Руси високо цене слободу обожавања

ОД РАСПАДА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА 1991, ЉУДИ КОЈИ ТАМО ЖИВЕ ИМАЈУ ВЕЋУ СЛОБОДУ ДА ОБОЖАВАЈУ БОГА. ТУ СЛОБОДУ ТАКОЂЕ ЦЕНЕ И ОНИ КОЈИ СУ ЕМИГРИРАЛИ У ДРУГЕ ЗЕМЉЕ.

ЗА МНОГЕ који живе у бившем Совјетском Савезу, слобода да се отворено окупљају ради обожавања Бога представља нешто врло драгоцено — нешто чега су многе деценије били лишени.

После Бољшевичке револуције 1917, у Русији је постало опасно читати Библију, и мало људи је због тога хтело да ризикује своју слободу. Јеховини сведоци су били изузетак. У ствари, часопис Newsweek од 16. априла 1956. — пре скоро 44 године — цитирао је једног младића из Источне Немачке како каже: „Нико сем Јеховиних сведока не чита Библију.“ А ипак, због одржавања састанака за проучавање Библије и због проповедања библијске поруке, Сведоци су били слати у затворе и радне логоре. Међутим, куд год ишли, они су пажњу усмеравали на своју библијски засновану наду, као што показује пропратни оквир.

Када је 1991. Совјетски Савез почео да се распада, тамошњи Сведоци су одржали седам конгреса с програмом библијске поуке. Све укупно је присуствовало 74 252 особе. Само две године касније, 1993, на осам таквих конгреса у 4 од 15 бивших република Совјетског Савеза сакупило се 112 326 особа. a Многи од тих хиљада провели су године и године у совјетским затворима и радним логорима. Ти верни хришћани су били крајње захвални за своју слободу да обожавају Бога без сметњи.

Људи из бивших совјетских република високо цене што од 1993. имају предност да се у својој домовини слободно састају на хришћанским скуповима. Прошле године, на пример, укупно 282 333 Јеховиних сведока и њихових пријатеља било је одушевљено што су могли да се окупе ради обожавања на 80 обласних конгреса  „Божја пророчанска реч“, одржаних у некадашњим совјетским републикама. А 13 452 њих било је крштено.

Ма како изненађујуће изгледало, прошле године је било конгреса на руском језику и у другим земљама света. У земљама изван бившег Совјетског Савеза, на четири таква скупа присуствовало је укупно 6 336 особа! Где су били одржани? И зашто толико оних који говоре руски показује тако велики интерес за Библију? Најпре укратко осмотримо ово друго питање.

Они су свесни духовних потреба

Русија има богату религиозну историју. Њене китњасте саборне цркве, саграђене пре много векова, међу најчувенијима су у хришћанском свету. Међутим, руска православна црква, као и римокатоличка црква, држала је људе у незнању о Библији.

„Библија“, објашњава недавно издата књига The Russian Tragedy — The Burden of History, „никада није била најважнији део руског православља.“ Према руском теологу Сергеју Ивањенку, последица је та да је „недостатак библијског спознања код православних верника довео до тога да су многи парохијани православних цркава склонији празноверју, окултизму и магији него они који нису верници“.

Чувени руски писац Толстој изнео је слично запажање. Писао је: „Уверио сам се да је доктрина [Руске православне] цркве у теорији била лукава и штетна превара, а у пракси збирка највећих празноверја и врачања, који потпуно скривају цели смисао хришћанског учења.“

Та ситуација се показала као плодно тло за успон совјетског комунизма с његовом атеистичком пропагандом и добро познатим слоганом: „Религија је опијум за народ.“ Међутим, и сам комунизам је ускоро постао један облик религије, често називане Црвеном религијом. Али Црвена религија није потрајала. Када се 1991. Совјетски Савез распао, милиони људи су остали збуњени питајући се чему да се окрену. На подстицај Јеховиних сведока, многе хиљаде Руса потражило је одговоре у Библији.

Захваљујући изврсном образовном систему, Руси су се нашли међу најписменијим људима на свету. Тако су многи Руси постали не само читачи Библије него и љубитељи њених учења. У исто време, нарочито током 1990-их, стотине хиљада људи из бившег Совјетског Савеза мигрирало је у друге земље, као што су Немачка, Грчка и Сједињене Државе. С каквим резултатом?

