Како се наша породица поново ујединила

Испричали Ларс и Јудита Вестергар

ЊИХОВА кућа личи на просечан дом једне срећне породице у Данској. То је комфорна кућа с лепим вртом, смештена у једном мирном месташцу. У кући на зиду налази се једна велика фотографија здраве и насмејане деце те породице.

Њихов отац Ларс је старешина у једној скупштини Јеховиних сведока. Његова жена Јудита је пионир (пуновремени јеванђелизатор). Премда су сада срећан пар, није увек било тако. Ларс и Јудита су прошли кроз проблеме и периоде огорчености што је довело до развода и распада њихове породице. Па ипак, њихова породица је сада поново уједињена. Зашто? Они сами објашњавају шта се десило.

Ларс и Јудита се не устручавају да кажу шта је то кренуло толико лоше у њиховом браку и како су се поново ујединили. Они мисле да би њихово искуство могло да помогне и другима.

Све је почело јако добро

Ларс: Наш почетак, априла 1973, био је заиста срећан. Изгледало је као да је цео свет наш. Нисмо познавали ни Библију ни Јеховине сведоке, али смо били убеђени да можемо свет претворити у много боље место за живот ако би сви људи довољно напорно радили на томе. Зато смо се укључили у многе политичке активности. Наша срећа је расла како се наша породица повећавала за још три члана, здрава и живахна дечака — Мартина, Томаса и Јонаса.

Јудита: Била сам на руководећем месту у једној грани државне службе. У исто време сам била ангажована у политичким и синдикалним организацијама. Постепено сам добијала водеће положаје.

Ларс: Што се мене тиче, радио сам у једном великом синдикату и био унапређен на утицајан положај. Наше каријере су биле у успону, а на небу се нису назирали тамни облаци.

Раздвајање

Ларс: Били смо толико заокупирани својим засебним активностима да смо све мање и мање времена проводили заједно. Радили смо за исту политичку партију, али у одвојеним сферама. Други су бринули о наша три дечака, код куће или у вртићу. Пошто смо обоје мислили о сопственим проблемима, наш породични живот је био нарушен. Кад би се потрефило да смо обоје код куће, често би избила жучна свађа. Да бих се смирио почео сам да користим алкохол.

Јудита: Наравно, ми смо још увек волели једно друго и децу, али нисмо неговали своју љубав на начин на који је требало, и чинило се да она вене. Наш однос је постао врло непријатан и деца су испаштала због тога.

 Ларс: У очајничком покушају да вратим своју породицу на исправан колосек, одлучио сам да напустим посао. Године 1985. смо се преселили из града у село где и сад живимо. Стање се накратко поправило, али супруга и ја смо и даље имали своје преокупације. На крају се, фебруара 1989, наш 16-годишњи брак окончао разводом. Наша породица се распала.

Јудита: Било је страшно гледати како се наша породица цепа и како деца пате. Били смо толико огорчени да се чак нисмо могли сложити ни око старатељства над дечацима, тако да сам ја добила старатељство над свом тројицом.

Ларс: Јудита и ја смо учинили неколико безуспешних покушаја да одржимо на окупу нашу породицу која се распадала. Чак смо се молили Богу за помоћ, мада смо тако мало знали о њему.

Јудита: Имали смо осећај да Бог не чује наше молитве. Захвални смо што отада ипак видимо да Бог услишава молитве.

Ларс: Нисмо схватали да треба још више да се трудимо и да мењамо себе. Зато је развод постао жалосна реалност.

Неочекивани преокрет за Ларса

Ларс: Док сам живео сам, ствари су се потпуно неочекивано преокренуле. Једног дана сам узео два часописа од Јеховиних сведока. Раније бих аутоматски отерао Сведоке. Али када сам погледао те часописе, видео сам да Сведоци верују и у Бога и у Исуса Христа. То је било велико изненађење. Нисам имао појма да су они хришћани.

Негде у то време сам се доселио код једне жене коју сам упознао. Испоставило се да је она била Јеховин сведок. Када сам почео да јој постављам питања, показала ми је из Библије да се Бог зове Јехова. Зато „Јеховини сведоци“ значи „Божји сведоци“!

