Ламу — острво изгубљено у времену

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

МОРСКИ поветарац напињао је једро и терао мали дрвени чамац. Високо изнад палубе, држећи се за јарбол, напрежући своје очи над блештавим Индијским океаном, осматрач је тражио копно на хоризонту. Био је петнаести век н. е. и ови морнари су трагали за острвом Ламу.

Злато, слоновача, зачини и робови — Африка је била извор свега тога. Намамљени афричким благом и поривом за истраживањем, одважни мушкарци из далеких земаља пловили су ка обалама источне Африке. У потрази за благом, морнари су пркосили немирном мору и олујним ветровима. Стискајући се у скученим дрвеним једрењацима, кретали су на далеке путе.

У средишњем делу источноафричке обале, мала група острва, архипелаг Ламу, обезбедила је за ове поморске путнике и њихове крхке бродове једну дубоку, сигурну луку заштићену коралним гребенима. Овде су морнари могли поново да напуне своје бродове свежом водом и храном.

До 15. века, острво Ламу је било утемељено као један напредан трговачки и набавни центар. Португалски морнари који су стигли тамо у 16. веку затекли су богате трговце са свиленим турбанима, одевене у лелујаве кафтане. Златне гривне украшавале су руке и глежњеве напарфемисаних жена док су ишле тесним улицама. Дуж целог дока, једрењаци са својим савијеним латинским једрима стајали су у води онако тешко натоварени, јер су били до максимума пуни робе намењене за непознате земље. Везани и шћућурени у групама робови су чекали да их на гомилу скупе у дромоне.

Рани европски истраживачи су се изненадили када су у Ламуу открили висок ниво санитарних мера и архитектонског дизајна. Куће поред мора биле су саграђене од коралних блокова ручно исклесаних у оближњим каменоломима, а масивна дрвена врата, изврсно изрезбарена, чувала су улаз у њих. Куће су формирале фино уређене низове, који су били тако урађени да су дозвољавали хладном морском ветру да дува кроз узане улице и тиме пруже освежење од спарне врућине.

Домови имућнијих становника били су велики и пространи. У купатилима је било свеже воде спроведене цевима посредством примитивног воденог система. Канализација је била исто тако импресивна и напреднија од канализација у многим европским земљама у то време. Велике цеви, усечене у камен, спуштале су се према мору одводећи отпадну воду до јама ископаних дубоко у песку, далеко од извора свеже воде. У каменим резервоарима који су снабдевали домове свежом водом налазиле су се рибице које су се храниле ларвама комараца, и на тај начин смањивале број инсеката.

До 19. века, Ламу је прекоокеанске дромоне пунио слоновачом, уљем, семењем, животињском кожом, корњачевином, зубима нилског коња и великим бројем робова. Међутим, с временом је благостање Ламуа почело да јењава. Помори, напади непријатељских племена и ограничење трговине робљем, ослабили су економски углед Ламуа.

 Закорачимо у прошлост

Данашње једрење луком Ламуа је повратак у историју. Ветар постојано дува с великог плавог пространства Индијског океана. Питоми тиркизни таласи запљускују беле пешчане плаже. Дрвени дромони древних облика клизе дуж обале, а њихова троугласта бела једра подсећају на лептире у лету. Крцати рибом, воћем, кокосовим орасима, кравама, пилићима и путницима, крећу се ка луци Ламуа.

На доку, палме шушкају на врелом поветарцу правећи оскудну хладовину за људе који истоварују дрвене бродове. Пијаца врви од људи који бучно размењују робу. Ови трговци не траже злато, слоновачу нити робове, већ банане, кокосове орахе, рибу и кошаре.

У хладовини великог манговог дрвета, људи плету дуге конопце од агавиних влакана и крпе платно једара која покрећу њихове дрвене дромоне. Улице су тесне и препуне људи који се крећу у свим правцима. Трговци обучени у дуге, лелујаве беле хаљине зову из својих претрпаних дућана, домахујући купцима да уђу и пробају њихову робу. Један магарац, упињући се да извуче нека дрвена кола пуна тешких џакова житарица, пробија се кроз реку људи. Становници Ламуа иду с једног краја острва на други пешке, јер на острву не постоји ниједно моторно возило за превоз. Приступити острву могуће је једино чамцем.

Када сунце у подне достигне зенит, време као да стане. На несносној жези само се мали број људи креће, па чак и магарци стоје непомично чврсто затворених очију чекајући да врућина мине.

 Када сунце почне да се спушта и температура да пада, успавано острво оживљава. Трговци широм отварају своја тешка исклесана врата да би се поново латили посла, а наставиће и под упаљеним лампама све до дубоко у ноћ. Жене купају своју децу и трљају их кокосовим уљем све док њихова кожа не почне да се сјаји. Седећи на асурама исплетеним од палминог лишћа, оне такође почињу и с припремањем хране. Овде оне још увек кувају на отвореној ватри, припремајући укусна јела од сезонске рибе са ароматичним зачинима и пиринчем куваним у кокосовом млеку. Људи су пријатељски настројени, гостољубиви и приступачни.

