Како се породице боре с хроничном болешћу

ИЗРАЗ изборити се може да се дефинише као „способност да се ефикасно изађе на крај са стресом којем је особа изложена“ (Taber’s Cyclopedic Medical Dictionary). То значи да се с проблемима које доноси хронична болест суочавате на такав начин да имате извесну меру контроле и душевни мир. С обзиром на чињеницу да је хронична болест породична брига, потребно је да сви чланови породице пруже љубазну и лојалну подршку како би се породица успешно изборила. Размотримо неке од начина на које се породице боре с хроничном болешћу.

Вредност информација

Можда се нека болест не може излечити, али информације о томе како да се изборите, могу душевни и емоционални ефекат болести свести на најмању могућу меру. То је у складу с једном древном пословицом која каже: „Мудар човек пун је снаге“ (Пословице 24:5). Како се породица може информисати о томе како да се избори?

Први корак је да пронађете комуникативног и доброг доктора, који је спреман да издвоји време како би све пажљиво објаснио болеснику и вама као породици. „Идеалан доктор“, каже се у књизи A Special Child in the Family, „брине о целој породици, и стручан је у свом послу.“

Следећи корак је да постављате специфична питања све док не будете разумели ситуацију у оквиру својих могућности. Међутим, запамтите да је у присуству доктора лако усплахирити се и заборавити шта сте хтели да питате.  Један користан предлог јесте да унапред запишете питања. Можда бисте нарочито желели да знате шта да очекујете што се тиче болести и лечења, и шта треба да радите. (Видите оквир „Питања која породица може поставити доктору“.)

Нарочито је важно да о тој болести знају нешто браћа и сестре хронично болесног детета. „Од првог дана објасните шта није у реду“, препоручује једна мајка. „Ако не разумеју шта се дешава лако могу осећати да су избачена из породичног круга.“

Неке породице су нашле корисне информације у локалној библиотеци, у књижари или на Интернету — и врло често су се детаљно информисале о специфичним болестима.

Очувати пристојан квалитет живота

Сасвим је нормално да чланови породице желе да болесник одржи пристојан квалитет живота. Узмите за пример Нила де Тоија, споменутог у првом чланку. Он је још увек фрустриран због последица тешке болести. Али ипак, месечно проводи око 70 сати радећи оно што највише воли — а то је да прича с људима у својој средини о нади заснованој на Библији. Он каже: „Библијски говори које држим у скупштини такође ми доносе унутрашње задовољство.“

Квалитетан живот подразумева и способност давања и примања љубави, уживање у пријатним активностима и одржавање наде. Болесници и даље воле да уживају у животу у оној мери у којој им болест и лечење то дозвољавају. Један отац чија се породица већ 25 година бори с болешћу објашњава: „Волимо да изађемо, али пошто мој син има ограничења, не можемо да пешачимо. Зато радимо нешто друго. Излазимо на места која не захтевају напорне активности.“

Да, болесници користе способности које им омогућују да у извесној мери нађу задовољство у животу. У зависности од природе болести, многи још увек могу уживати у дивним призорима и звуцима. Што више поседују контролу над различитим аспектима свог живота, то је вероватније да ће имати живот пристојног квалитета.

Изаћи на крај с тешким емоцијама

У важан део борбе спада и то да научите како да контролишете штетне  емоције. Једна од њих је гнев. Библија потврђује да човек с разлогом може бити узнемирен. Међутим, она нас подстиче да будемо ’спори на гнев‘ (Пословице 14:29). Зашто је то мудро? Према једном приручнику, гнев вас „може изједати, озлоједити или навести да кажете нешто због чега ћете касније жалити“. Чак и један једини излив гнева може направити штету за коју можда треба много времена да се поправи.

Библија препоручује: „Сунце да не зађе а да сте ви још испровоцирани“ (Ефешанима 4:26). Очигледно је да не можемо одложити залазак сунца. Али брзо можемо предузети кораке да више не будемо „испровоцирани“, тако да не наносимо штету ни себи ни другима. Вероватно ћете боље решити ситуацију ако сте смирени.

