Млади питају . . .

Одбегли очеви — могу ли заиста побећи?

„Кад ми је рекла: ’Родићу твоје дете‘, био сам шокиран. Ко ће се бринути о тој беби? Ја нисам био у могућности да се бринем за породицу. Помислио сам да побегнем некуд“ (Џим). a

„СВАКЕ године затрудни... скоро милион тинејџерки“, каже један извештај Института Алан Гутмахер. Чак „78 посто тинејџерки роди ванбрачно дете“.

У прошлости су мушкарци осећали обавезу да преузму одговорност за своју децу. Али, како књига Teenage Fathers каже, „ванбрачна трудноћа више није [као некада] срамотна и понижавајућа ствар“. Међу младима у извесним заједницама, очинство се чак сматра статусним симболом! Ипак, мало је младих мушкараца који су спремни да се дугорочно посвете својој деци. Многи на крају оду — или побегну. b

Међутим, може ли младић у потпуности избећи последице неморалних поступака? Према Библији, не може. Она упозорава: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Као што ћемо и видети, сексуални неморал често има доживотне последице како за девојке тако и за младиће. Млади могу избећи такве последице тако што посвећују пажњу јасном библијском савету да избегавају сексуални неморал.

Отићи — није баш тако лако

Старање о детету представља огромно жртвовање времена, новца и личне слободе. Књига Young Unwed Fathers запажа: „Неки младићи нису заинтересовани да се ’брину о некоме‘, поготово када тиме пуно губе.“ Међутим, многи плаћају високу цену за своју себичност. Из једног простог разлога, судови и законодавци у многим земљама имају све негативније гледиште према мушкарцима који не издржавају своју децу. Када је очинство законски утврђено, од младих очева се с пуним правом захтева плаћање алиментације током наредних година. Многи млади су присиљени да напусте школу или да прихвате слабо плаћене послове како би удовољавали таквим обавезама. „Ако неко постане отац у ранијој доби, онда он  стиче сразмерно мање редовног образовања“, каже књига School-Age Pregnancy and Parenthood. Уколико неко не плаћа алиментацију, може нагомилати дугове.

Наравно, нису сви младићи неосетљиви према свом потомству. Многи на почетку имају добре намере. Према једној анкети, 75 посто тинејџера који су очеви посетило је своје дете у болници. Ипак, убрзо већина њих постаје претрпана одговорностима старања о детету.

Многи сматрају да им једноставно недостаје вештина или искуство како би пронашли одговарајуће запослење. Посрамљени због своје неспособности да пруже финансијску подршку, полако почињу да запостављају своје обавезе. Међутим, у годинама које следе младић се често дубоко каје. Један млади отац признаје: „Понекад се питам шта се десило мом сину... Не осећам се лепо што сам [га] оставио, али сада сам га скроз изгубио. Можда ће једнога дана он пронаћи мене.“

Штета нанесена деци

Одбегли очеви могу такође да се суоче са снажним осећањем срамоте — срамоте што су наудили сопственој деци. На крају крајева, Библија показује да су детету потребни и мајка и отац (Излазак 20:12; Пословице 1:8, 9). Кад човек напусти своје дете, он излаже своје потомство мноштву потенцијалних проблема. Један извештај Министарства за здравље и социјалну помоћ САД, каже: „Мала деца у породицама са самохраном мајком обично постижу слабије резултате приликом усмених и математичких провера. Код деце коју је одгајао само један родитељ већа је шанса да у каснијем детињству имају слабије оцене, проблематично понашање, и у већој мери склоност ка хроничним телесним и душевним поремећајима. Адолесценти и млади људи, одрасли у породици са самохраном мајком изложени су већим опасностима као што су тинејџерска трудноћа, напуштање средње школе, хапшење, и ставља их у ситуацију да нису ни запослени нити иду у школу.“

Часопис Atlantic Monthly закључује: „Према све већем броју социјалних истраживања, деца у породицама које су угрожене због развода и ванбрачног порођаја, постижу слабије успехе од деце из породица са оба родитеља, и то на више начина. Шест пута су веће шансе да деца из породица с једним родитељем постану сиромашна. Такође је велика вероватноћа и да остану сиромашна.“

Имајте на уму да се ова сазнања темеље на статистичким студијама група и да не морају да се односе на појединце. Многа деца постану добре, уравнотежене одрасле особе упркос прилично лошим породичним условима. Чак и у том случају, осећај кривице може страшно мучити младића који је напустио своје дете. „Бојим се да сам заиста заувек [упропастио] његов живот“, каже један невенчани отац (Teenage Fathers).

