„Чипка налик пауковој мрежи“ — фасцинантни парагвајски ручни рад

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ПАРАГВАЈА

АСУНСИОН, ПАРАГВАЈ. Истоварује се пртљаг, тако да имамо пар минута да разгледамо около. Моја жена ме изненада одвлачи до слике на зиду. „Зар није диван!“, узвикује, показујући на прелепи чипкани столњак с мноштвом детаља. Одмах се питала како је направљен.

„Чипка налик пауковој мрежи“ потиче из Арабије. Према књизи Paraguay, Informaciones generales y Turísticas, „донесена је на Канарска острва и у Шпанију, а између 17. и 18. века у Парагвај, где је такозвана сунчана чипка с Тенерифа добила име парагвајска чипка или њандути“. У Парагвају, ова фина чипка попримила је црту домаћих мајстора и обележја типична за тамошњу вегетацију и животиње. Иако чипка није изум Парагвајаца, они су своју чипку украсили другачијим везовима. Везење чипки постало је средство за издржавање многих староседелаца.

Како они праве ову компликовану чипку која подсећа на паукову мрежу? Да би нам помогао да добијемо одговор, наш водич нас је одвео 30 километара источно од Асунсиона, у мали град Итаугуа. Рекао нам је да се већина парагвајске чипке налик пауковој мрежи производи у тој области. Наравно, многи извезени предмети изложени су у радњама дуж главне улице.

Власница једне радње нас је срдачно поздравила и показала нам неколико лепих примерака. Објаснила нам је: „Чипке ручне израде разврстане су по начину на који су рађене. Чипка налик пауковој мрежи је чипка израђена помоћу мустре на папиру. Већина парагвајских чипкара памти своје мустре, док други користе шеме. Сви они користе парче памучног платна на дрвеном раму и чипке праве иглом и концем. Они још као деца уче овај занат од својих мајки и преносе га на своју децу.“

Пауку ткалцу потребно је само два до три сата да исплете мрежу. Наша домаћица је рекла „да је за израду столњака за осам особа, од обичног конца, потребно два до три месеца. Да би се исти столњак направио од финог конца потребно је шест до осам месеци“. „Што је конац финији, то је производ лепши.“

Држећи један бели чипкани подметач, она објашњава: „У средини има мустру цвета гуавиног дрвета и ове бодове морате да бројите док га правите. Ову мустру је најтеже направити, јер су потребне две недеље да би се направила од финог конца. Први чипкари су користили искључиво фин конац и све чипке су биле веома скупе. Због тога су многи чипкари почели да користе обичан конац, да би брже правили предмете и да би били јефтинији.“

У излогу су се налазили вишебојни и бели подметачи, столњаци, и друге ствари за кућу. Када смо је упитали за одећу, наша домаћица је брзо изнела једну типичну хаљину, која припада њеној ћерки, хаљину којом се она очигледно поноси. То је била лепа свечана хаљина у дугиним бојама. У другим радњама смо нашли лепе разгледнице с финим чипкама. Није чудо што се чипка налик пауковој мрежи сматра најчувенијим парагвајским ручним радом.

 [Слика на целој 18. страни]