Јединствен сат у Прагу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЧЕШКЕ

Улични продавци отимају се за пажњу туриста који пролазе. Мешавина смеха, чаврљање на различитим језицима и трештећа музика испуњавају трг. Али, чекајте! Зашто се мноштво утишало? Скоро да је пун сат, и све очи су упрте у два плава прозора на врху скупштине града. Изненада се клизни прозори отварају и појављују се фигуре које представљају Христове апостоле. Петар, држећи велики кључ, предводи поворку. Док се 12 фигура, две по две, смењују на прозорима, чини се као да разгледају мноштво које је доле.

СВЕДОЦИ смо импресивног призора астрономског сата на Старој скупштини града у Прагу, у Чешкој. Сат за сатом, од осам ујутру до осам увече, овај чудновати механизам оживљава. Поред механичке свечане поворке апостола, постоје и друге покретне фигуре са спољашње стране сата. Оне приказују  нешто чега се људи у Прагу обично највише боје. С једне стране, одмеравајући торбицу у својој руци стоји Циција, који представља похлепу. Близу њега је Сујета — човек који се диви свом лику у огледалу. И Циција и Сујета климају главом у знак признања самом себи. На другој страни сата стоји костур — Смрт — који једном руком звони у звоно, а другом окреће пешчани сат. Све време, костур отвара и затвара своје зубате вилице и клима главом у правцу Турчина који стоји близу њега — а представља најезду. Турчин одмахује главом, одбијајући да пође с њим.

Једна прича каже да је врабац улетео у уста костура баш пре него што их је овај последњи пут затворио у тој представи. Несрећни врабац је био затворен тамо сат времена док костур није поново отворио уста! Кад су људи у овом компјутеризованом добу фасцинирани овим искључиво механичким чудом, можете ли замислити какав је утисак остављао на оне који су живели стотинама година раније?

Поближе осматрање сата

Туристи се наравно првенствено усредсређују на ова покретна обележја, која су била придодавана током векова након што је сат већ био постављен. Али најстарији и најгенијалнији елемент је астрономски бројчаник. Шта нам он показује? Прво, време. Црни спољашњи круг је обележен златним бројевима у готском стилу и то према старом чешком систему по коме се од заласка сунца дан дели на 24 сата. Овај круг се тако окреће да се 24. сат увек поклапа са заласком сунца, без обзира које је годишње доба. Римски бројеви унутар спољашњег круга деле дан на два 12-часовна периода, где је подне на врху сата, а поноћ на дну. Прсти једне руке од злата показују које је доба дана.

На том астрономском бројчанику кретање једног великог златног диска назначује путању сунца, док једна мала кугла показује месечеве мене. Привидна ротација звезданог неба око земље приказана је једним мањим ексцентричним кругом који је обележен знацима сазвежђа. У средини сата фиксирана је земља, укључујући и њене меридијане, упореднике и полове, а у центру је Праг. Ту су и три круга која представљају екватор и повратник Рака и Јарца. Тако бројчаник показује у каквом се узајамном положају налазе Земља, Месец, Сунце и звезде током године. Испод астрономског бројчаника налази се календарски диск, на ком су насликани пејзажи како би дочарали сваки месец у години. Календарски диск  показује датум тако што се сваке поноћи помери за један степен од укупно 365 степени, изузев једне ноћи током преступне године.

Осматрање унутрашњег механизма сата открива запањујућ низ великих и малих зупчаника. Овај сложени изум одржава часовничар, који га детаљно проверава сваке недеље.

Историја овог астрономског сата

Постоје многе легенде које су везане за прашки астрономски сат. Према једној, конструисао га је неки Мајстор Хануш. То ремек-дело је било толико изванредно да су се градске власти плашиле да ће он направити сличан сат негде другде, те ће тако украсти славу Прагу. Да би Мајстора Хануша спречиле да уради тако нешто, унајмиле су човека да га нападне и ослепи. Легенда се завршава тако што Хануш долази до зупчаника̂ сата, уништава их и умире.

Срећом, то је само измишљена прича. Али Хануш је био стварна особа, и био је часовничар у Прагу од 1475. до 1497. Годинама су стручњаци веровали да је он направио овај астрономски сат. Међутим, недавна истраживања показују да је Микулаш од Кадања конструисао сат још 1410. Хануш га је реконструисао 1490. Од 16. века, сатни механизам је био неколико пута поправљан и реконструисан. Међутим, када је 1865. реконструисан, већина његових саставних делова је остала иста.

Крајем Другог светског рата, нацистичке снаге су запалиле Стару скупштину града док су се повлачиле из Прага. Астрономски сат је био веома оштећен. После рата разматрана су два главна предлога о реконструисању сата — да ли му вратити првобитни изглед или га надоместити с новим бројчаницима и фигурама које ће имати потпуно другачију симболику. У Прагу је атеизам био у успону и фигуре апостола нису баш биле омиљене код комунистичких власти. Међутим, пре него што је ишта било промењено, три мајстора часовничара су показала да сат може бити поправљен, и тако му је враћен његов предратни изглед. Отуда, данас још увек видимо цицију, костура, Турчина и апостоле, уместо, рецимо тесара, зидара, кројача и праљу.

На крају петао кукуриче

Дванаест апостола корачају у свечаној поворци астрономског сата, али неки детаљи нису баш библијски. Уместо Јуде Искариотског и Јакова, Алфејевог сина, налазе се Павле и Варнава, који у Библији нису убројани међу 12 апостола (Дела апостолска 1:12-26). Око главе сваког апостола је ореол — пагански симбол који први хришћани нису користили.

Након што се појави и последња фигура апостола, кукуриче позлаћени петао који спава изнад прозора̂. Сат је одзвонио, прозори се затварају и мноштво почиње да се разилази. Да ли бисте волели да све то поново видите? Па, мораћемо да сачекамо следећи сат. У међувремену, можемо да разгледамо спољашњост овог сата, који привлачи посетиоце прашке Старе скупштине града већ готово 600 година.

[Дијаграм/Слика на 17. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АСТРОНОМСКИ БРОЈЧАНИК

Тренутно време 12:57

Залазак сунца 17:21

[Дијаграм/Слика на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КАЛЕНДАРСКИ ДИСК

Датум који указује на 1. јануар

[Слика на 16. страни]

Сујета и Циција

[Слика на 17. страни]

Смрт и Турчин