Пређи на садржај

Пређи на садржај

Хришћанска љубав против вулкана

Хришћанска љубав против вулкана

Хришћанска љубав против вулкана

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КАМЕРУНА

ПРОШЛЕ године је у западноафричкој земљи Камерун један џин бесно експлодирао. Планина Камерун је вулкан који се издиже чак 4 070 метара изнад нивоа мора. Ова ерупција — у 20. веку пета ерупција ове планине — била је, како кажу, најснажнија и најозбиљнија до сада.

Катастрофа је почела у суботу по подне 27. марта 1999. Очевици из Буее, града у подножју ове планине, рекли су како су се зидови, куће, чак и дрвеће, силно тресли. Следеће вече око пола девет, тај предео је уздрмао најјачи, најжешћи потрес. Осетио се и у Дуали, удаљеној 70 километара. Наслов у новинама Le Messager, од уторка 30. марта 1999, објавио је: „Ерупција планине Камерун — 250 000 људи суочено са огњем.“ Затим: „Земља се потресла 50 пута за два дана; већ се појавила 4 кратера; уништено стотине кућа; председничка палата у Буеу се распала.“

У Буеу живи око 80 Јеховиних сведока. Многе куће, међу њима и једна која се користила као Дворана Краљевства, толико су биле оштећене да се нису могле поправити. Међутим, нико није изгубио живот.

Хришћанска љубав у акцији

Хришћанска љубав је брзо ступила у акцију да би ублажила пустош коју је овај паклени џин проузроковао. Формиран је Одбор за хуманитарну помоћ, Водеће тело Јеховиних сведока је уредило да се обезбеде преко потребна новчана средства, а стотине Сведока је спремно с љубављу жртвовало своје време, енергију и новац.

Скупштине Јеховиних сведока су послале храну. Један Сведок је поклонио 1 000 бетонских блокова. Други се побринуо да се по нижој цени купи алуминијумски кровни материјал. Један други је препешачио 16 километара да би набавио дрвну грађу. Један младић који је скупљао новац да би исплатио цену за невесту својим будућим рођацима, одложио је венчање и тај новац искористио да поправи своју моторну тестеру. Отишао је у шуму и за три недеље насекао довољно трупаца за целу једну кућу! Снажна млада хришћанска браћа носила су те трупце на глави до места удаљеног 5 километара где се налазио камион.

Обнова је започела 24. априла када се 60 добровољаца скупило на месту несреће. Током следећих викенда, тај број се увећао на 200. Три Сведока која имају запослење с пуним радним временом долазила су на крају свог радног дана и градила све до касно после поноћи. Један Сведок из Дуале радио је на свом световном послу пре подне; затим је ишао мотоциклом 70 километара и радио до поноћи, и тек онда се враћао кући. За мање од два месеца завршено је шест кућа. У међувремену је скупштина из Буеа наставила да одржава састанке у једној приватној кући, иако је присутних на састанцима било скоро дупло више од броја објавитеља.

Током тог истог периода, одбор за хуманитарну помоћ послао је више од 40 000 табли за пречишћавање загађене воде и обезбедио је болничку негу за око десет особа које су патиле од респираторних обољења проузрокованих отровним гасовима и вулканским пепелом. Каква је реакција оних који су били сведоци ове хришћанске љубави?

Хришћанска љубав побеђује

Након што је разгледао једну кућу коју су браћа изградила, један човек из покрајинске делегације за пољопривреду рекао је: „Кућа је сама по себи велики сведок,... знак љубави.“ Једна учитељица је прокоментарисала: „Никада нисам видела тако нешто у свом животу... Ово је заиста знак правог хришћанства.“

Они који су се лично окористили били су исто тако речити. Тимотеј, стар 65 година и болестан, написао је: „Сваки пут када гледамо наше нове куће, очи нам се напуне сузама радосницама. И даље захваљујемо Јехови за оно што је учинио за нас.“ Када јој се кућа срушила, једна удовица која није Јеховин сведок остала је са своје четворо деце без основних средстава за живот. Затим су јој они које је унајмила да јој помогну украли материјал за кров. Сведоци су јој добровољно притекли у помоћ. Она каже: „Не знам како да вам захвалим. Моје срце је препуно радости.“ Елизабет, жена једног хришћанског старешине, изјавила је: „Срећна сам што у Јеховиној организацији постоји љубав. То показује да служимо живом Богу.“

Експлозија вулкана била је врло снажна, али није могла да уништи хришћанску љубав овог братства. Као што је апостол Павле био надахнут да каже: „Љубав никад не затаји“ (1. Коринћанима 13:8).

[Слике на 16. страни]

Бујица течне лаве проузроковала је велику пустош

[Слика на 17. страни]

Добровољци су напорно радили да би поправили оштећене куће

[Слика на странама 16, 17]

Камерун