Та жена се побринула за то да присуствујем јавном предавању у једној Конгресној дворани Јеховиних сведока. Оно што сам тамо видео стварно је подстакло моје занимање. Посећивао сам локалну Дворану Краљевства да бих сазнао више и започео сам библијски студиј. Није ми требало много да схватим да је начин живота који водим погрешан, зато сам се одселио од своје познанице и отишао у родно место да живим сам. Након што сам мало оклевао, ступио сам у контакт с Јеховиним сведоцима и наставио да проучавам Библију.

Па ипак сам још увек имао неке сумње. Да ли су Јеховини сведоци заиста Божји народ? Шта је са свим оним што сам учио као дете? С обзиром да сам био одгајан као адвентиста седмог дана, обратио сам се једном адвентистичком пастору. Пристао је да проучава са мном сваке среде, док су Јеховини сведоци проучавали са мном сваког понедељка. Желео сам да од обе групе добијем јасне одговоре на четири специфична питања: Христов повратак, ускрсење, доктрина о Тројству и начин на који треба да буде организована скупштина. Требало ми је свега неколико месеци да одагнам све сумње. У све четири области — и у свему другом — једино су веровања Јеховиних сведока била сасвим заснована на Библији. Као резултата тога, с радошћу сам почео да учествујем у свим скупштинским активностима  и убрзо сам се предао Јехови. Крстио сам се у мају 1990.

А Јудита?

Јудита: У време када је наша криза у браку кулминирала, почела сам поново да идем у цркву. Уопште ми није било драго када сам чула да је Ларс постао Јеховин сведок. Наш најмлађи син, десетогодишњи Јонас, понекад је посећивао оца, па сам забранила Ларсу да га води на било какав састанак Сведока. Ларс се обратио надлежним органима, али они су били на мојој страни.

Упознала сам другог човека. Такође сам се још више ангажовала у политичким и у свим другим облицима друштвеног рада. Зато када би неко у то време покушао да прича о могућем поновном уједињењу наше породице, то је изгледало немогуће.

Тражећи оружје против Јеховиних сведока, отишла сам до свештеника локалне парохије, који је одмах признао да не зна ништа о Сведоцима и да нема никакву литературу о њима. Све што је рекао било је то да је боље да се држим подаље од њих. Наравно, то није променило моје негативно мишљење о Јеховиним сведоцима. Али тада сам била принуђена да их упознам на начин који никад не бих очекивала.

Мој брат који живи у Шведској постао је Јеховин сведок, и била сам позвана на његово венчање у једној Дворани Краљевства! То што сам тамо доживела потпуно је променило моје мишљење о Сведоцима. На моје изненађење, то нису били досадни људи каквима сам их увек замишљала. Били су љубазни и весели, чак су испољавали и добар смисао за хумор.

У међувремену се мој бивши муж Ларс сасвим променио. Био је много одговорнији, проводио је време с децом, био је љубазан и одмерен у говору и није прекомерно пио као раније. Имао је тако привлачну личност! Сада је био управо онакав човек каквог сам одувек желела. Помисао на то да нисам више његова жена и да ће се можда једнога дана нека друга жена удати за њега, била је тако разочаравајућа!

Тада сам испланирала један суптилан „напад“. Једном док је Јонас био код оца, средила сам да с моје две сестре отпутујем код њих, под изговором да би двема теткама требало дати прилику да виде свог сестрића. Нашли смо се у луна парку. Док су тетке биле с дечаком, Ларс и ја смо пронашли једну клупу и сели.

На моје изненађење, чим сам покренула тему о нашој будућности, Ларс је извадио из своје торбе једну књигу. Звала се Породични живот учинити срећним. a Пружио ми је књигу и предложио да прочитам поглавља која говоре о улози мужа и жене у породици. Посебно ми је препоручио да погледам библијске стихове.