Као и све породице, и ваша ће несумњиво доживљавати успоне и падове. Многима је лакше да се изборе када могу да се повере један другоме или некоме ко је саосећајан и пун разумевања. Кетлин је то искусила. Најпре се старала о мајци која је имала рак, а касније о супругу који је патио од хроничне депресије и на крају од Алцхајмерове болести. Она признаје: „Разговор са саосећајним пријатељима за мене је био извор олакшања и утехе.“ Роузмари, која се две године старала о мајци, слаже се с тим. „Разговор са искреним пријатељем“, каже она, „помагао ми је да останем уравнотежена.“

Али немојте бити изненађени ако не можете да задржите сузе док причате. „Плакање вас ослобађа напетости и бола, и помаже вам да превазиђете жалост“, каже књига A Special Child in the Family. a

Сачувајте позитиван став

„Жеља за животом ће те подржати кад си болестан“, написао је краљ Соломон (Пословице 18:14, Today’s English Version). Савремена истраживања показују да болесникова очекивања — било да су негативна или позитивна — често утичу на крајњи исход лечења. Међутим, како чланови породице могу остати оптимисти упркос дуготрајној болести?

Премда не игноришу болест, породице ће се успешније борити ако се усредсреде на оно што још увек могу да раде. „Због ситуације у којој се налазите можете бити потпуно негативни“, каже један отац, „али морате схватити да још увек имате много тога. Још увек имате живот, један другога и пријатеље.“

 Иако хроничну болест не треба олако схватити, здрав смисао за хумор помаже у спречавању песимистичког духа. Смисао за хумор који имају Де Тоијеви показује у чему је суштина. Колет, најмлађа сестра Нила де Тоија, објашњава: „Пошто смо научили како да се изборимо са извесним ситуацијама, можемо да се смејемо ономе што нам се дешава, а што друге изгледа веома узнемирава. Али то стварно помаже да се смањи напетост.“ Библија нас уверава да је ’весело срце добар лек‘ (Пословице 17:22).

Духовне вредности од примарне важности

Битан део духовне добробити хришћана обухвата и то да ’молитвом и усрдним мољењем обзнане своје молбе Богу‘. Резултат ће бити оно што је обећано у Библији: „Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге“ (Филипљанима  4:6, 7). После скоро 30 година старања за двоје хронично болесне деце, једна мајка каже: „Схватили смо да нам Јехова стварно помаже да се изборимо. Он нас стварно подржава.“

Надаље, многи су ојачани библијским обећањем о рајској земљи на којој неће бити бола и патње (Откривење 21:3, 4). „Услед хроничних болести с којима се наша породица суочила“, каже Брем, „нашли смо додатни смисао у Божјем обећању да ће ’хроми скакати као јелен, и да ће језик немога радосно клицати‘.“ Попут многих других, Де Тоијеви жељно ишчекују време када у Рају ’нико од житеља неће рећи: болестан сам‘ (Исаија 33:24; 35:6).

Охрабрите се. Бол и патња који притискају човечанство представљају део доказа да ускоро предстоје бољи услови (Лука 21:7, 10, 11). У међувремену, успех који постижу старатељи и болесници може посведочити да је Јехова заиста „Отац нежних милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи“ (2. Коринћанима 1:3, 4).

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

Питања која породица може поставити доктору

• Како ће се болест развијати и какав ће бити исход?

• Који ће се симптоми појавити и како се могу контролисати?

• Која алтернатива постоји што се тиче лечења?

• Које су могуће пропратне последице, ризици и користи од различитих лечења?

• Шта се може учинити, а шта треба избегавати да би се поправила ситуација?

[Оквир⁄Слика на 11. страни]

Како можете пружити подршку

Неки се можда устручавају да дођу у посету или да понуде помоћ, јер не знају шта да кажу или како да се понашају у тој ситуацији. Други су склони да претерују тиме што намећу оно што сматрају корисним, па само доприносе притиску који породица осећа. Како онда пружити подршку онима који у породици имају хроничног болесника, а да при томе не задиру у њихову приватност?

