Поглед у свет

Малишани и телевизија

Америчка педијатријска академија препоручује да деца која имају мање од две године не гледају телевизију, извештава The Toronto Star. Истраживање о почетном развоју мозга показује да је бебама и малишанима неопходан непосредан контакт с родитељима и другим старатељима. Гледање ТВ-а може „ометати међусобне односе који потпомажу њихов социјални и емоционални развој, као и развој способности учења“. Међутим, не слажу се сви стручњаци с тим. На пример, Канадско педијатријско удружење каже да гледање квалитетних емисија, највише 30 минута дневно, под родитељским надзором, пружа детету „прилику да га родитељи поучавају“. Ипак, обе организације се слажу с тим да мала деца не треба да имају телевизор или компјутер у соби у којој спавају и да ТВ не треба користити као беби-ситерку. Пошто гледање ТВ-а може утицати на здравље младих, препоручује се да „деца буду охрабрена да се играју ван куће, читају књиге, слажу слагалице или играју неке друге игре“.

Фрустрација на послу

Зашто неки људи на послу губе живце или чак постају агресивни? Према Сему Клерајку, једном психологу из Торонта, разлог не мора да буде само стрес већ и слабо подношење фрустрације. Он верује да се овакво стање развија код неких радника који мисле да се од њих „тражи да грбаче, а затим увиђају да накнада није сразмерна ономе што су дали“, извештавају новине Globe and Mail. Клерајк упозорава да је дуготрајни гнев „врло нездраво осећање“ које може водити до можданих удара или срчаних напада. Он охрабрује раднике да науче да прихвате фрустрације, и да седну и смирено поразговарају са својим послодавцима о томе колико посла реално могу да ураде. С друге стране, Клерајк саветује послодавцима да буду будни с обзиром на раднике који изгарају и пруже им више помоћи, ослободе их неких одговорности или им предложе да узму слободан дан.

Певање крепи срце

Научници су установили да певање ослобађа хемикалије у мозгу које вас опуштају и развесељавају, извештавају немачке новине Stuttgarter Nachrichten. Истраживачи кажу да певање изазива кретање „молекула емоција“ у мозгу. Тако се „за певање каже да служи не само да изрази осећања већ и да их створи“, наводи се у извештају. Учитељи музике запажају како многи данас мисле да је певање „старомодно“ или да њихов глас није баш најбољи, и због тога певање и музику препуштају медијима. Међутим, ово истраживање показује да је за људе корисно када сами певају.

Крађа усева

Сељаци из неколико покрајина у Немачкој жале се због све учесталијих крађа усева, извештава Siegener Zeitung. Лопови краду краставце које стављају у ведра, а у комбије трпају и гомиле шпаргли. Једном приликом су украли 7 000 садница јагода. Премда неки можда краду храну због све лошије материјалне ситуације у којој се налазе, чини се да други то сматрају разонодом. Сељаци извештавају да су у близини похараних поља виђали „аутомобиле свих врста“. Поља се често налазе далеко од места где живе њихови власници тако да лопови на тим пољима постају још смелији. Један саветник је предложио сељацима да своје усеве прекрију ђубривом како би обесхрабрили лопове.

Друштвено активни могу дуже живети

Према новом истраживању Харвардског универзитета, старији људи који учествују у друштвеним активностима, као што су одлажење у цркву, ресторане, на спортске догађаје и у биоскопе, у просеку живе две и по године дуже од оних који нису толико друштвени. Дуго се мислило да људима помаже физички део таквих активности, рекао је Томас Глас с Харвардског универзитета, који је водио ово истраживање. Међутим, он је додао да ово истраживање пружа „можда и најјачи посредни доказ који смо до сада имали да живот који при свом крају има смисаону сврху траје дуже“. Глас је запазио да је више активности, без обзира о чему се ради, скоро у сваком случају продужило живот.

