Кад хронична болест задеси породицу

ПОРОДИЧНА срећа Де Тоијевих је заразна. Право је задовољство видети како међу њима влада срдачна љубав. Кад бисте их упознали никада не бисте ни претпоставили какве их муке муче.

Све је почело онда када су Брем и Ен сазнали да њихово прво дете, тада двогодишња Мишел, има наследну хроничну болест која узрокује изнурујућу слабост мишића.

„Одједном“, каже Ен, мајка те девојчице, „морате да научите како да се борите с хроничном болешћу која убогаљује. Схватате да породични живот више неће бити исти.“

Кад су се родили још једна ћерка и син, ову породицу је задесила још једна трагедија. Једног дана када се троје деце играло напољу, девојчице су утрчале у кућу вичући: „Мама! Мама! Брзо дођи. С Нилом нешто није у реду!“

Када је изјурила напоље, Ен је видела да је трогодишњем Нилу глава беспомоћно претегла на једну страну. Није могао право да је држи.

„То је био стравичан шок“, присећа се Ен, „и истог трена сам схватила о чему се ради. Срце ми се цепало при помисли да ће овај здрави дечачић, као и његова старија сестра, морати да живи са истом изнурујућом слабошћу мишића.“

„Радост подизања здраве породице“, каже отац Брем, „убрзо су засенили неки од највећих изазова с којима смо икада морали да се суочимо.“

На крају је Мишел, упркос најбољем болничком лечењу, умрла услед компликација које је проузроковала њена болест. Имала је само 14 година. Нил се и даље бори с последицама своје болести.

Из овога проистиче једно питање: како живе породице, као што су Де Тоијеви, у којима неки члан породице има хроничну болест? Да бисмо одговорили на ово питање, анализирајмо на које су све начине породице погођене неком хроничном болешћу.