Слушајте с пуно разумевања. ’Будите брзи да чујете‘, каже Јаков 1:19. Покажите своју обзирност тиме што добро слушате и дозвољавате члановима породице да се растерете уколико они желе да причају. Можда ће то радо учинити ако виде да сте ’саосећајни‘ (1. Петрова 3:8). Међутим, задржите у мислима да појединци и породице различито реагују на хроничну болест. Зато „немојте давати савете ако стварно не знате све о тој болести или ситуацији“, каже Кетлин, која се старала за мајку, а касније за хронично болесног мужа (Пословице 10:19). И запамтите, чак и ако знате нешто о томе, болесник и породица можда не траже ваш савет нити желе да га прихвате.

Понудите практичну помоћ. Премда схватате да породица има потребу за приватношћу, будите им на располагању уколико им стварно затребате (1. Коринћанима 10:24). Брем, који је цитиран током ове серије чланака, каже: „Помоћ наших хришћанских пријатеља била је изванредна. На пример, када смо проводили ноћ у болници зато што је Мишел била у критичном стању, увек је четворо или шесторо наших пријатеља све време било с нама. Били су ту кад год нам је требала помоћ.“ Бремова супруга Ен додаје: „Била је то ужасно хладна зима, и две недеље су нам свакодневно доносили разноврсне супе. Хранили су нас топлом супом и срдачном љубављу.“

Молите се с њима. Понекад нећете моћи скоро ништа практично да учините. Међутим, мало тога тако охрабрује као изграђујуће библијске мисли или искрена молитва коју можете поделити с болесником и његовом породицом (Јаков 5:16). „Никада немојте потценити моћ молитве за хроничног болесника и његову породицу, или моћ заједничке молитве“, каже 18-годишњи Николас, чија мајка пати од хроничне депресије.

Да, истинска подршка много може помоћи породицама да се изборе са стресом који доноси хронична болест. Библија то овако изражава: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“ (Пословице 17:17).

[Оквир⁄Слика на 12. страни]

Када је болест неизлечива

Неке породице нису спремне да разговарају о предстојећој смрти вољене особе која болује од неизлечиве болести. Међутим, књига Caring — How to Cope каже да „ако имате неку представу о томе шта да очекујете и шта треба да урадите, то може помоћи да се ублажи паника“. Иако ће специфични кораци варирати зависно од локалних закона и обичаја, ево неких предлога које породица може размотрити када се код куће стара о вољеној особи која болује од неизлечиве болести.

Унапред

1. Питајте доктора шта да очекујете у последњим данима и часовима, и шта се мора урадити ако особа умре ноћу.

2. Направите списак оних које треба да обавестите о смрти.

3. Размотрите ствари око сахране:

• Које су болесникове жеље?

• Сахрана или кремација? Упоредите цене и услуге различитих погребних служби.

• Када треба обавити сахрану? Урачунајте и време за оне који треба да допутују.

• Ко ће водити сахрану или комеморацију?

• Где ће се одржати?

4. Чак и ако је под дејством седатива, болесник је још увек свестан онога што се прича и ради око њега. Пазите да пред њим не кажете нешто што не бисте желели да чује. Можда бисте желели да га умирите тихим гласом и држањем за руку.

Кад вољена особа умре

Ово су неке ствари које други треба да обаве како би помогли породици:

1. Омогућите члановима породице да довољно времена буду насамо с покојником да би се навикли на новонасталу ситуацију.

2. Молите се с породицом.

3. Када породица буде спремна, цениће ако им помогнете тако што ћете обавестити следеће:

• Доктора који ће потврдити смрт и издати умрлицу.

• Погребни завод, мртвачницу или крематоријум, да се побрину за тело.

• Рођаке и пријатеље. (Треба да тактично кажете нешто слично овоме: „Зовем вас у вези са [болесниково име]. Жао ми је, али морам вам пренети тужну вест. Као што знате, борио се са [болешћу] неко време, и умро је [када и где].)

• Новинску кућу у којој ће изаћи читуља, уколико то породица жели.

4. Породица можда жели да поведе некога да помогне у завршним припремама око сахране.

[Слика на 9. страни]

Чланови породице треба да дају све од себе како би одржали пристојан квалитет живота

[Слика на 10. страни]

Заједничка молитва с члановима породице може им помоћи да се изборе