Шта је Ел Нињо?

Када је Апуримак, река која је махом исушена, збрисала малтене све што је Кармен поседовала, она је овако изразила своју тугу: „Много их је попут мене, много. Ја нисам једина.“ Нешто северније, провале облака су један део приобалне пустиње Сечура привремено претвориле у друго по величини језеро у Перуу, површине од око 5 000 квадратних километара. Свуда на планети забележене су поплаве, снажни циклони и велике суше, а све је то довело до глади, помора, великих пожара, уништених усева, имовине и животне средине. Шта је био узрок свега овога? Многи указују на Ел Нињо, који је крајем 1997. кренуо с тропског, односно екваторијалног Тихог океана и трајао око осам месеци.

Шта је у ствари Ел Нињо? Како настаје? Зашто је његово дејство толико распрострањено? Може ли се тачно предвидети када ће се следећи пут појавити, те да се на тај начин умањи штета коју наноси људима и иметку?

Све почиње загревањем воде

„Ел Нињо, ако желимо да будемо прецизни, јесте само топла морска струја која се јавља уз обалу Перуа сваке две године до седам година“, износи часопис Newsweek. Морепловци су дуж обала Перуа запазили то загревање још пре више од сто година. Пошто се те топле струје углавном јављају о Божићу, добиле су назив Ел Нињо, што на шпанском значи мали Исус.

Загревање воде у приобалном делу Перуа значи више падавина на том подручју. Кише доводе до тога да пустиње цветају, а стока напредује. Када су обилне, кише могу преплавити ту регију. Поред тога, горњи топлији водени појас спречава хладније воде пуне хранљивих састојака да допру до површине. Зато многа морска бића, чак и неке птице, одлазе с тог подручја у потрази за храном. Зато се последице дејства Ел Ниња осећају и на другим местима далеко од перуанског приморја. a

Настаје од ветра и воде

Шта доводи до тог необичног пораста температуре океана дуж приобалног појаса Перуа? Да бисмо то разумели,  осмотримо најпре огромни циркулациони процес, познат као Вокеров циклус, који се јавља у атмосфери између источног и западног тропског Пацифика. b Док сунце загрева горњи слој воде, на западу у близини Индонезије и Аустралије, ствара се топао, влажан ваздух који се диже у атмосферу стварајући низак притисак при површини воде. Тај ваздух се онда хлади и губи влажност доносећи кишу том региону. Сада ветрови из горњих атмосферских слојева терају овај суви ваздух на исток. Док путује према истоку, ваздух се хлади, постаје тежи и пошто дође до Перуа и Еквадора почиње да тоне у ниже слојеве. То доводи до стварања високог притиска при површини океана. А при малој надморској висини, ваздушне струје познате као пасатни ветрови, крећу назад на запад према Индонезији и тако окончавају овај циклус.

На који начин пасатни ветрови утичу на температуру површинске воде тропског Пацифика? „Ови ветрови који су при нормалним условима попут поветарца над каквим језерцетом“, износи Newsweek, „потискују топлу воду до западног Пацифика тако да ниво океана постаје чак и за 60 центиметара виши и за око 8 степени Целзијусових топлији него рецимо у Еквадору.“ У источном делу Пацифика, хладне дубинске воде пуне хранљивих састојака мешају се с површинском водом и доводе до бујања морског живота. Због тога је у осталим годинама, када нема Ел Ниња, температура површинског слоја мора нижа на источном него на западном делу.

До каквих атмосферских промена доводи Ел Нињо? „Научници још увек не схватају из којих се разлога“, наводи National Geographic, „сваких неколико година пасатни ветрови стишавају или чак нестају.“ Како ти ветрови јењавају, топла вода акумулирана близу Индонезије, отиче према истоку повећавајући температуру површине мора у Перуу и на другим местима на истоку. То кретање онда опет утиче на атмосферу. „Загревање источног тропског Тихог океана  слаби Вокеров циклус и проузрокује да се конвективна зона обилних киша креће на исток, од запада према централном и источном тропском Пацифику“, наводи једно реферално дело. Стога је захваћена клима целог екваторијалног Пацифика.

Попут неке стене у воденом току

Захваљујући воденим струјама тропског Пацифика, Ел Нињо може да промени климу и на веома удаљеним подручјима. На који начин? Посредством атмосферске циркулације. Далекосежни ефекти неког локалног поремећаја у атмосферској циркулацији могу се упоредити с начином на који једна стена може да створи таласе дуж целог воденог тока. Густи кишни облаци који се издижу изнад вода топлог тропског дела океана образују у атмосфери једну препреку сличну стени, која утиче на климу на подручјима удаљеним хиљаде километара.