 Слободни да обожавају у Немачкој

У 18. и 19. веку, многи Немци су се преселили у Русију. Најпознатија је била 15-годишња Софија, која је 1762. наследила свог мужа на месту владара Русије. Током своје дуге владавине, Софија, касније позната као Катарина Велика, позвала је немачке земљораднике да живе у Русији. Затим, када је током Другог светског рата Немачка напала Совјетски Савез, већина тих немачких потомака била је пребачена у Сибир и у совјетске републике као што су Казахстан, Киргистан и Узбекистан. Недавно су се многи Немци који говоре руски, као и други из бившег Совјетског Савеза, преселили у Немачку да би живели у бољим економским условима.

Децембра 1992, у Немачкој, у Берлину, основана је прва руска скупштина. До прошле године, у три руске покрајине у Немачкој, основане су 52 скупштине и 43 мање групе. На обласном конгресу „Божја пророчанска реч“, одржаном на руском од 30. јула до 1. августа у Келну, највећи број присутних је био 4 920, а 164 особе су се крстиле како би симболизовале своје предање Јехови. Раније те године, 1. априла, у руским скупштинама у Немачкој, на прослави Меморијала Христове смрти било је присутно 6 175 особа.

Руси у Сједињеним Државама

И у Сједињеним Државама је дошло до прилива људи из бившег Совјетског Савеза који говоре руски. The New York Times је известио: „Између 1991. и 1996, Руси су у Бруклину били имиграциона група која је најбрже расла. Током тог истог периода, Служба за имиграцију и натурализацију у Сједињеним Државама, прихватила је више од 339 000 имиграната из бившег Совјетског Савеза.“

Касније је Times од јануара 1999. известио да је током претходне деценије око 400 000 Јевреја из бившег Совјетског Савеза имигрирало у град Њујорк и околна подручја. Осим тога, недавних година се на хиљаде Руса настанило у другим деловима Сједињених Држава. На пример, северна Калифорнија је имала прилив од око 35 000 нових руских имиграната, чиме је она постала трећи по величини центар имиграната из бившег Совјетског Савеза, одмах после Њујорка и Лос Анђелеса. Ти људи који говоре руски такође су се одазвали на прилику да проучавају  Библију, и стотине њих су постали обожаваоци правог Бога, Јехове.

Прва скупштина на руском језику која је у Сједињеним Државама основана у скорије време, била је основана 1. априла 1994, у Бруклину, у Њујорку. Затим су руске скупштине отворене у Пенсилванији, Калифорнији и Вашингтону. У многим другим деловима земље, основане су групе.

Први у Сједињеним Државама

Прошлог августа, од 20. до 22, укупно 670 особа из читавих Сједињених Држава и Канаде било је узбуђено што је присуствовало првом обласном конгресу на руском језику, који је био одржан у Њујорку. Сви говори су били одржани на руском, а костимирану драму, која је приказала извештај о Јакову и Исаву, извели су чланови руске скупштине Лос Анђелес, Калифорнија. Она је заиста била врхунац конгреса.

Још један врхунац конгреса било је крштење 14 особа, које су на пропратној фотографији. Неки су да би се крстили на конгресу у Њујорку путовали око 4 000 километара из Портланда, у Орегону, и из Лос Анђелеса и Сан Франсиска, у Калифорнији. Пре тога они су живели у бившим совјетским републикама Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Молдавији, Русији и Украјини. Њихова искуства показују колико они цене спознање Бога и слободу да га обожавају.

Светлана, (предњи ред, трећа слева) одрасла је у Москви. Са 17 година се удала за једног чувеног певача који је доста старији од ње, а 1989. они су са својим синчићем дошли у Сједињене Државе. Њен муж је много путовао, и пет година касније они су се развели.

Када је Светлана упознала једну колегиницу Сведокињу, њени пријатељи су је упозоравали да се не упушта у оно за шта су јој рекли да је „нека секта која ће загосподарити [њеним] животом и узети [јој] сав новац“. Она је ипак желела да сазна шта научава Библија. О томе што јој је показано Божје име у Библији, она каже: „Јако ме је импресионирало то што су Сведоци једини који обзнањују то име.“

Као младић, Андреј (задњи ред, трећи слева) оставио је свој дом у Сибиру ради даљњег усавршавања као атлетичар у данашњем Санкт Петербургу. Ускоро се Совјетски Савез распао, а 1993, Андреј, са 22 године, имигрирао је у Сједињене Државе. Он објашњава: „Почео сам да размишљам о Богу и да идем у руску  православну цркву. Једном, током прославе руског Ускрса, остао сам у цркви читаве ноћи у настојању да се приближим Богу.“

Негде у то време, Светлана је упознала Андреја, и причала му о ономе што је научила на свом библијском студију. Он је пристао да пође с њом на састанак Јеховиних сведока, и након тога је прихватио библијски студиј. Јануара 1999. они су се венчали. После свог крштења на конгресу, зрачили су од среће.

