Поглед у свет

Деца и религиозне службе

„Иду ли деца на религиозне службе?“, пита једно недавно издање публикације Canadian Social Trends. Оно одговара да је према једној студији Канадске статистике, „више од једне трећине, то јест 36% канадске деце испод 12 година, присуствовало религиозним службама бар једном месечно, а да је већина била присутна сваке недеље. Даљних 22% било је присутно нешто ређе, али ишли су бар једном годишње“. Међутим, чланак је истакао да је „за највеће разлике у томе колико редовно деца посећују религиозне службе одговорна религиозна припадност... Код деце која према многима припадају главним верским заједницама, као што су Англиканска и Уједињена црква, забележена је најмања стопа недељне посећености (18%)“. Римокатоличка деца су за нијансу боља с 22 посто њих која су присутна сваке недеље. Иако је исламским религиозним службама сваке недеље присуствовало 44 посто муслиманске деце, „код њих је у години која је претходила анкети забележена и највећа стопа неприсуствовања (39%)“.

Упозорење на дубак

Коришћење дупка може утицати на физички и интелектуални развој одојчади, извештава лондонски лист Independent. Истраживачи с Њујоршког државног универзитета открили су да дупци с великом плочом на предњем делу ограничавају деци поглед на сопствене ноге и онемогућавају им да додирују ствари око себе. Примећено је да бебе које користе дубак почињу да седе усправно, пузе и ходају више од пет недеља касније у односу на бебе које никада нису користиле дубак. Поред тога, истраживање је открило да се сваке године 50 посто одојчади која користе дупке повреди у незгодама као што су падање низ степенице, пожари или једноставно падови. Др Дениз Кендрик с Медицинског факултета Нотингемског универзитета у Британији, каже: „Дупци нису безбедни. Они изгледа испуњавају потребе родитеља тиме што им децу држе заокупљеном, уместо да пруже неку корист детету.“

Зачини против бактерија

Најгоре тровање храном у свету догодило се у Британији 1996, када је умрло 18 људи. Кривац је била бактерија E. coli O157 у зараженом месу. Према лондонском листу The Independent, истраживачи су недавно открили да је додавање цимета непастеризованом соку од јабуке, у року од три дана убило 99,5 посто бактерија. Једном другом приликом, научници су сировој говедини и кобасицама додали зачине и утврдили да су цимет, каранфилић и бели лук били најефикаснији у убијању E. coli O157. Истраживачи мисле да би ови зачини могли да буду ефикасни и у борби против других бактерија, укључујући и салмонелу и кампилобактерију.

Лични дугови Британаца

Према подацима које је објавила енглеска Народна банка, а о којима је известио лондонски The Times, Британци због личних зајмова, кредитних картица и куповина на рате дугују 170 милијарди долара, а сваке године плаћају 5,5 милијарди долара камате. Више од једне трећине становништва има неку врсту дуга без покрића, који у просеку износи 10 400 долара по особи. Трошење путем кредитних картица се у Британији у периоду од три године удвостручило, достижући 1998. износ од 115 милијарди долара. У анкети се такође открило да је само 13 посто забринуто због могућности да им дугови измакну контроли. Народна банка каже да је свака пета особа признала да позајмљује „како би одржала животни стил“.

Против њене воље

Од 304 младе жене које су анкетиране у оквиру једне студије о којој је известио немачки часопис Psychologie Heute, скоро једна четвртина је рекла да је против своје воље била приморана на неку врсту сексуалне активности. Надаље, извештај запажа како је више од једне четвртине жена изјавило да су мушкарци покушали да им дају дрогу и алкохол како би их навели на однос против њихове воље. Он додаје: „Када се узму у обзир покушаји младих мушкараца да сломе отпор жена служећи се психолошким притиском, дрогом или алкохолом, шансе да ће девојка између 17 и 20 година бити приморана на секс против своје воље порашће на више од 50 посто.“