Премда је Ламу изгубио свој некадашњи сјај, традиционална афричка култура од пре 20. века овде још увек живи. На топлом тропском сунцу живот се наставља баш као што је и многе векове до сада. Овде човек може да затекне и прошлост и садашњост. Заиста, Ламу је један уникат, преживео из једног давно минулог доба, острво изгубљено у времену.

[Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

Наша посета ЛАМУУ

Не тако давно, група нас је посетила Ламу, али не ради куповине или продаје робе. Отишли смо да посетимо нашу браћу и сестре, Јеховине сведоке. Наш мали авион летео је северно над кршевитом кенијском обалом. Далеко испод, благи таласи запљускивали су обалу с бујном, зеленом тропском шумом, обрубљену траком од белог песка. Затим, чини се ниоткуда, угледали смо острва Ламу архипелага како у тиркизном мору блистају попут драгуља. Попут огромног афричког орла, направили смо круг над острвима и затим се обрушили с неба и слетели на малу слетно-полетну стазу на копну. Искрцали смо се, дошли до воде и попели се на дрвени дромон који је ишао за Ламу.

Био је прелеп сунчани дан, а морски ветар је био топао и свеж. Како смо прилазили острву, запазили смо да на молу све врви од људи. Снажна плећа дизала су тешке товаре из чамаца, а жене су носиле своју робу спретно уравнотежену на главама. Носећи пртљаг, пробили смо се кроз ту гужву и стали у сенку једне палме. За неколико минута, наша хришћанска браћа су нас запазила и срдачно нам изразила добродошлицу на њихово родно острво.

Ујутро смо се пробудили доста пре изласка сунца, да бисмо се поред мора нашли с нашом браћом и сестрама. Пут до места одржавања састанка био је дуг и требало нам је неколико сати да бисмо стигли. Опскрбили смо се пијаћом водом, шеширима широких обода и ципелама погодним за пешачење. Баш је свитало кад смо разапели једра, запловивши према копну, где су се одржавали састанци.

Браћа су искористила прилику да сведоче људима на бродићу, и  док се нисмо укотвили водили смо неколико библијских разговора и оставили неколико часописа. Пустињски пут који нас је дочекао био је врео и прашњав. Док смо ходали кроз ненасељену дивљину, посаветовали су нас да отворимо четворе очи због дивљих животиња, и због неког слона који би нам могао прећи пут. Браћа су била весела и срећна док смо ходали полако према нашем одредишту.

Ускоро смо стигли у једно мало село у којем смо срели остале из скупштине који су дошли из удаљених подручја. Због велике удаљености, у једном дану се одржавају четири скупштинска састанка.

Састанке смо имали у једној малој школи направљеној од грубог камена, с још недовршеним прозорима и вратима. Унутар учионице, 15 нас је седело на узаним дрвеним клупама и уживало у добром библијском програму који је био охрабрујућ и поучан. Нико се изгледа није обазирао на ужасну врућину која је долазила с танког крова изнад наших глава. Сви су били срећни што су заједно. Након четири сата састанка, поздравили смо се и свако је пошао у супротном правцу. Кад смо већ били у Ламуу, златасто сунце је залазило на хоризонту.

Те вечери, у свежини ноћи, уживали смо у једноставном оброку с породицама Сведока које живе на Ламуу. Наредних дана ишли смо с њима кроз вијугаве узане улице и учествовали у делу проповедања, тражећи људе гладне библијске истине. Охрабрили су нас ревност и одважност ово неколико браће и сестара.

На крају је дошао и дан кад смо морали отићи. Браћа су нас испратила до дока, и с тугом смо се поздравили. Рекли су нам да их је наша посета охрабрила. Питали смо се да ли схватају колико су они охрабрили нас! Када смо се вратили на копно, убрзо смо се укрцали на наш мали авион. Док смо досезали висину, погледали смо доле на прелепо острво Ламу. Размишљали смо о јакој вери браће која живе на њему, великим раздаљинама које прелазе да би били на састанцима, и о ревности и љубави коју имају за истину. Још давно је записано пророчанство у Псалму 97:1: „Јехова краљује! Нек се радује земља! Нек се многа острва веселе!“ (курзив наш). Заиста, чак и на удаљеном острву Ламу, људима је омогућено да се радују величанственој нади у будући рај под Божјим Краљевством. (Приложено)

[Мапе/Слика на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АФРИКА

КЕНИЈА

ЛАМУ

[Извор слике на 15. страни]

© Alice Garrard

[Извор слике на 16. страни]

© Alice Garrad