Ел Нињо се на већим географским ширинама појачава и замењује брзу источну ваздушну струју познату као висинско ваздушно струјање. То ваздушно струјање усмерава већину олујних система на тим географским ширинама. Појачавање и промена смера висинских ваздушних струјања може да интензивира или ублажи сезонске климатске услове. Примера ради, зиме на северу Сједињених Држава су у време Ел Ниња, уопште узев, блаже него обично, док су у неким јужнијим земљама влажније и хладније.

Колико је предвидив?

Ефекти појединачних олуја могу да се предвиде само неколико дана унапред. Да ли је тако и с настојањима да се предвиди неки Ел Нињо? Није. За разлику од краткотрајних временских појава, прогнозирање Ел Ниња обухвата месецима дуге абнормалне климатске услове који захватају велика подручја. Климатолози су донекле имали успеха у предвиђању Ел Ниња.

Примера ради, Ел Нињо који се појавио 1997-98, прогнозиран је у мају 1997. — око шест месеци раније. Широм тропског Пацифика сада је усидрено преко 70 бова које мере стање ветрова на површини океана као и температуру воде чак и до 500 метара дубине. Када се ти подаци унесу у компјутеризовани модел климе, настаје временска прогноза.

Правовремена упозорења на Ел Нињо, стварно помажу људима да се припреме на очекиване промене. Од 1983, на пример, прогнозирање Ел Ниња у Перуу подстакло је многе фармере да узгајају стоку и усеве којима не сметају влажнији услови, док су се рибари преоријентисали на хватање рачића који долазе с топлијом водом. Да, припреме у складу с тачном прогнозом могу да смање штете које Ел Нињо наноси људима и привреди.

Научна истраживања о процесима који управљају климом на Земљи сведоче о тачности надахнутих речи које је пре око 3 000 година записао древни израелски краљ Соломон: „Ветар се на југ креће, на север окреће, па се опет обрће и обртања своја вечито понавља“ (Проповедник 1:6). Изучавањем ваздушних и океанских струја, савремени човек је много тога научио о климатским моделима. Извуцимо корист из тог знања тиме што ћемо послушати упозорења о појавама као што је Ел Нињо.

[Фусноте]

[Оквир на 27. страни]

ТРАГОВИ РАЗАРАЊА ЕЛ НИЊА

■ 1525: Најранији запис о Ел Нињу у Перуу.

■ 1789-93: Ел Нињо је усмртио 600 000 људи у Индији и изазвао велику глад на југу Африке.

■ 1982-83: Овај догађај је углавном у тропским регијама проузроковао преко 2 000 смртних случајева и нанео штету у износу од преко 13 милијарди долара.

■ 1990-95: Комбинација три узастопна догађаја довела је до најдуже икада забележене појаве Ел Ниња.

■ 1997-98: Упркос првој великој регионалној прогнози која је била успешна, у поплавама и сушама услед Ел Ниња настрадало је око 2 100 људи, а широм света нанета је штета од 33 милијарде долара.

[Дијаграми/Мапе на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

 НОРМАЛНО СТАЊЕ

Образац Вокеровог циклуса

Јаки пасатни ветрови

Топла океанска вода

Хладна океанска вода

ЕЛ НИЊО

Премештање високих ваздушних струја

Слаби пасатни ветрови

Топла вода струји ка истоку

Топлије или сувље него обично

Хладније или влажније него обично

[Дијаграми/Слике на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЕЛ НИЊО

Црвена боја на глобусу представља температуру воде која је много виша него што је то нормално

НОРМАЛНО СТАЊЕ

Топла вода се сакупља на западном Пацифику, тако да се на истоку пење хладнија вода пуна хранљивих састојака

ЕЛ НИЊО

Слаби пасатни ветрови омогућују да се топла вода креће ка истоку, блокирајући тако продор хладнијих вода на површину

[Слике на странама 24, 25]

ПЕРУ

Потопљена пустиња Сечура

МЕКСИКО

Ураган Линда

КАЛИФОРНИЈА

Клизање муља

[Извори]

Стране 24-5 слева на десно: Fotografía por Beatrice Velarde; Image produced by Laboratory for Atmospheres, NASA Goddard Space Flight Center; FEMA photo by Dave Gatley