године широм света. Отприлике 30 посто тих напада има смртоносни исход. Ове четири окривљене врсте јесу ајкула Carcharhinus leucas, која је однела више људских живота од било које друге ајкуле, тигар ајкула, ајкула белоперка и велика бела ајкула.

Изненађује што је најмање 55 посто људи — а у неким деловима света око 80 посто — преживело напад беле ајкуле. Зашто је тако пуно људи преживело напад тако застрашујућег грабљивца?

Угризе па пљуне

Бела ајкула је позната по томе што испљуне своју рањену жртву након првог, снажног угриза. После тога, пре него што  је поједе, сачека да жртва угине. Када су жртве људи, ово пружа могућност за спасавање. То се понекад постигло захваљујући храбрим пратиоцима, дакле мудром применом савета да човек никада не плива сам.

Међутим, такви покушаји спасавања били би практично самоубиствени да не постоји још једно понашање карактеристично за белу ајкулу. Мирис крви је не нагони на избезумљену прождрљивост као што је то случај код неких других ајкула. Али зашто бела ајкула користи стратегију по принципу „угризи па пљуни“?

То је због њених очију, претпоставља један научник. За разлику од других ајкула, бела ајкула нема очне капке у виду мембране који би штитили њене очи; уместо тога, непосредно пре сукоба она заокрене очи у очној дупљи. У тренутку напада око остаје незаштићено, можда пред батргајућим фокиним канџама. Стога је код беле ајкуле уобичајено понашање да нанесе један брз, смртоносан угриз и да затим отпушта.

Имајте такође на уму да се беле ајкуле понашају баш као и људске бебе — све трпају право у уста да би испитале ствари! „Нажалост, последице могу да буду катастрофалне приликом пробног [испитујућег] грицкања велике беле ајкуле“, објашњава Џон Вест, сиднејски хидробиолог.

Иако је бела ајкула опасна животиња, она није неки демон који жуди за људским месом. Један ронилац који вади шкољке абалоне, провео је 6 000 часова у води и видео је само две беле ајкуле, и ниједна га није напала. У ствари, бела ајкула често бежи од људи.

Док су ронили око Зеленортских острва, истраживач океана Жак Ив Кусто и један његов пратилац, налетели су на огромну белу ајкулу. „[Њена] реакција је била потпуно неочекивана“, написао је Кусто. „Престрављена, ова неман је излучила облак измета и побегла невероватном брзином.“ Он закључује: „Док сам дубоко размишљао о свим нашим искуствима с белом ајкулом, био сам непрестано забезекнут огромним јазом између слике јавности о овом створењу и онога што смо сами видели.“

Бела ајкула као плен

На јавно мњење је снажно утицао роман из 1970, Чељусти (Jaws), на основу којег је био снимљен и један популаран филм. Бела ајкула је преко ноћи постала инкарнација зла, и „јато ловаца на трофеје је почело да се такмичи ко ће међу њима први над камином да изложи главу или чељусти људождера“, каже књига Great White Shark. С временом, један трофејни зуб беле ајкуле коштао је чак 1 000 америчких долара (у Аустралији); а цела чељуст преко 20 000 долара.

Међутим, огромна већина белих ајкула угине у комерцијалним риболовачким мрежама. Осим тога, сваке године хвата се на милионе других ајкула да би се задовољила све већа потражња за производима од ајкула, поготово за њиховим перајима. Недавних година, како је све мањи број ухваћен, алармна звона чују се широм света, поготово када је реч о белој ајкули.

Разумевање је на помолу

За ајкуле се зна да чисте мора од болесних, умирућих, слабих и мртвих животиња. Стога, здрава популација ајкула обезбеђује здраве и чисте океане.

Препознавши опасност која прети опстанку ајкула, Комисија за опстанак врста при Међународној заједници за очување природе, поставила је једну Групу специјалиста за ајкуле да проучи цео овај проблем са ајкулама. Међутим, проучити белу ајкулу није лако — слаба јој је плодност и умире у заточеништву. Дакле, оне се морају проучавати у њиховом природном станишту.

Како су људи почели да стичу све веће разумевање о ајкулама, променили су се и њихови ставови према овим фасцинантним створењима. Али то не мења велику белу ајкулу. Иако није чудовиште, ипак је то опасна животиња и с њом се треба опходити опрезно и с поштовањем. С великим поштовањем!

[Фуснота]

[Слика на 11. страни]

Ове ајкуле имају велике и застрашујуће чељусти

[Извори слика на 10. страни]

Фотографије од Rodney Fox Reflections

Јужноафрички институт за испитивање велике беле ајкуле