Најстарије олупине бродова на свету

Океанографи су открили олупине два феничанска брода који потичу из времена око 750. пре  н. е., извештава француски часопис Sciences et avenir. Бродови дужине 15 и 18 метара, који леже близу обале Израела на дубини од 500 метара, најстарији су бродови икада пронађени на отвореном мору. Бродови су испловили из тирске луке носећи земљане амфоре за вино, вероватно на путу за Египат или Картагину, град у северној Африци. Новине International Herald Tribune су цитирале Роберта Баларда, истраживача који је открио ова два брода: „Изгледа да велике дубине океана, одсуство сунчеве светлости и велики притисак, чувају историју далеко боље него што смо мислили.“ Истраживачи су саопштили да ово откриће „може допринети томе да се отвори једно потпуно ново поглавље у истраживању ове древне поморске цивилизације“.

Прва од ствари које опуштају

У оквиру једног недавног истраживања, 1 000 људи из 30 земаља било је упитано шта највише воле да раде да би смањили стрес или га се потпуно ослободили. Широм света, 56 посто интервјуисаних навело је да им је на првом месту музика, извештава новинска агенција Ројтерс. У Северној Америци, 64 посто је музику ставило на прво место у поређењу са 46 посто у развијеним азијским земљама. Све у свему, гледање телевизије долази на друго место, а следе га купање или туширање. „Када размислите о цени музике и њеној доступности преко радија, телевизије, CD плејера, Интернета и толико других нових канала“, каже Том Милер, директор студије коју је спровео Roper Starch Worldwide, не изненађује што, да би се опустило, више од пола света слуша музику.“

Сиромаштво — светски проблем

Председник Светске банке, Џејмс Д. Волфенсон, недавно је изразио забринутост због даљњег постојања сиромаштва у свету. Волфенсон је запазио да трећина од шест милијарди становника на земљи још увек живи у крајњем сиромаштву, извештавају новине из La Jornada града Мексика. Додао је да половина светског становништва преживљава с мање од два долара дневно; а једна милијарда с мање од једног долара. Иако је поносан на напредак који је Светска банка постигла у борби против сиромаштва, Волфенсон је изнео статистичке податке који показују да је проблем распрострањен и да је далеко од тога да је превазиђен. Изјавио је: „Морамо признати да сиромаштво јесте светски проблем.“

Ако сумњате, баците га

Неке врсте буђи, као што је она на плавом сиру, могу се јести без бриге. Али друге могу бити опасне, нарочито за људе крхког здравља, упозорава UC Berkeley Wellness Letter. Буђ на хлебу и на производима од житарица спада међу најтоксичније. Видљива буђ често има кончиће који попут корења продиру у храну. Што је још горе, токсини које производи буђ не могу се уништити кувањем. Wellness Letter препоручује:

◼ Ако је могуће, држите производ у фрижидеру и употребите га пре него што се појави буђ.

◼ Баците ситно воће, као што су јагоде или грожђе, које се убуђало. Перите воће само онда када желите да га једете, пошто влага поспешује буђ.

◼ Мале убуђале делове крупнијег, тврдог воћа и поврћа, као што су јабуке, кромпири, карфиол или лук, можете одсећи без бојазни. Убуђало мекано воће као што су брескве и диње треба бацити.

◼ Убуђали тврди сир може се делимично сачувати одсецањем спољашњег дела бар два до три центиметра од буђи. Али, баците убуђали меки сир и јогурт, као и убуђали хлеб, месо, остатке од јела, орахе, путер од кикирикија, сирупе и конзервисану храну.

Сигурније роштиљање

„Недопечено месо је одувек задавало бриге због његове сигурности, али у недавним годинама, препечено — нарочито загорело и угљенисано месо, пилетина и риба на дворишном роштиљу — повезано је с много дуготрајнијом претњом по здравље“, изјављују канадске новине National Post. Када се месо пече на високим температурама, стварају се канцерогене материје зване хетероциклични амини (HCA). Извештај наводи да коришћење једноставне маринаде која садржи „неку киселину, као што је сок од лимуна, наранџе или сирће“, роштиљање може учинити безбеднијим. Понављајући експерименте, истраживачи са Америчког онколошког института, „утврдили су да је маринирана храна имала 92% до 99% мање HCA од немариниране хране — и није било разлике у томе да ли је маринирана 40 минута или два дана“.