Самоубиство — притајена пошаст

ЏОН И МЕРИ a су у позним педесетим годинама и живе у једној кућици на селу у Сједињеним Државама. Џон лагано умире од емфизема и конгестивног срчаног обољења. Мери једноставно не може да замисли живот без Џона, нити да поднесе бол који осећа гледајући га како полако вене и како се некад бори да дође до ваздуха. И сама има проблема са здрављем и годинама пати од депресије. Џон је у последње време узнемирен јер Мери прича о самоубиству. Њено размишљање постаје све конфузније услед депресије и свих лекова које узима. Каже да не може да поднесе ни помисао на то да ће остати сама.

Кућа је пуна лекова — пилула за срце, антидепресива, седатива. Једног раног јутра, Мери је ушла у кухињу и једноставно почела да гута лекове. Није престајала све док је Џон није нашао и отео јој их. Пошто је пала у кому, позвао је хитну помоћ. Молио се да не буде прекасно.

Шта откривају статистички подаци

Последњих година се много писало о све већем броју самоубистава међу младима — и то с правом, јер која је већа трагедија од преране смрти једне младе особе која је пуна живота и пуно обећава? Али ти наслови превиђају чињеницу да у већини земаља стопа самоубистава расте упоредо с годинама живота. И то је тако без обзира да ли је у целини стопа самоубистава у некој земљи висока или ниска, као што показује оквир на претходној страни. Такође, ако погледамо те податке открићемо да је та притајена пошаст глобалне природе.

 Амерички центар за контролу болести је 1996. известио да је број самоубистава међу Американцима старијим од 65 година скочио за 36 процената у односу на 1980. годину. Толики пораст је донекле због све већег броја остарелих Американаца — али то није и главни разлог. Године 1996, први пут у задњих 40 година, стопа самоубистава међу особама старијим од 65 година повећала се за 9 процената. Од смрти услед повреда, једино приликом падова и у сударима моторних возила настрада више остарелих Американаца. У ствари, чак и ова застрашујућа процена може бити прилично ниска. „Сумња се у то да је број самоубистава изузетно смањен у статистичким подацима темељеним на потврдама о узроку смрти“, примећује књига A Handbook for the Study of Suicide. У овој књизи се каже још и то да су према неким проценама стварне бројке два пута веће него што извештава статистика.

Које су последице? Сједињене Државе, као и многе друге земље, погођене су овом притајеном глобалном епидемијом самоубистава старих људи. Др Херберт Хендин, стручњак на том подручју, примећује: „Упркос чињеници да стопа самоубистава у Сједињеним Државама непрекидно и приметно расте с годинама живота, самоубиство међу старијим људима привлачи мало пажње јавности.“ Зашто је то тако? Он указује на то да је део проблема у томе што је стопа самоубистава код старијих увек била висока „па то не изазива неку велику узнемиреност у поређењу са шокантним порастом самоубистава код младих“.

Стравична ефикасност

Иако су шокантни, ови статистички подаци су само обичне бројке. Они ништа не говоре о усамљеничком животу без вољеног брачног друга, о фрустрацији услед зависности од других, о очајању због дуготрајне болести, о осећају испразности услед хроничне депресије, о безнадежности због неке смртоносне болести. Жалосна чињеница је та да, док млади покушају да изврше самоубиство непромишљено реагујући на привремене проблеме, старији се обично суочавају с проблемима који су трајни и нерешиви. Због тога самоубиству прибегавају много одлучније него млади и изврше га стравично ефикасно.

„Не само што самоубиство преовладава међу старијима него и сам чин самоубиства одражава битну разлику између старијих и младих“, запажа др Хендин у својој књизи Suicide in America. „Нарочито се код старијих особа драстично мења однос између покушаја самоубистава и самоубистава. Процењује се да је однос између покушаја самоубистава и самоубистава међу становништвом у целини 10 напрема 1; међу младима (15-24) 100 напрема 1; а међу особама које имају преко 55 година 1 напрема 1.“

Какви отрежњавајући подаци! Како је само обесхрабрујуће кад човек стари, губи снагу, пати и болује! Није ни чудо што тако много њих изврши самоубиство. Па ипак, постоји јак разлог да високо ценимо живот — чак и под веома тешким околностима. Погледајмо шта се догодило с Мери поменутом у уводу.

[Фуснота]

[Табела на 3. страни]

Просек самоубистава на 100 000 људи, по старости и полу

Од 15 до 24 године 75 година и више

Мушкарци/Жене Земља Мушкарци/Жене

8,0/2,5 Аргентина 55,4/8,3

4,0/0,8 Грчка 17,4/1,6

10,1/4,4 Јапан 51,8/37,0

19,2/3,8 Мађарска 168,9/60,0

7,6/2,0 Мексико 18,8/1,0

53,7/9,8 Русија 93,9/34,8

23,4/3,7 Сједињене Државе 50,7/5,6