 Први парк ноћног неба на свету

„Скривен блештавилом градског светла, заоденут у маглу загађеног ваздуха, лежи призор који многи данас никада не виде — баршунаста лепота ноћног неба“, каже канадски The Globe and Mail. Писац о астрономији Теренс Дикинсон јадикује: „Постоји могућност да људи одрасту и чак остаре, а да никада не виде лепоту ноћног неба.“ На пример, он запажа да су пре пар година после једног земљотреса због кога није било струје у неким деловима Калифорније, неки телефонирали полицији да би „пријавили чудно појављивање звезда и магличастих пруга“ на небу. Да би канадским посматрачима звезда био понуђен поглед који је неометан и скоро потпуно чист од загађења светлошћу, комад државног земљишта од 1 990 хектара код језера Мускока, области северно од Торонта, одређен је за „резерват ноћног неба“. Добио је назив Резерват Торанс Баренс, и верује се да је то први парк ноћног неба на свету.

Очеви и ћерке

Једна недавна студија, Здравље Канаде, темељена на испитивању 2 500 тинејџера, открива један комуникацијски јаз између очева и њихове деце, посебно ћерки, извештава канадски лист Globe and Mail. У поређењу са 51 посто дечака, само 33 посто девојчица узраста између 15 и 16 година сматра да „лако или врло лако разговарају са очевима о стварима које их заиста брину“. Па ипак, извештај каже да су „девојчице склоне да високо цене своје очеве и да им је потребна њихова подршка“. Професор Алан Кинг с Краљичиног универзитета признаје да је „очевима тешко да разговарају са својом децом, нарочито током тих бурних година у почетку адолесценције“, када многи очеви игноришу сексуална питања и рискантно понашање. Међутим, он апелује на очеве да се суоче са изазовом, посебно због тога што многе мајке сада налазе мање времена за своју децу него пре.

’Не без телевизора!‘

Шта бисте понели са собом кад бисте морали неко време да проведете на пустом острву? Ово питање је било изнесено пред 2 000 омладинаца у Немачкој. За већину, најважније ствари били би телевизор и радио, заједно с компакт-дисковима и касетама, извештавају новине Westfälische Rundschau. Храна и пиће су дошли на друго место, док су чланови породице и пријатељи били на трећем. Један 13-годишњак је овако објаснио свој избор: „Без телевизора не бих могао да опстанем.“ Само би око једна трећина испитаних понела користан алат као што су ножеви, мотике и тестере. Само 0,3 посто их је споменуло да би понели Библију. Најмлађи учесник, једна седмогодишња девојчица, рекла је: „Ја бих понела само моју маму. Кад је она тамо, ништа не може да буде лоше.“

Супер сумо рвачи

Сумо рвачи, познати у свету због свог широког струка, постају претешки за сопствене ноге, кажу спортски физиолози из Јапана. Часопис New Scientist извештава да се у протеклих пет година број повреда у две најтеже сумо категорије удвостручио, што је подстакло једну комисију физиолога да код 50 рвача упореди телесну тежину с јачином ногу. Извештај каже да „код једне четвртине рвача, мишићи ногу нису били довољно јаки да би носили њихову тежину“. Просечна тежина најтеже категорије сумо рвача порасла је са 126 килограма 1974, на 156 килограма 1999. „То је делимично повезано са општим порастом просечне висине Јапанаца“, каже сумо коментатор Дорин Симонз. Али, већа маса не значи обавезно и боље карактеристике. „Идеални сумо облик је облик крушке“, запажа Симонз. „Ниски кукови, масивне бутине и листови попут храста.“

Деца у опасности

Ангола, Сијера Леоне и Авганистан су за децу најопаснија места на свету, и ’шансе да једно дете преживи до 18. године су врло слабе‘, каже један извештај Фонда Уједињених нација за децу (Уницеф). Ратови, стално сиромаштво и ширење ХИВ-а и сиде, доводе животе деце у већу опасност него што су били пре једну деценију. Користећи „ниво опасности у којој се налазе деца“ са скалом од 1 до 100, Уницеф за Анголу рачуна да је фактор ризика 96, за Сијера Леоне 95 и за Авганистан 94. С друге стране, просечан фактор ризика за децу у Европи је 6, извештава лондонски лист The Times.