Пређи на садржај

Пређи на садржај

Спектакуларна изложба једрењака

Спектакуларна изложба једрењака

Спектакуларна изложба једрењака

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФРАНЦУСКЕ

У ЈУЛУ 1999. МОГЛИ СУ СЕ ВИДЕТИ НАЈЛЕПШИ ЈЕДРЕЊАЦИ НА СВЕТУ, КОЈИ СУ СЕ СТИЦАЛИ КА РУАНУ У СЕВЕРНОЈ ФРАНЦУСКОЈ РАДИ РАСКОШНОГ ФЕСТИВАЛА НАЗВАНОГ АРМАДА ВЕКА. ТРИДЕСЕТ ВЕЛИКИХ ЈЕДРЕЊАКА УСИДРИЛО СЕ ПОКРАЈ СЕДАМ КИЛОМЕТАРА ДУГОГ КЕЈА ПОСЕБНО ПРИПРЕМЉЕНОГ ЗА ОВУ ПРИЛИКУ.

Догађај је био објављиван као „поморска спектакуларна изложба миленијума“. Концерти, ватромети, наутичке приредбе и изложбе поморских слика и фотографија били су предвиђени за овај догађај.

Петак, 9. јул, био је карактеристичан по величанственом доласку једрењака. У следећих десет дана, на милионе посетилаца из Француске и других европских земаља окупљало се на кеју.

Неки бродови — попут Dar Młodziezy (Пољска), Херсонес (Украјина), Statsraad Lehmkuhl (Норвешка) и Libertad (Аргентина) — јесу поморски џинови од 100 метара дужине и с највишим јарболом од 50 метара изнад воде.

Високи бродови су дошли из 16 земаља, укључујући и Белгију, Венецуелу, Ирску, Немачку, Португал, Русију и Уругвај. Холандија је са својих шест бродова била најзаступљенија земља. Међу њима су били лепи тројарболни барк Europa и стари Oosterschelde, тројарболни шкунер с кошним једрима који је поринут 1918, а који се употребљавао за превоз дрва, усољене харинге, глине, жита, сена и воћа на релацији између Африке и Средоземља, и северне Европе.

Армада је посетиоцима пружила једну изузетну могућност да задовоље своју радозналост. Биле су спуштене бродске степенице и свако је без проблема могао да посети палубе, бесплатно.

Неки од ових бродова су коришћени у филмовима. На пример, норвешки брод Christian Radich имао је главну улогу у филму Windjammer из 1958. године. Стари дрвени Kaskelot („уљешарка“ на данском) појављивао се у неколико филмова, укључујући и француски филм Beaumarchais l’insolent и нову верзију Острва с благом.

Пољски тројарболни брод Iskra јединствен је по томе што сва три његова јарбола имају другачију опрему. Главни јарбол има једро четвороугаоног облика, велејарбол носи једро у облику трапеза, а на задњем јарболу је бермудско (троугласто) једро.

Неки стари бродови представљени у Руану отети су из воденог гроба. Упорни ентузијасти су, рецимо, спасили уругвајски брод Capitán Miranda тако што су рестаурирали овај величанствени пловни објекат. Étoile Molène, која је у раним 1980-им годинама потонула у дуарненској луци (Бретања), била је поново оспособљена за пловидбу и дата јој је нова животна снага захваљујући великој љубазној бризи.

Локално удружење радио-аматера одлучило је да током фестивала успостави радио везу између брода Мир и орбитирајуће руске свемирске станице Мир. Коначно, у 10.27 увече 17. јула, успостављена је веза између тројарболног брода и његовог „имењака“ у свемиру. Капетан Зороков могао је да говори с командантом Афанасијевим у свемирској станици, која се налазила око 350 километара изнад.

Врхунац Армаде био је у недељу 18. јула, кад је парада кренула низ Сену, од Руана до отвореног мора. Стотине хиљада људи поређало се дуж ове руте дуге 120 километара, машући посади на бродовима док су они пролазили поред старих норманских села, опатија и замкова.

Након свега, ови величанствени једрењаци отпутовали су ради неке регате, филма, или неке друге спектакуларне изложбе у некој далекој луци. Пристаниште се вратило својим нормалним активностима. Али Руан ће памтити да је барем десет дана био раскршће поморског света.

[Мапа на 10. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Онфлер

Сена

Руан

[Извор]

Мапе на 10, 17. и 31. страни: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 10. страни]

Мексички тројарболни барк „Cuauhtemoc“

[Слика на 10. страни]

Грациозна „Étoile Molène“ била је ускрснута из воденог гроба

[Извор]

© GAUTHIER MARINES/ Photo Jo Gauthier

[Слика на 10. страни]

Слика луке у Руану из 1855, када су једрењаци пловили Сеном

[Извор]

Charles-Louis Mozin, Port de Rouen, vue générale © Rouen, Musée des Beaux-Arts

[Слика на 11. страни]

Руан, „град стотину торњева“, постао је шума јарбола

[Извор]

© GAUTHIER MARINES/ Photo Jo Gauthier