Поглед у свет

Да ли европски мрки медвед изумире?

Према Светском фонду за природу (WWF) мрки медведи су у западној Европи угрожени. Њихов број је смањен на само шест малих популација. „Најрањивије популације мрких медведа налазе се у Француској, Шпанији и Италији, одакле људи који се залажу за очување природе упозоравају да ће оне вероватно ишчезнути уколико их не ојачају медведима с других места“, извештава лондонски The Daily Telegraph. „У Италији, на јужним Алпима, има само четири медведа“, додају ове новине. У Грчкој је озбиљан проблем ловокрађа од стране сељака и пчелара, који су љути због заклане стоке и уништених кошница. Насупрот томе, у деловима источне Европе јављају се напредне популације медведа. Строге заштитне мере и програми за збрињавање у Румунији, омогућили су популацијама медведа да се развију и повећају. А у Русији, где је медвед заштићен, има их око 36 000. „Преко је потребна хитна акција да би се спасили последњи медведи у западној Европи“, каже Калум Ранкин који је укључен у кампању за очување европских месождера Светског фонда за природу. „Без брзе интервенције, ови медведи ће изумрети.“

Скупоцено милосрђе

Милиони људи су се окористили поклоњеним лековима у временима кризе. Међутим, недавна истраживања Светске здравствене организације (СЗО) откривају да су поклоњени лекови у доста случајева били недовољно означени или да су имали ограничени рок трајања. Иако су послати с најбољом намером, многи лекови „нису удовољили најозбиљнијим здравственим потребама, а када су једном ушли у земљу, отежали су већ пренатрпане системе расподеле и тешко је било отарасити их се“, каже службеник СЗО др Џонатан Квик. Више од половине лекова који су били поклоњени Босни било је неисправно. Посебни контејнери за спаљивање морали су да се пошаљу у Јерменију и Мостар (Босна и Херцеговина), да би се неподесни лекови уништили. Како се процењује, слање 1 000 тона неисправних лекова из Хрватске на друго место да би се на исправан начин уништили, коштало је између два и четири милиона америчких долара.

Звучни мамац

Док већина биљака опрашиваче мами бојом или мирисом, тропска Mucuna holtoni остварује исти подвиг одбијањем звука, извештава немачки часопис Das Tier. Ову пузавицу посећују слепи мишеви, који утисак о спољашњем свету стичу емитовањем ултразвучних сигнала. Научници са Универзитета у Ерлангену су открили да нектар ове биљке функционише као „звучно мачје око“ које рефлектује ултразвучне сигнале право до слепих мишева. „На овај начин, биљка олакшава слепим мишевима да одреде положај цветова“, каже овај часопис.

Печуркаста опасност

„У источној Европи и северној Италији, где је брање печурака обичај, сваке године знатан број људи умре или се отрује“, извештава лондонски The Times. Пошто је кување дивљих печурака постало популарно, стручњаци скрећу пажњу на опасности везане за конзумирање било које од 250 отровних врста што расту на подручју Британије. Зелена и бела пупавка вероватно ће бити фаталне ако се поједу. Да би се заштитили, берачи печурака су охрабрени да се удруже у групе које ће водити искусни водичи. „Не постоје једноставна правила по којима би се распознало да ли је нека [печурка] безопасна или штетна, и зато је лудост ићи и брати на своју руку без неког стручног лица“, упозорава један виши члан британског друштва за гљиварство.

Економске последице сиде

Не само што је сида свеопшта здравствена трагедија, већ она брзо постаје и економска катастрофа у Африци, извештава Le Monde. Поред неких 23 милиона људи који су ХИВ позитивни и 2 милиона оних који сваке године умиру од тог вируса, „епидемија сиде ће ускоро збрисати економски и друштвени развој у Африци“. Афричке компаније воде борбу са све чешћим изостајањем радника с посла, али и са смрћу као последицом ове болести. Једна државна железничка компанија изгубила је преко 10 процената свог особља. У једном другом великом предузећу, од укупно 11 500 радника њих 3 400 су ХИВ позитивни. Пољопривреда  пропада пошто сељаци подлежу сиди. Поред тога, ниво образовања опада, а неписменост расте, пошто породице, нити имају новац, нити време да би послале децу у школу, а стотине учитеља је умрло од сиде.