Павел, (задњи ред, четврти слева) рођен је близу Караганде у Казахстану, али се касније преселио у Наљчик, у Русији. Тај велики град је близу Чеченије и Дагестана, где се водило толико борби. Павел је први пут тамо срео Сведоке у августу 1996, али је следећег месеца мигрирао за Сан Франсиско. Петљао је с дрогом и имао је кћеркицу, коју је оставио у Русији с њеном мајком.

Одмах након што је стигао у Сједињене Државе, Павел је контактирао с Јеховиним сведоцима и прихватио библијски студиј. Поправио је свој живот и писао мајци своје кћерке о својим новопронађеним веровањима. Она сада проучава са Сведоцима, и постоје планови да дође у Сједињене Државе како би се она и Павел могли венчати и служити Јехови у Калифорнији заједно с њиховом кћерком.

Георгиј (задњи ред, други слева) родио се и одрастао у Москви. Дошао је у Сједињене Државе 1996, а следеће године се оженио Флором, која је пореклом из Азербејџана. Георгиј је посећивао руску православну цркву, али након што је прочитао примерак часописа Кула стражара, појавила су му се нека питања у вези с доктрином о Тројству. Као одговор на његово писмо Watch Tower Societyju, добио је брошуру Да ли треба веровати у Тројство? Године 1998. и он и Флора су почели да проучавају Библију. Сада и она планира да се крсти.

Још један врхунац конгреса били су поздрави из Москве, где се 15 108 особа окупило на свом конгресу током тог истог викенда. Како су само делегати у  Њујорку били узбуђени када су чули обавештење да се тамо крстило 600 особа! И то нарочито због злослутних новинских и телевизијских извештаја који су недељу дана пре конгреса почели да се појављују у Сједињеним Државама и другде.

Шта се дешавало у Москви

Дана 21. јула 1999, Сведоци су потписали уговор о коришћењу Олимпијског стадиона који је смештен близу центра Москве, одмах до једне велике руске православне цркве. Али недељу дана пре почетка конгреса, постало је јасно да ће бити противљења. До среде, 18. августа, дозвола за коришћење стадиона још није била добијена, иако је закупнина већ била плаћена. Службеницима је било наглашено, као што показује оквир на 28. страни, да су Јеховини сведоци законски призната религиозна организација у Русији.

Због тога што се око 15 000 конгресних делегата спремало да дође у петак ујутро, представници Сведока су почели да се брину. Неки делегати су путовали за Москву из градова и села удаљених многе километре. На крају, после неколико сати разговора, негде око 8.00 сати, у четвртак 19. августа, управа стадиона је са задовољством обавестила представнике Сведока да конгрес може да се одржи. Градска управа је обавестила да они немају приговора на одржавање конгреса.

Следећег јутра, хиљаде су се сјатиле на стадион. Сведоци добровољци радили су читаве ноћи како би припремили ствари за њихов долазак. Тог првог јутра су били присутни и представници штампе, који су раније информисани о противљењу одржавању конгреса. „Честитам!“ узвикнуо је један од њих. „Драго нам је што чујемо да ће се ваш конгрес ипак одржати.“

Пример уредног понашања

Управа стадиона је сматрала да је мудро предузети мере безбедности. Тако су људи из обезбеђења са опремом за детекцију метала, каква се користи за прегледање путника на аеродромима, били постављени на сваком улазу. Такође су и по  читавом стадиону били размештени полицајци. Конгрес се наставио на уредан начин упркос једној озбиљној претњи.

У суботу по подне, неко је позвао телефоном и рекао да је на стадиону постављена бомба. Та претња је била примљена кратко пре краја претпоследњег говора тог дана. Зато је на захтев управе стадиона дато једно кратко обавештење како би се стадион одмах евакуисао. Када су сви то учинили на један уредан начин, службеници стадиона и полиција били су задивљени. Никада нису видели тако нешто! Питали су да ли је то било увежбавано.

