Какав је данашњи морал?

Једног априлског јутра 1999, десило се нешто што је потресло градић Литлтон, близу Денвера (Колорадо, САД). Два младића у црним кабаницама упала су у локалну средњу школу и почела да пуцају на ученике и професоре. Такође су бацили и бомбе. Изгинуло је дванаест ученика и један професор, а више од 20 је било рањено. Злочинци су овај масакр окончали самоубиством. Имали су само 17 односно 18 година и јако су мрзели извесне групе.

НАЖАЛОСТ, горе поменути пример није усамљени случај. Новине, радио и телевизија извештавају о сличним догађајима широм света. Према Националном центру за статистику образовања, током 1997. у америчким школама пријављено је око 11 000 случајева оружаних напада. У Хамбургу у Немачкој, број пријављених случајева насиља порастао је 1997. за 10 посто, док је 44 посто осумњичених имало мање од 21 годину.

Корупција међу политичарима и државним службеницима постала је свакодневна појава. Један извештај  из 1998. од Аните Градин, члана комисије Европске уније (ЕУ), открио је да је корупција у оквиру ЕУ у току 1997. процењена на 1,4 милијарде долара. Ту је спадало све, од бацања казни за непрописно паркирање до непоштено добијених пољопривредних и других субвенција ЕУ. Допушта се прање огромних количина новца и кријумчарење оружја и наркотика, а криминалне организације подмићују запослене у ЕУ да би ћутали. Године 1999. цела Комисија ЕУ је дала оставку.

Међутим, не краду само они који су на врху друштвене лествице. Један извештај Комисије ЕУ о илегалним радницима открио је да се чак 16 посто бруто националног дохотка ЕУ састоји од прихода од послова који нису ни регистровани нити се на њих плаћају порези. У Русији се извештава да илегални приход износи чак 50 посто од укупног прихода. Надаље, у Сједињеним Државама, Удружење аналитичара који утврђују проневере навело је да америчке компаније губе доста преко 400 милијарди долара годишње због тога што радници краду новац или имовину из компаније.

Многи педофили користе Интернет како би намамили децу и малолетнике на недозвољене сексуалне радње. Према речима једног представника шведске организације Спасимо децу, све више расте забринутост због дечје порнографије на Интернету. Из Норвешке је ова организација 1997. примила 1 883 дојаве о Web-сајтовима за дечју порнографију на Интернету. Наредне године број тих дојава је скочио на скоро 5 000. Већина таквог материјала се производи у земљама у којима државне или локалне власти не могу да контролишу ову огавну делатност.

Да ли је у прошлости било боље?

Многи људи које ужасава очајно стање морала у данашњем свету, можда чезнутљиво размишљају о духу који је владао у друштву у време њихових родитеља, односно бака и дека. Можда су слушали да су људи тада живели много мирније и да су се у свим друштвеним слојевима високо ценили поштење и остали аспекти моралности. Старији можда причају о времену када су вредни људи помагали једни другима, када су породичне везе биле јаке, и када су се млади осећали безбедно и збринуто на фарми или у радионици својих родитеља.

То води до питања: да ли су људи у прошлости стварно живели моралније? Или једноставно имамо неки осећај носталгије који искривљује наше успомене из прошлих дана? Погледајмо како на то одговарају историчари и други друштвени аналитичари.

[Оквир на 3. страни]

Дефиниција морала

Реч „морал“ се у овим чланцима користи у смислу начела̂ за исправно и погрешно понашање људи. Ту спадају поштење, истинољубивост и висока мерила понашања међу половима и уопште.