Пређи на садржај

Пређи на садржај

Уједињена Европа — зашто би то било значајно?

Уједињена Европа — зашто би то било значајно?

Уједињена Европа — зашто би то било значајно?

ЧЕПОВИ од шампањца полетели су у ваздух. Ватромет је осветљавао небо. Којим поводом? Због новог миленијума? Не, догађај је био много значајнији од пуке промене бројева на календару. Био је то 1. јануар 1999. Тог дана је службено уведена нова валута за Европску унију (ЕУ) — новац који се зове евро.

Многи Европљани сматрају ово увођење заједничке валуте историјским кораком у дугој бици Европе за уједињење. Холандске новине De Telegraaf хвалиле су пуштање евра у оптицај и назвале овај догађај „круном уједињења Европе“. Заиста, након више деценија сневања, дипломатије и одуговлачења, уједињење Европе је изгледа ближе него икада пре.

Сасвим сигурно, људи који живе изван Европе могу да се питају због чега се око тога диже оволика прашина. Изгледа да долазак евра и напори ка уједињењу Европе слабо утичу на њихов свакодневни живот. Међутим, уједињењем Европе настао би један од највећих економских блокова у свету. Дакле, тешко да би особа могла да потцењује уједињену Европу — без обзира где живи.

На пример, Марк Гросман, Заменик државног секретара САД, недавно је рекао одређеном северноамеричком аудиторијуму: „Наш просперитет се везује за Европу.“ Зашто? Између наведених разлога он је запазио да је „сваки 12. фабрички радник у САД запослен у једном од 4 000 тамошњих предузећа чији власници су Европљани“. Такође је објављено да би нова европска валута могла да утиче на цену увезене робе — па чак и на хипотекарну стопу — у земљама далеко од Европе.

Земље у развоју би могле да имају користи. Како? У једној студији се примећује: „Замена разних европских валута за евро поједноставиће земљама у развоју пословне односе са ЕУ.“ Осим тога, неки предсказују да ће користи имати и фирме из Јапана и САД које послују у Европи. Увођењем евра више неће постојати нестабилни девизни курс међу европским земљама. Такође би могло постати економичније и пословање у Европи.

Ако планирате да путујете по Европи, и ви ћете моћи да на сличан начин осетите благодети уједињене Европе. Ускоро ћете моћи да плаћате робу и услуге у разним европским земљама једном валутом, евром, који је отприлике исте вредности као и амерички долар. Време збуњених туриста који помоћу дигитрона баратају гулденима, францима, лирама и немачким маркама, ускоро ће бити прошлост.

Међутим, претварање Европе у уједињени континент нуди нешто још привлачније — наду. Размислите само, пре неколико деценија Европа је била захваћена ратом. Гледано из тог угла, уједињење Европе је задивљујући феномен. То људи широм света примећују.

Многи не могу а да се не питају колико је напослетку реално очекивати светско уједињење. То су заиста изгледи пуни чежње! Хоће ли кораци које Европа чини ка уједињењу приближити човечанство уједињеном свету? Пре него што одговоримо на то питање треба поштено да осмотримо уједињење Европе? Које још препреке треба отклонити на путу ка уједињењу?

[Оквир/Табела на 4. страни]

Уједињење У Процесу?

Идеја о уједињењу Европе уопштено гледано није нешто ново. У извесној мери је долазило до уједињења и у време Римског царства, затим под владавином Карла Великог и касније под Наполеоном I. У тим случајевима уједињење се заснивало на сили и освајању. Међутим, након Другог светског рата, велики број ратом опустошених земаља осетио је потребу за уједињењем које би се темељило на сарадњи. Ове земље су се надале да ће таква сарадња довести не само до њиховог економског опоравка већ такође и до спречавања рата. Следе неки историјски кораци који су довели до данашње ситуације:

1948. У Хагу, у Холандији састало се на стотине политичких вођа из Европе који су дали завет: „Никад више нећемо међусобно ратовати.“

1950. Француска и Немачка су почеле да сарађују како би заштитиле своје индустрије угља и челика. Придружило им се више земаља и то је довело до формирања Европске заједнице за угаљ и челик (ЕЗУЧ). ЕЗУЧ је почела да функционише 1952. и укључивала је Белгију, Западну Немачку, Италију, Луксембург, Француску и Холандију.

1957. Шест чланица ЕЗУЧ оснивају још две организације: Европску економску заједницу (ЕЕЗ) и Европску заједницу за атомску енергију (Евроатом).

1967. ЕЕЗ се спаја са ЕЗУЧ и Евроатомом и оснивају Европску Заједницу, (ЕЗ).

1973. ЕЗ прима Данску, Ирску и Уједињено Краљевство.

1981. Грчка постаје чланица ЕЗ.

1986. ЕЗ се прикључују Португал и Шпанија.

1990. ЕЗ се даље повећава приликом спајања Западне и Источне Немачке, доводећи на тај начин бившу Источну Немачку у ову организацију.

1993. Тежње ка већем економском и политичком јединству чланица ЕЗ доводи до стварања Европске уније (ЕУ).

2000. ЕУ се састоји од 15 земаља чланица — Аустрије, Белгије, Грчке, Данске, Ирске, Италије, Луксембурга, Немачке, Португала, Уједињеног Краљевства, Финске, Француске, Холандије, Шведске и Шпаније.

[Слика на 3. страни]

Евро ће заменити многе европске валуте

[Извор слике на 3. страни]

Евро новац и ознака за евро на странама 3, 5, 6 и 8: © European Monetary Institute