Славна прошлост и изазовна будућност Атине

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

АВИОН прави завршни заокрет пре него што додирне писту на међународном аеродрому у Атини. После две године одсуства, вратио сам се у место које сам две деценије називао својим домом. Из историјских књига знам да град испод нас многи сматрају местом где је рођена демократија.

На тлу увиђам да осим историје, уметности и споменика, славна и одважна грчка престоница врви од енергичног и оптимистичног становништва. Такође схватам да њени пријатељски настројени и насмејани житељи марљиво раде на томе да њихов град добро функционише — и то нарочито због тога што се град дотерује да би био домаћин Олимпијских игара 2004.

Славна прошлост

Прошлост Атине сеже уназад до 20. века пре Христа а град је добио име по грчкој богињи Атени. Овде и данас можете ходати улицама којима је ходао Сократ, прошетати кроз школу у којој је поучавао Аристотел, или са задовољством одгледати дирљиву трагедију или комедију, на оном истом подијуму на којем су Софокле и Аристофан водили своје комаде.

Атина је била једна од првих грчких градова-држава и своје најславније дане, њено златно доба, доживела је у петом веку пре н. е. Током тог периода, демократска Атина је играла важну улогу у грчким победама над Персијом, и постала је књижевни и уметнички центар Грчке. Негде у то време је подигнут и велики број њених чувених споменика архитектуре — од којих је најпознатији величанствени Партенон.

Иако су Атињани избегли персијски јарам, касније су пали пред налетима дугогодишњег непријатеља још ближег њиховом дому — Спарте. У наредним вековима, Атина је била подјармљени град, којим су један за другим владали Македонија, Рим, византијски цареви из Константинопоља, франачке војводе крсташких ратова и Турци. Када су Грци добили своју независност године 1829,  Атина је спала на мали провинцијски град настањен са само неколико хиљада људи.

Данашњица

Од 1834, када је Атина постала престоница Грчке, град је растао невероватном брзином. Она сада покрива око 450 квадратних километара Атичке равнице. Њени крајеви се пружају дуж падина планина Парнас, Пентеликон и Химетос. Ова метропола је дом за више од четири и по милиона људи — скоро 45 посто становништва Грчке. Саграђена је углавном без плана или прописа. Према једној процени, више од трећине кућа подигнуто је нелегално, а данас само мали део Атине није покривен бетоном.

Архитектура већине атинских савремених стамбених четврти је у коцкастом стилу од изливеног бетона. Град изгледа као да чучи на сунцу, с древним стубовима, који се издижу ту и тамо, прашњави од сивих индустријских отпадака и издувних гасова моторних возила.

Као и у многим другим савременим метрополама, у Атини има пуно смога. На око метар изнад шуме телевизијских антена формира се облак смога који мештани зову нефос. Тај смог тако брзо нагриза древне споменике да су археолози некада размишљали о подизању једног стакленог звона над Акропољем. Упозорења о загађењу су уобичајена. Када временски услови заробе смог између планина које окружују Атину, нефос може бити смртоносан по људе. Тим данима је вожња приватним аутомобилима забрањена у центру града, фабрике смањују потрошњу горива, старијима се саветује да не излазе и Атињани су замољени да не користе своје аутомобиле.

 Преко викенда, Атињани масовно одлазе из града. „Седајте у ауто“, каже Василис — један искусан Атињанин — док се у једном кафеу слади баклавом с орасима слатком као мед, уз кафу без шећера. „За само неколико сати бићете у планинама или на мору.“ Оно што се подразумева под овом изјавом је то да можете ући у свој ауто а затим због густог саобраћаја неколико сати седети у њему пре него што град буде замењен сеоским пејзажем.

Чишћење и уређивање

Међутим, у Атини се озбиљно размишља о чишћењу, и постоји убедљив доказ који то потврђује. На пример, велики део градског трговачког центра затворен је за саобраћај. Пре него што су затворене, те трговачке улице су биле међу најзакрченијима. Аутомобили су се кретали просечно пет километара на сат, што је једнако лаганој шетњи. Сада је дуге колоне саобраћаја заменило дрвеће у великим саксијама, а уобичајено брујање аутомобила и зујање мопеда заменио је пој птица. Град је чак апеловао на традиционални медитерански начин живота, тражећи од радника да за паузу не иду кући — што је навика која је практично додавала два сата шпица.

