Дивљи драгуљ

У ВРЕЛИМ ПУСТИЊАМА Африке, где киша ретко кад пада, успева један драгуљ — пустињска ружа. Ова биљка нежних облика и изукрштаних грана расте лагано, и каже се да живи стотинама година. Набрекло стабло и корење служе као резервоар воде и омогућавају овој биљци да успева у сувој, негостољубивој, средини.

Млечни сок, корење и семенке ове сочне биљке садрже смртоносан отров. Екстракт из семенки се користи да би се затровали врхови стрела, а локални рибари, зарад лакшег лова, бацају њено грање у воду да би ошамутили рибе. Поред тога, пастири користе делове биљке да би припремили отров за крпеље и ваши на својим камилама и говедима. Зачудо, упркос убитачној природи овог дрвета, дивље животиње се хране његовим лишћем а да им то не шкоди.

Али откуд да се једна отровна пустињска ружа назове драгуљем? Заоденута бокорима нежних цветова, пустињска ружа је величанствена, са живим бојама од светлољубичасте до тамнопурпурне. Кад је земља пуста и безбојна, овај прелепи дивљи драгуљ шири читаво обиље цветова који пламте кад их обасја сунце.

Оваква задивљујућа лепота у пустињи јесте само подсетник на време када ће се ’радовати пустиња и земља суха, веселити пустош и цветати ко ружа‘ (Исаија 35:1). Ово дивно обећање заиста ће постати стварност под долазећом владавином Божјег Краљевства. Тада ће се цела земља ’радовати‘, јер ће постати не само рај лепоте већ и место мира за цело човечанство (Псалам 37:11, 29; Исаија 35:6, 7).

[Извор слике на 31. страни]

© Mary Ann McDonald