Када смо устали с клупе, желела сам да га ухватим за руку, али он је то љубазно одбио. Ларс није намеравао да поново са мном ступи у брак све док не сазна какво је моје гледиште о његовој новој вери. То ме је донекле увредило, али онда сам схватила да је његов став био сасвим разуман и да ће, ако икада поново буде мој супруг, то бити и на моју корист.

Све ово је више него икад пробудило моју радозналост у вези с Јеховиним сведоцима. Сутрадан сам ступила у контакт с једном женом за коју сам знала да је Сведок, и договориле смо се да ми она и њен супруг дају информације које сам желела у вези с њиховом религијом. Имали су библијске одговоре на сва моја многобројна питања. Видела сам да је оно што Јеховини сведоци научавају  чврсто темељено на Библији. Морала сам да се предам и признам да је све истина.

Током тог периода напустила сам еванђелистичку лутеранску цркву и прекинула с политичким активностима. Чак сам престала и да пушим. То ми је био најтежи корак. Почела сам да проучавам августа 1990, а крстила сам се као Јеховин сведок у априлу 1991.

Друго венчање

Јудита: Сада смо обоје били крштени Сведоци. Иако смо некада били на различитим путевима, сада смо обоје проучавали Библију. Захваљујући њеним изврсним поукама више нисмо били као некад. Још увек смо бринули једно о другом, можда чак и више него раније. Сада нисмо имали препреке да се поново венчамо — и то смо и урадили. По други пут смо се заветовали једно другом, али овога пута у Дворани Краљевства Јеховиних сведока.

Ларс: Десило се нешто невероватно — наша породица је поново била уједињена! Како смо само били радосни и срећни!

Јудита: Нашем венчању су присуствовали наши синови, многа родбина и пуно нових и старих пријатеља. Био је то диван догађај. Међу гостима је било и неких који су нас познавали још у време нашег првог брака; били су срећни што нас виде поново заједно и изненађени што виде истинску радост међу Јеховиним сведоцима.

Деца

Ларс: После нашег крштења радовали смо се томе што видимо да су наша два сина одлучила да предају свој живот Јехови.

Јудита: Јонас је ценио истину из Библије чим је сазнао за њу, док је још као дечак одлазио код оца. Имао је само десет година када ми је рекао да хоће да се пресели код тате јер, као што је то објаснио: „Тата живи по Библији.“ Јонас се крстио када је имао 14 година. Завршио је школовање и сада је пуновремени слуга.

Ларс: Најстарији син Мартин сада има 27 година. Промене које је видео код нас навеле су га да много размишља. Напустио је дом и одселио се у други крај земље. Пре две године почео је да проучава Библију с локалном скупштином Јеховиних сведока. После само пет месеци, био је спреман за крштење. И даље, као хришћанин, прави лепе планове за свој будући живот.

Наш средњи син Томас тренутно није Јеховин сведок. Наравно, ми га волимо и имамо диван однос с њим. Срећан је због промена које су се одиграле у нашој породици. И сви се слажемо да је захваљујући начелима које смо ми као родитељи научили из Библије, наша породица поново уједињена. Какав је само благослов за нас што се сада наша породица често може окупити под истим кровом — сва три дечака и оба родитеља заједно.

Наш живот данас

Ларс: Не кажемо да смо постали савршени, али смо научили нешто — да су љубав и узајамно поштовање кључни фактори за успешан брак. Темељ на ком је сада наш брак изграђен сасвим је другачији од оног који смо пре имали. Сада обоје прихватамо један ауторитет већи од нас самих, будући да смо обоје свесни да живимо за Јехову. Јудита и ја се заиста осећамо уједињено и с поверењем гледамо у будућност.

Јудита: Мислим да смо ми живи доказ да је Јехова најбољи брачни и породични саветник који постоји.

[Фуснота]

[Слика на 20. страни]

Ларс и Јудита на свом првом венчању 1973.

[Слика на 21. страни]

Три дечака су изгубила своју уједињену породицу и поново је пронашла

[Слика на 23. страни]

Ларс и Јудита данас; поново уједињени захваљујући слеђењу библијских начела