Никаква бомба није пронађена, а следећег дана је програм био продужен како би се одржало оно што није било изнесено у суботу. Управа стадиона је била веома задовољна конгресом.

У Грчкој и другде

Током последње недеље августа и прве недеље септембра, обласни конгреси на руском језику били су одржани и у Грчкој — најпре у Атини а затим и у Солуну. Присуствовало је укупно 746 особа, а 34 је крштено. У Грчкој постоји 8 руских скупштина, и 17 мањих група састављених од имиграната из јужних република бившег Совјетског Савеза. Они своје састанке одржавају на руском и на другим језицима којима говоре ти имигранти.

Један од оних који су се крстили у Атини био је Виктор. Он је био атеиста, али августа 1998, у Атини је присуствовао међународном конгресу Јеховиних сведока на коме се крстила његова жена. Рекао је да је био толико импресиониран љубављу коју су показали делегати да је био подстакнут да проучава Библију.

Један човек по имену Игор, добио је примерак књиге Ти можеш заувек да живиш у Рају на земљи, и након што ју је прочитао, бацио је своје иконе. Чак је почео и да се представља као Јеховин сведок. Након што је писао канцеларији подружнице у Атини, и након што су га новембра 1998. посетили Сведоци, одмах је посетио први скупштински састанак и од тада не пропушта ниједан. Сада, након крштења, Игор има циљ да буде пуновремени проповедник Јеховиних сведока.

Људи који говоре руски имигрирали су и у велики број других земаља које нисмо споменули. Многи од њих се исто тако радују својој слободи да проучавају Библију и да се јавно састају ради обожавања Бога. За њих је та предност нешто врло драгоцено!

[Фуснота]

[Оквир на 22. страни]

Руси који воле Библију

Професор Сергеј Ивањенко, један угледни руски теолог, описао је Јеховине сведоке као људе који су заиста предани проучавању Библије. У својој недавно издатој књизи на руском, О людях, никогда не расстающихся с Библией (Људи који се не одвајају од Библије), он је о њиховим почецима у Совјетском Савезу писао: „Чак и када би завршили у затвору због оданости својим веровањима, Јеховини сведоци би налазили начина да користе Библију.“ Да би то илустровао, испричао је следеће искуство.

„Затвореницима је било забрањено да имају Библију. Библије су током претреса биле конфисковане. У једном логору на северу, један Јеховин сведок је био електричар и држао је библијске књиге у једном трансформатору с високим напоном. Сваки део Библије био је струном повезан с одређеном жицом, и само тај човек је знао коју струну треба повући да би изашао одређени део — на пример, Матејево јеванђеље — а да он не доживи смртоносан струјни удар. Наравно, никакав претрес, ма како строги стражари били, није успео, и тако је та јединствена Библија остала неоткривена.“

[Оквир на 28. страни]

Јеховини сведоци поново регистровани у Русији

Јеховини сведоци активно проповедају Божје краљевство у Русији већ више од једног века. Међутим, због владиних ограничења, Сведоци нису добили законско признање све до 27. марта 1991. У то време су били регистровани под именом Административни центар религиозне организације Јеховиних сведока у СССР.

Дана 26. септембра 1997, донет је један закон под називом „О слободи савести и религиозним заједницама“. Тај нови закон је широм света добио огроман публицитет у штампи. Зашто? Зато што су многи на доношење тог закона гледали као на покушај да се ограниче религиозне активности мањих религија у Русији.

Тако је упркос тешко стеченој регистрацији Јеховиних сведока 1991, руски нови Закон о слободи савести захтевао од њих, као и од свих других религиозних организација, да се поново региструју. То је покренуло известан број питања. Да ли је то указивало на чињеницу да се руске власти враћају политици тлачења Јеховиних сведока? Или ће бити подржана религиозна толеранција и слобода обожавања које су загарантоване Уставом Руске Федерације?

Одговор је коначно стигао. Како су Сведоци били срећни када су 29. априла 1999. поново добили законско признање када је Руско министарство правде издало потврду о регистрацији „Административног центра за Јеховине сведоке у Русији“!

[Слика на 23. страни]

Први обласни конгрес на руском језику у Сједињеним Државама

[Слика на 24. страни]

Библијска драма коју је у Њујорку извела руска скупштина из Лос Анђелеса

[Слика на 25. страни]

Ових 14 крштених у Њујорку потичу из шест бивших република Совјетског Савеза

[Слика на странама 26, 27]

Преко 15 000 делегата састало се на московском Олимпијском стадиону