Резервисани оптимизам испуњава атмосферу у канцеларији Никоса Јатракоса, заменика градоначелника Атине. Кад сам му споменуо да су ми требала два исцрпљујућа сата да стигнем до његове канцеларије, климнуо је главом у знак сажаљења. „Али не заборавите“, наглашава он брзо, „долазе Олимпијске игре 2004. Ми смо се посветили томе да побољшамо стање у граду, и то ћемо урадити.“ Константин Бакурис, главни организатор игара, примећује: „Морамо добро [организовати] игре. Али размишљамо о времену после њих... Треба да урадимо ствари за које знамо да ће трајати.“

Чињеница да ће Атина бити домаћин Олимпијских игара 2004. покренула је талас активности и развоја без преседана. На све стране машине копају како би се побољшала инфраструктура и саградили путеви и места за одвијање игара. Ново проширење мреже метроа од 18 километара скоро је завршено. Ако све буде ишло по плану, марта 2001. слетеће први авион на нови међународни аеродром у Атини, аеродром који је добио епитет најмодернијег у Европи.

 Осим тога, до 2001. биће готово укупно 72 километра нових аутопутева. Они ће преусмерити саобраћај ван центра Атине, и то ће подстаћи на коришћење јавног превоза. Постоји нада да ће то смањити број аутомобила у центру града за више од 250 000 на дан и да ће за 35 посто смањити атмосферско загађење. Нови програм биолошке обраде отпадних вода ширег подручја Атине обећава да ће се побољшати изглед обале уз престоницу. За неколико година претворити Атину у нови град, с побољшаним транспортним системом, с више зелених површина и чистијом околином, јесте један амбициозан циљ.

Стара атинска четврт

И поред нових службених зграда, обновљених булевара и фонтана, укусно уређених продавница и вреве уличног живота, за многе ће Атина увек бити село — пре лежерна него навикнута на ред, раштркана уместо сређена. Сеоско лице Атине може се видети у оним деловима града у којима су куће још увек с крововима од црепа и балконима с гвозденим решеткама и саксијама с мушкатлама.

Да бих пронашао ту Атину, одлазим до Плаке, најстарије градске четврти, која се привија уз северне падине Акропоља. Тамо наилазим на лавиринт уских и стрмих вијугавих улица, на улегнуте куће, винарнице, залутале мачке и псе, таверне и ручна колица. То подручје још увек има бучан и разуздан карактер минулих дана који привлачи туристе. Дуж тротоара поређани су столови који понекад имају једну краћу ногу и омање столице. Конобари који стоје са отвореним  менијима, покушавају да примаме госте.

Звук мотоцикала заглушује музику верглаша. Читави низови торбица од свеже уштављене коже висе испред продавница сувенира. Војска мермерних шаховских фигура направљених с ликовима грчких богова стоји у борбеној приправности, марионете изводе народне игре, окрећу се керамичке ветрењаче. Очигледно је да се овај део града снажно опире сваком покушају модернизације.

Атина ноћу — призори и звуци

Посета Атини не би била потпуна ако не бисмо окусили мало културног богатства тог града. Одлучио сам да вечерас са својом женом одем на једну симфонију у рестаурираном Херодовом римском амфитеатру, који се налази на јужној падини Акропоља. Пешачки приступ театру је тих, благо осветљен пролаз испод тамних силуета борова. Осветљена фасада од окер камења театрално се помаља кроз крошње дрвећа. Купили смо карте за горње редове, тако да се пењемо мермерним степеницама, а затим улазимо у амфитеатар кроз један римски портал.

Застајемо на тренутак да бисмо уживали у призору — црно сомотно небо, скоро пун месец иза венца цируса, и рефлектори који претварају унутрашњост театра облика купе у бриљантан призор. Стотине људи — који изгледају мали и далеки у огромности овог театра, који може примити 5 000 особа — крећу се дуж концентричних редова од белог мермера како би пронашли своје место. Камена седишта су још топла од сунца — а то је камен по ком већ хиљадама година одзвањају драма и музика, смех и аплауз.

Не треба заобићи ни бројне градске музеје. Најистакнутији међу њима је Народни археолошки музеј, са импресивним и детаљним прегледом грчке уметности кроз векове. Други музеји које вреди посетити јесу Музеј кикладске уметности и Византијски музеј. Од 1991, атинска концертна дворана Мегарон — велелепно мермерно здање са изузетном акустиком — пружа током целе године могућност за извођење опере, балета и класичне музике. И, наравно, можете уживати у грчкој народној музици у многим традиционалним тавернама.

Добродошли сте!

Савремена Атина, са својом славном прошлошћу, суочава се с притисцима изазовне будућности. Али њени становници су научили да се на најбољи начин прилагођавају уз добар смисао за хумор, довитљивост и филотимо — дословно понос. За већину туриста, Атина остаје очаравајућ и културно богат град.

[Мапа на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Атина

[Слика на 14. страни]

Партенон, древни пагански храм, служио је као црква и џамија

[Слика на 15. страни]

Атина је дом за више од четири и по милиона становника

[Слика на 16. страни]

Једна таверна у Плаки, најстаријем крају у Атини

[Извор]

M. Burgess/H. Armstrong Roberts

[Слика на 17. страни]

Неке продавнице сувенира имају балконе

[Извор]

H. Sutton/H. Armstrong Roberts