Астрономи моле за тишину

Часопис International Herald Tribune извештава да су радио-астрономи, који пазе на сигнале о рођењу галаксија и звезда, све више и више фрустрирани због „справица модерне цивилизације“. Телевизијске станице, радио предајници, сателити за комуникацију и мобилни телефони заглушују позадински шум из свемира који ови научници покушавају да чују. Да би спровели ово истраживање, астрономи траже неко тихо место „где ће све врсте радио-преноса бити забрањене“. Тамо би изградили низ радио-антена који би се простирао стотинама километара у дужину и који би био „100 пута моћнији од инструмената који се користе данас“. Научници се надају да ће сакупљање информација помоћи да се одговори на питања о пореклу времена, свемира и материје.

Популација птица буја у Мексику

Популација птица у Мексику измиче контроли. Као што је извештено у новинама Reforma, око 1 335 000 голубова сада живи на подручју ове метрополе. Споменици и кипови су омиљена одмаралишта ових птица. Стручњаци за надзирање птица изјавили су да „птице које су се прилагодиле на главни град деле своју дневну маршруту у три етапе“, објављују ове новине. „Оне изабирају једно место да проведу ноћ, друго где траже храну, и неко треће за доколицу, али на [сваком месту] остављају траг за собом својим изметом.“ Оне такође проузрокују разне болести чији опсег варира од алергија до бактеријских, гљивичних и вирусних инфекција. Међународно друштво за еколошко очување и ненасилно пресељавање градских голубова „намерава да уведе један закон по коме би било забрањено хранити птице на јавним местима“. Међутим, такође намерава да „казни свакога ко убија птице ради неке контролне мере“.

„Загрљено на смрт“

„Једно од најстаријих и највећих дрвета на свету загрљено је на смрт“, извештава The Australian. Новозеландску смреку, на северу Окланда (Нови Зеланд), сваке године посећује на хиљаде туриста који се ритуално ухвате за руке око његовог огромног појаса, газећи при томе његово корење. „Дрво је више од 50 метара високо, али није и највише дрво на свету“, кажу ове новине. „Међутим, по величини стабла, оно је међу највећима.“ Познато као „шумски старац“, оно је званично старо 2 000 година, али се верује да је дупло старије. Пошто је свих ових година преживљавало природне катастрофе, штеточине, и претње сечом, сада би могло да буде загрљено на смрт. Један службеник за очување природе каже: „Оно вероватно умире, али да ли неопозиво или не, не знамо.“

Дојење контролише тежину?

Истраживачи кажу да су открили још једну корист од дојења: оно може помоћи да се код беба спречи гојазност касније у животу. Као што је извештено у немачким новинама Focus, тим истраживача са Универзитета у Минхену утврдио је тежину код 9 357 деце од пет до шест година и испитао начин исхране сваког детета у периоду одојчета. Резултати су показали да је код деце која су дојена од три до пет месеци 35 посто мања вероватноћа да буду гојазна када доспеју до школског узраста, него што је то код деце која нису дојена. У ствари, што се беба дуже доји, мања је вероватноћа за појаву гојазности. Један истраживач приписује ове користи састојцима мајчиног млека, који потпомажу метаболизам.

Колико воде је деци потребно?

Код деце између прве и четврте године често је случај да пију премало воде. Ово је открио Истраживачки институт за дечју исхрану из Дортмунда (Немачка) што је извештено у часопису за потрошаче Test. Деца су од прве до четврте године посебно склона дехидрацији и требало би да пију скоро литар течности на дан, без обзира на течности које узимају уз оброк. У просеку она пију само трећину од овога — и не увек по свом избору. Истраживачи су открили да када деца траже да нешто попију, једном од пет пута родитељи их одбију. Које је најбоље пиће? Ако је безбедна, обична вода је најбоља, извештава Test.