Млади питају . . .

Шта рећи о „пирсингу“?

’Када сам први пут видела неке с минђушом на уснама и по другим деловима тела, помислила сам: „Ау! То је нешто посебно“‘ (Лиса).

НЕ РАЗМИШЉА само Лиса на овакав начин. Све више младих носи минђуше на различитим деловима тела чак и на обрвама, језику, уснама и на пупку. То се постиже поступком који се зове „пирсинг“, или бушење рупица по телу. a

Шеснаестогодишња Хедер једва чека да се ухвати у коло с овим младима. Уверена је да ће минђуша на њеном пупку изгледати баш „страва“. У међувремену, деветнаестогодишњи Џо се већ прави важан са златном минђушом у облику тега на језику. Једна друга девојка је урадила пирсинг на обрви зато што је желела нешто „изузетно упадљиво“, нешто од чега ће „људи остати без текста“.

Идеја о качењу накита по телу није нешто ново. Давно пре у библијска времена, једна побожна жена по имену Ребека носила је алку на носу (Постање 24:22, 47, NW). Израелци су носили минђуше када су излазили из Египта (Излазак 32:2). Али, није познато да ли су такав накит носили на ушима или на носу. Међутим, верни робови су имали пробушене уши као знак лојалности њиховим господарима (Излазак 21:6). Бушење рупица за накит је било истакнуто обележје и у другим древним културама. Астеци и Маје су из спиритистичких разлога стављали накит на језик. Бушење усана је још увек распрострањено у Африци и међу Индијанцима Јужне Америке. Уметање украсних предмета у ноздрве је пракса код Меланезијаца и код становника Индије и Пакистана.

У Западном свету су до пре неку годину минђуше носиле само жене, и то на јагодици уха. Али, сада тинејџери и они мало старији оба пола, носе накит на скоро свим деловима тела, где год могу да га закаче.

Зашто се ради пирсинг

Многи дају да им се уради пирсинг зато што мисле да је то модерно — нешто у тренду. Други мисле да ће то побољшати њихов изглед. И заиста, ову лудорију поткрепљују топ модели, спортске звезде и популарни музичари који носе накит по телу. Неким омладинцима пирсинг  изгледа служи као знак независности, трагање за индивидуалношћу, начин да саопште како нису као сви остали. Колумниста Џон Лео примећује: „Жеља да се раздраже родитељи и шокира обичан свет изгледа да је велики мотив за бушење много рупица за минђуше.“ Незадовољство, нонконформизам, пркос и бунтовништво изгледа да су покретачка снага ове потребе за истицањем властите личности.

Постоје чак и они који дају да им се уради пирсинг да би задовољили своје дубоке психолошке или емоционалне потребе. Неки млади рецимо мисле да ће то повећати њихово самопоштовање. Неке жртве злостављања у детињству виде то као начин на који полажу право на своје тело.

Опасности по здравље

Али, да ли је сваки пирсинг безбедан? Многи лекари кажу да није. Својеручно бушење рупица свакако је опасно. А одлазити код такозваних професионалних пирсера може бити рискантно. Многи нису довољно стручни, научили су то од пријатеља, из часописа или с видеа. Због тога можда не примењују санитарне мере или чак и не схватају које су опасности од пирсинга. Поврх свега, многи не познају анатомију човека. То није незнатан проблем, будући да пробушити рупицу на погрешном месту може довести до обилног крварења. Поред тога, погодити у нерв може изазвати трајно оштећење.

Још једна велика опасност јесте инфекција. Нестерилисан прибор може да пренесе смртоносне болести као што су хепатитис, сида, туберкулоза и тетанус. Чак и када се користе стерилни инструменти, још увек је важна нега након овог поступка. Примера ради, пирсинг пупка је подложан иритирању услед сталног додира са одећом. Стога је можда потребно и девет месеци да би рана зарасла.

