Повратити жељу за животом

МЕРИ је патила од клиничке депресије, као и од неких других здравствених проблема. Међутим, није се изоловала од своје породице, није злоупотребљавала алкохол, нити дрогу. Мерин случај добро показује да не морају постојати сви фактори ризика који указују да би неко могао покушати да изврши самоубиство.

Једно време се чинило да ће Мерин случај бити само још један статистички податак који ће сведочити о томе с коликом ефикасношћу старије особе окончају свој живот. Након што је данима била у коми, без икаквих реакција, на одељењу за интензивну негу у локалној болници, почела је да даје знаке живота. Њен избезумљени супруг, Џон, скоро да се није одвајао од ње. Лекари су рекли Џону и члановима породице да Мери можда неће преживети, а чак и ако се извуче могу очекивати да ће претрпети трајно оштећење мозга.

Мери је свакодневно посећивала једна комшиница по имену Сали, која је Јеховин сведок. „Бодрила сам чланове породице да не губе наду“, каже Сали. „Моја мајка, која је дијабетичар, пре пар година је провела неколико недеља у коми. Лекари су нам рекли да неће преживети, али преживела је. Држала бих Мери за руку и причала јој, као што сам то радила мајци, и чинило ми се као да малчице реагује.“ Трећег дана је јаче реаговала, и изгледало је да препознаје људе иако није могла да говори.

’Да ли сам то могао спречити?‘

„Џона је ужасно прогањао осећај кривице“, каже Сали. „Био је уверен да је за све он крив.“ То је уобичајена реакција на самоубиство или покушај самоубиства вољене особе. „Подсетила сам га на то да се Мери лечила од клиничке депресије. Била је болесна и није могла спречити депресију исто као што ни он није могао спречити да буде физички болестан.“

Особе којима је неко од вољених извршио самоубиство често су узнемирене питањем: ’Шта сам могао да урадим да то спречим?‘ Ако се будно пази на упозоравајуће знаке и факторе ризика покушај самоубиства се може спречити. Али ако се и не спречи, упамтите да ви нисте криви за то што је неко себи одузео живот (Галатима 6:5). То је нарочито важно упамтити у оним  случајевима када члан породице који нагиње ка самоубиству намерно настоји да другима наметне осећај кривице. Др Хендин, претходно цитиран, пише: „Требало би задржати на уму да кобан покушај самоубиства често изврше људи који се надају да ће тиме утицати на осећања других или манипулисати њима, чак иако неће бити ту да виде да ли су у томе успели или нису.“

Др Хендин још истиче: „Кад је реч о старијим људима који нагињу ка самоубиству, често су одрасла деца, браћа и сестре или супружници ти на које болесници желе да утичу, да их надзиру или их присиле да преузму заштитничку улогу. Обично је немогуће удовољити тим захтевима болесника, а он је најчешће непопустљив у томе, па често после покушаја самоубистава који нису тако озбиљни следе озбиљнији.“

Чланови породице у таквим околностима могу осећати да су стварно под превеликим притиском, који превазилази њихову снагу. Ипак, никад не заборавите да Јехова Бог подиже мртве, међу  којима могу бити и наши вољени који су услед депресије, душевне болести или очајања одузели себи живот. (Видите чланак „Гледиште Библије: Самоубиство — ускрсење?“ у Пробудите се! од 8. септембра 1990, на странама 22-3/енгл./.)

Премда се самоубиство не може оправдати, утешно је сетити се да будући изгледи наших вољених зависе од Бога који у потпуности разуме слабости и недостатке који неког могу натерати на такав очајнички поступак. Библија о Јехови каже: „Колико је небо од земље високо, толика је милост његова к онима који га се боје; колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас. Као што отац синове своје жали, тако жали Јехова оне који га се боје; јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:11-14).

Срећан исход

Мери је два дана била на граници између живота и смрти, али преживела је. Постепено јој се разбистрила свест и Џон ју је одвео кући, а све лекове у кући чувао је на сигурном, под кључем. Мери сада редовно, ради контроле, посећују социјални радници на пољу менталног здравља, и она каже да не може да објасни па чак ни да се сети какав је то мрачни порив који ју је скоро коштао живота.

Сада Сали, комшиница Џона и Мери, сваке недеље води библијски студиј с њима. Они су из Библије сазнали да ће баш те проблеме који изгледају тако нерешиви, нарочито старијим особама, Бог веома брзо решити. „Свакако, библијски студиј сам по себи није лек за све проблеме“, објашњава Сали. „Морате се сами из Писма уверити да су та обећања стварна, а затим примењивати оно што учите. Мислим да Џон и Мери стичу истинску наду за будућност.“

Ако вам будућност изгледа суморно и ако желите да стекнете једну поуздану наду, зашто не ступите у контакт с Јеховиним сведоцима? Допустите им да вам докажу, као што су то Џону и Мери, да не постоје проблеми које Бог не може и неће решити у блиској будућности. Ма како сада ствари изгледале црно, постоји решење. Молимо вас, размотрите с нама ту поуздану наду у будућност која је многима повратила жељу за животом.

[Оквир на 6. страни]

Фактори ризика и знаци упозорења

„Фактори ризика који доводе до самоубиства код старијих разликују се од оних који доводе до самоубиства код младих“, примећује The Journal of the American Medical Association. У те факторе ризика спадају „учесталија злоупотреба алкохола, депресија, чешће коришћење врло ефикасних начина за извршење самоубиства и изолованост од друштва. Осим тога, старије особе... имају више физичких обољења и емоционалних поремећаја“. Књига Самоубиство (Suicide), од Стивена Фландерса, наводи следеће факторе ризика, од којих сваки заслужује посебну пажњу.

Хронична депресија:

„Истраживачи износе да су 50% па и више оних који су извршили самоубиство патили у животу од тешких депресија.“

Безнађе:

Према неким студијама, чак и људи који нису изгледали депресивно били су далеко склонији самоубиству кад нису имали никакву наду за будућност.

Алкохолизам и злоупотреба дроге:

„Процењује се да се убије од 7% до 21% [алкохоличара] у поређењу с мање од 1% укупног становништва.“

Утицај породице:

„Истраживања показују да су чланови породице у којој је неко извршио самоубиство у већој опасности да и сами изврше самоубиство.“

Болест:

„Бојазан због физичког пропадања и могућност одвођења у старачки дом, могу бити довољни разлози да неке старије особе изврше самоубиство.“

Губици:

„Може бити у питању очигледан губитак, као што је губитак супружника или пријатеља, посла или здравља. Али такође може бити и нешто што није тако очигледно. На пример, губитак самопоштовања, угледа или осећаја сигурности.“

Осим ових фактора ризика, Фландерс у својој књизи наводи следеће знакове упозорења које не треба схватати олако.

Покушај самоубиства:

„То је најбољи показатељ могућег самоубиства.“

Често помињање самоубиства:

„Изјаве као што су: ’Они више не желе да брину о мени‘ или ’Било би им боље без мене‘ представљају очигледну опасност.“

Завршне припреме:

„Такво понашање обухвата прављење тестамента, поклањање вредних ствари и поверавање на бригу кућних љубимаца.“

Промене у личности или у понашању:

Кад је све ово „пропраћено изражавањем безвредности и безнадежности“, то је „знак депресије која је довољно јака да наведе неког да себи одузме живот“.

[Слика на 7. страни]

Особама чији је брачни друг извршио самоубиство потребна је помоћ да би се бориле с тим