Изазов у пружању подршке

Не беже сви млади очеви. Неки младићи с пуним правом осећају моралну обавезу према својој деци и искрено желе да помогну у њиховом одгајању. Међутим, често је то много лакше рећи него учинити. Из једног простог разлога што невенчани отац можда нема пуно законских права и мора препустити девојци и њеним родитељима да контролишу колико контакта он може да има са својим дететом. „То је непрестана борба у доношењу одлука које се тичу детета“, каже Џим, цитиран у уводном делу. Стога, они могу донети одлуке којима се млади отац оштро супротставља, као што је усвајање — или чак абортус. c „Тешко ми је да им дозволим да га тек тако дају неком странцу, али чини ми се да немам други избор“, жали се један млади отац.

Неки младићи понуде брак мајци свог детета. d Искрено речено, брак би поштедео девојку  извесних проблема, а детету омогућио да га одгајају оба родитеља. Упркос њиховим неисправним поступцима можда се млади пар искрено воли. Међутим, сама чињеница да је младић способан да има потомство не мора да значи да он поседује менталну и емоционалну зрелост потребну да би био супруг и отац. Нити то значи да је способан да финансијски издржава своју супругу и дете. Студије показују да су бракови склопљени због трудноће често кратког века. Дакле, брзоплето ступање у брак није увек мудро решење.

Многи млади мушкарци нуде финансијску подршку својој деци. Као што је раније споменуто, гледано на дуге стазе, потребна је права истрајност да би млади отац плаћао алиментацију — можда 18 или више година! Али, редовна финансијска помоћ може спречити да мајка и дете живе у сиромаштву.

Шта је са учествовањем у конкретном васпитавању детета? И то може бити велики изазов. Понекад се родитељи младића и девојке боје да би могло доћи до даљњих сексуалних односа и стога покушавају да одврате — или чак забране — да се њих двоје и даље виђају. Можда сама девојка одлучи да своје дете не „везује“ за човека који није њен муж. У сваком случају, ако је оцу дозвољено да редовно контактира са својим дететом, породице мудро поступају ако те посете добро надгледају да би спречили даљњи неморал.

Имајући жељу да се приближе својој деци, неки неожењени очеви су научили да обављају неке основне родитељске задатке као што су купање, храњење или читање деци. Младић који је стекао цењење према библијским мерилима може чак покушати да поучи своје дете неким начелима из Божје Речи (Ефешанима 6:4). Међутим, иако је извесна очева љубазна пажња без сумње боља за дете него да таква пажња уопште не постоји, ипак то није исто као када је отац сваки дан присутан. А ако се мајка детета уда, млади отац можда мора беспомоћно посматрати како други човек преузима одговорност одгајања његовог детета.

Дакле, јасно је да очинство изван брачне заједнице води до великих проблема — како за родитеље тако и за дете. Осим практичних проблема, постоји и опасност да се изгуби наклоност Јехове Бога, који осуђује недопуштени секс (1. Солуњанима 4:3). Иако је могуће поправити лошу ситуацију као што је тинејџерска трудноћа, јасно је да је најмудрије избегавати и само упуштање у неморално понашање. Један млади отац признаје: „Ако ти се роди ванбрачно дете, твој живот се из корена мења.“ Заиста, млади отац ће морати да проживи свој живот с последицама своје грешке (Галатима 6:8). Још једном се библијски савет показује мудрим када каже: „Бежите од блуда“ (1. Коринћанима 6:18).

[Фусноте]

[Слика на 15. страни]

Најбоље је избегавати и само упуштање у неморално понашање