Гледиште Библије

Да ли се Бог мења?

АНТРОПОЛОГ Џорџ Дорзи описао је Бога „Старог завета“ као „дивљег Бога“. Он је додао: „Јахве је... крајње одбојан. Он је Бог пљачкаша, мучитеља, ратника и освајача.“ Други су дошли до сличних закључака о Богу „Старог завета“ — Јахвеу, то јест Јехови. Зато се неки данас питају да ли је Јехова у ствари један окрутан Бог који је на крају променио свој карактер и постао милосрдан Бог пун љубави из „Новог завета“.

Таква представа о Богу Библије није ништа ново. Први који је заступао такво гледиште био је Марсион, полугностик из другог века н. е. Марсион није признавао Бога „Старог завета“. Сматрао је да је тај Бог насилан и осветољубив, да је тиранин који нуди материјалне награде онима који га обожавају. С друге стране, Марсион је Бога „Новог завета“ — који се открио преко Исуса Христа — описао као савршеног Бога, Бога чисте љубави и милосрђа, милости и опраштања.

Јехова делује у складу са измењеним околностима

Са̂мо Божје име Јехова значи „он проузрокује да постане“. То значи да Јехова проузрокује да он сам постане Испунитељ свих својих обећања. Кад је Мојсије питао Бога које му је име, Јехова је објаснио значење свог имена на следећи начин: „Ја сам онај који јесам“ (Излазак 3:14). Ротерамов превод то овако каже: „Ја ћу постати шта год желим.“

Тако Јехова одлучује да постане, то јест он јесте шта год је потребно како би испунио своје праведне намере и своја обећања. Један доказ тога јесте чињеница да он има широк спектар титула и описних израза: Јехова над војскама, Судија, Суверен, Љубоморан, Суверени Господ, Створитељ, Отац, Величанствени Инструктор, Пастир, Слушач молитве, Откупитељ, срећни Бог и још много тога. Он је одлучио да постане све ово — и још много више — да би извршио своје намере пуне љубави (Излазак 34:14; Судије 11:27; Псалам 23:1; 65:2, NW; 73:28, NW; 89:27; Исаија 8:13; 30:20, NW; 40:28, NW; 41:14, NW; 1. Тимотеју 1:11).

Да ли то онда значи да се Божја личност или његова мерила мењају? Не. Јаков 1:17 каже о Богу: „Код њега нема промене у померању сенке.“ Како Бог  може да удовољи различитим околностима док он сам остаје непромењив?

Да је то могуће можемо приказати у примеру брижних родитеља који због деце мењају своје улоге. У једном једином дану, родитељ може бити кувар, електричар, болничар, пријатељ, саветник, учитељ, васпитач, онај који спрема кућу и још много тога. Родитељ не мења своју личност кад преузима ове улоге; он или она се једноставно прилагођава потребама које се појаве. Исти је случај и с Јеховом, али само у далеко већој мери. Не постоје границе у ономе шта све он може да постане због своје намере и да би био од користи својим створењима (Римљанима 11:33).

На пример, Јехова се открива као Бог љубави и милосрђа како у Хебрејским тако и у Хришћанским грчким списима. Пророк Михеј из осмог века пре н. е. питао је у вези с Јеховом: „Који Бог теби личи, који безакоња прашташ и грехе заборављаш остатку наслеђа свога? Не држи до века гнева свога, јер он милосрђе воли“ (Михеј 7:18). Слично томе, апостол Јован је написао чувене речи: „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8).

С друге стране, Јехова је у оба дела Библије приказан као праведни Судија за оне који увек изнова, окорело и непокајнички крше његове законе и наносе зло другима. „Све бездушнике [Јехова] истребљује“, рекао је псалмиста (Псалам 145:20). На сличан начин, Јован 3:36 каже: „Ко исказује веру у Сина, има вечни живот; ко није послушан Сину, неће видети живот, него Божји гнев остаје на њему.“

Он не мења своје особине

Јеховина личност се не мења као ни његове главне особине — љубав, мудрост, правда и моћ. Он је рекао Израелцима: „Ја [сам] Јехова, и ја се не мењам“ (Малахија 3:6). То је било око 3 500 година након што је Бог створио човечанство. У складу с овом Божјом изјавом, помно испитивање целе Библије открива Бога који не мења своја мерила и своје особине. С проласком векова Јехова Бог није смекшао, пошто то није било ни потребно.

Као што је у Библији откривено, Божја непоколебљивост у праведности није ништа мања нити је његова љубав имало већа него што је то било на почетку његовог опхођења с људима у Едену. Разлике које се наоко виде у различитим деловима Библије у стварности су различити аспекти исте непромењиве личности. Ти аспекти долазе до изражаја због различитих околности и особа о којима се радило, што је захтевало различите ставове и различит однос према њима.

Према томе, Писмо јасно показује да се кроз векове Божја личност није мењала нити ће се у будућности мењати. Јехова је врховно оличење постојаности и стабилности. Он је у свако доба поуздан и достојан поверења. Увек се можемо ослонити на њега.

[Слике на странама 16, 17]

Исти Бог који је уништио Содом и Гомору . . .

. . . оствариће један праведни нови свет