Лекари кажу да је бушење хрскавице носа или уха опасније него бушење јагодице уха. Један билтен Америчке академије за естетску хирургију износи: „Више рупица дуж горњег дела уха јесте посебан разлог за забринутост — озбиљна инфекција може довести до губитка целог горњег заобљеног дела уха. Такође су ризични и украсни умеци на ноздрвама — инфекција тог дела може захватити оближње крвне судове и проширити се на мозак.“ Тај билтен закључује: „Најбоље је [бушење рупица] ограничити само на део јагодице уха.“

 Још неке опасности су ружни ожиљци и алергијске реакције на накит који се ставља пирсингом. Ако одећа закачи или повуче минђуше које су на веома осетљивим местима као што су дојке, рупица се може лако раздерати. Ткиво ожиљка на дојци може блокирати млечне каналиће, а ако се не лечи, може бити тешко, ако не и немогуће, да девојка у будућности доји бебу.

Америчко удружење зубара недавно је пирсинг језика окарактерисало као јавну опасност по здравље. Додатне опасности пирсинга у пределу уста обухватају гушење, уколико особа прогута минђушу, утрнуће језика или губитак чула укуса, дуготрајно крварење, окрњени односно одломљени зуби, појачано лучење пљувачке, неконтролисано балављење, повреда десни, сметње у говору и отежано дисање, жвакање и гутање. Када је девојка по имену Кендра урадила пирсинг језика, „језик јој је отекао као балон“. Да ствари буду још горе, особа која је урадила пирсинг користила је минђушу обликовану за браду и пробола јој језик те продрла дубоко у ткиво. Мало је фалило да Кендра изгуби способност говора.

Бог је свој народ, Израелце, поучавао да се с поштовањем опходе према свом телу и да га не сакате (Левитска 19:28; 21:5; Поновљени закони 14:1). Иако данас хришћани нису под Мојсијевим законом, и даље се подстичу да се с поштовањем опходе према свом телу (Римљанима 12:1). Зар онда није логично да треба да избегавамо непотребне опасности по здравље? Међутим, поред здравствених има и других фактора које треба размотрити.

Шта то говори о теби?

Библија не даје неку изричиту заповест о пирсингу. Али, подстиче нас да се украшавамо „скромношћу и здравим мислима“ (1. Тимотеју 2:9). Иако се нешто може сматрати скромним у једном поднебљу, велико је питање како се на то гледа у твом крају. Рецимо, у једном делу света је прихватљиво да жена носи минђуше на јагодици уха. Али, у некој другој земљи или култури, неки то могу сматрати непристојним.

Упркос томе што је популаран међу славним личностима, пирсинг, као и минђуше на мушкарцима, никако нису наишли на опште прихватање на Западу. Један од разлога је тај што је то дуго било обележје затвореника, моторизованих банди, панкера и чланова хомосексуалне, садомазохистичке супкултуре. За многе пирсинг садржи призвук настраности и бунтовништва. Приличан број људи га сматра шокантним и одвратним. Једна хришћанка по имену Ешли каже: „Један дечко из мог разреда је ставио минђушу на нос. Он мисли да је то кул. Ја мислим да је одвратно!“

Онда није ни чудо што у једној веома познатој продавници у Америци постоји правило да раднице које директно контактирају с муштеријама имају само по једну минђушу на сваком уху и да је забрањен сваки други видљиви пирсинг. „Не можете предвидети како ће људи реаговати“, објашњава један представник те компаније. На сличан начин и саветници за избор занимања саветују студенте да приликом пријављивања за неки посао не носе „минђуше нити икакав накит за пирсинг; а студенткиње не треба да носе... минђуше на носу“.

Нарочито млади хришћани треба да буду заинтересовани да другима посредују исправну слику о себи, укључујући и то кад учествују у делу јеванђелизирања. Они не желе да ’дају никакав повод за спотицање, да се њиховој служби не би нашла замерка‘ (2. Коринћанима 6:3, 4). Без обзира шта лично мислиш о пирсингу, твоја појава неизбежно говори о твојим ставовима и начину живота. Шта другима желиш да кажеш о себи?

На крају крајева ти — и наравно твоји родитељи — морате одлучити шта ћете учинити у вези с тим. „Не дозволи да те свет око тебе утисне у свој калуп“, гласи добар библијски савет (Римљанима 12:2, Phillips). Уосталом, ти ћеш бити тај који ће морати да живи с последицама.

[Фуснота]

[Слике на 12. страни]

Пирсинг је невероватно много популаран међу младима