Поглед у свет

„Добро би било да их измислимо“

Професор Анатолиј П. Зиљбер, начелник Одељења за интензивну негу и анестезију Универзитета у Петрозаводску и Републичке болнице у Карелији (Русија), одао је признање Јеховиним сведоцима рекавши: „Они се не опијају, не пуше, не жуде за новцем, не крше своја обећања, нити лажно сведоче... Нису неки мистериозни секташи, већ грађани послушни закону.“ Он додаје: „[То] су честити, весели људи, који се интересују за историју, литературу, уметност и за живот у свим његовим аспектима.“ Затим, након што је навео корисне промене у бескрвној хирургији до којих се дошло захваљујући Сведоцима, професор каже: „Да прекројим Волтерове речи, могли бисмо рећи да ако Јеховини сведоци не би постојали, добро би било да их измислимо.“

Висока мода?

Ципеле с платформом, за „младе који прате моду један битан модни детаљ“, заједно с високим потпетицама, одговорне су за око 10 000 повреда у Британији сваке године, запажа лондонски The Times. Стив Тајлер, представник Британског завода за стандарде, каже: „Најчешће повреде су ишчашења или уганућа чланака и преломи ногу, али ове ципеле могу проузроковати и проблеме с леђима, посебно код девојчица које су још у развоју.“ У Јапану су ципеле с платформом недавних месеци чак имале везе са смрћу две жене. У једном случају, једна 25-годишња васпитачица се, носећи сандале с платформом од 13 центиметара, саплела, задобила фрактуру лобање и умрла. Друга млада жена је погинула када је ауто у коме се налазила ударио у бетонски стуб зато што возач није могао да закочи како треба јер је носио чизме с платформом од 15 центиметара. С намером да избегну кривично гоњење, неки произвођачи су на своје ципеле почели да стављају етикете са упозорењем.

Кућни послови за децу

„Данашњи родитељи који су у шкрипцу с временом попустљиви су када је реч о томе да им деца помажу у кући“, извештава The Toronto Star. Премда кућни послови „деци никада неће бити најважнија ствар“, каже Џејн Нелсен, писац књиге Positive Discipline, такви задаци „изграђују самопоуздање и самопоштовање“. Према једној студији објављеној у часопису Child, неки кућни послови који двогодишњаци и трогодишњаци могу да ураде могли би да укључују склањање играчака као и стављање прљавог веша у корпу за веш. Деца од три до пет година могу да постављају и распремају сто, и да своја места за играње држе уреднима. Она од 5 до 9 година могу да намештају свој кревет, скупљају лишће и чупају коров, док деца од 9 до 12 година могу радити послове као што су прање и брисање суђа, изношење смећа, кошење травњака и усисавање. Нелсенова додаје да је „од користи ако поставите рок у оквиру којег посао треба да се обави“.

Млади и криминал

Једна анкета шкотске владе открива да 85 посто дечака и 67 посто девојчица у Шкотској узраста 14 и 15 година каже да су током прошле године починили кривично дело. Глазговске новине The Herald извештавају да је од 1 000 анкетираних ученика из шест школа, само 12 посто изјавило да никада није направило неки прекршај. Од оних преступа које су признали, 69 посто дечака и 56 посто девојчица је оштетило имовину. Неких 66 посто дечака и 53 посто девојчица је крало по радњама, а скоро половина је крала у школи. Други преступи укључују подметање пожара и наношење повреда оружјем. Млади овог узраста су тврдили да је основни узрок њихових злочина био притисак вршњака, док је код оних који имају више од 15 година, највероватнији узрок био скупљање новца за дрогу.

Насилни ученици

Раније, Јапан једва да се суочавао с бунтом тинејџера. Међутим, сада наставници широм Јапана извештавају да је због немирних и насилних ученика на настави све теже одржати ред. Градска влада Токија је испитала ученике од 9, 11 и 14 година, како би утврдила  шта мисле о другим људима. Према новинама The Daily Yomiuri, 65 посто је рекло да их њихови пријатељи нервирају и да им је мука од њих, 60 посто је то рекло за родитеље, а 50 посто за наставнике. Четрдесет посто је рекло да никада или ретко када успевају да контролишу свој гнев. Сваки пети ученик каже да му је разбијање ствари начин да искали свој гнев.

„Мистериозан вирус“

„Један мистериозан вирус загађује залихе крви широм света“, извештава New Scientist. „Нико не зна да ли је овај ’ТТ‘ вирус опасан, али страхује се да може изазвати обољење јетре.“ Овај вирус, назван ТТ по иницијалима јапанског пацијента у чијој крви је први пут откривен, пронађен је „и у крви донатора и код пацијената са обољењем јетре, који су примили трансфузију“. У ствари, једна анализа је открила вирус код 8 од 102 донатора из Калифорније чија је крв била негативна на тесту за вирусе, укључујући и ХИВ, и хепатитис Б и Ц. Процењује се да стопа заражености износи 2 посто у Британији, 4 до 6 посто у Француској, 8 до 10 посто у Сједињеним Државама и 13 посто у Јапану. Чланак каже да научници који „проучавају ТТ вирус широм света, не желе да изазову панику“, али покушавају „да сазнају да ли вирус представља било какву претњу по здравље“.

Огрлица живота

Сточари у неким деловима Јужне Африке сваке године због шакала губе и до 40 посто младунаца из стада. То не само што представља финансијски губитак већ за последицу има и експлозију популације шакала. Напори да се шакали уклоне показали су се као неуспешни и чак штетни по друге животиње. Међутим, недавних година је смишљено и употребљено једно паметно решење. То је једна полукрута огрлица за овце која се може подешавати и користити више пута, а не ограничава покрете овце нити штети шакалу. Она једноставно спречава шакала да нанесе кобни угриз. Према часопису Natal Witness, сточари који су користили огрлице, „известили су да су шакали моментално и трајно престали да убијају“. Будући да су шакали ограничени на своју природну исхрану инсектима, глодарима и лешинама, њихов број опада.

Осе дрводеље

Оса најезница има један орган за полагање јаја који је „очврснут јонизованим манганом или цинком“, извештава National Geographic. Ова оса користи свој метални алат да би дубоко избушила стабла дрвећа како би положила јаја на или у тела ларви које се тамо већ налазе. „Неке у тврдом дрвету могу бушити чак и до седам центиметара“, каже Доналд Квик с Британског краљевског универзитета. Када се осе излегу, оне једу ларве које се налазе у дрвету и затим устима која су очврснула од минерала из ларви које су појеле прогризају свој пут из дрвета.

Индијска „тиха невоља“

„Упркос напрецима на пољу здравља и побољшању живота у протеклих пар година, неисхрањеност остаје ’тиха невоља‘ у Индији“, извештава The Times of India. Здравствена нега и губитак продуктивности услед неухрањености коштају Индију више од 230 милиона долара. Према овом извештају, преко 50 посто индијске деце која имају мање од четири године је неухрањено, 30 посто новорођених беба је „знатно лакше од нормалног“ и 60 посто жена је анемично. Високи стручњак за друштвени развој при Светској банци, Мира Чатерји, каже да „неисхрањеност не само што уништава животе појединаца и породица већ умањује и резултате улагања у образовање и делује као главна препрека социјалном и економском напретку“.

Несрећни свештеници?

У протеклих шест година, три пута је спроведена анкета о угледу свештеника у француском друштву. Објављена у католичким новинама La Croix, најновија анкета открива да 45 посто Француза не мисли да су свештеници срећне или задовољне особе. Људи у глобалу још увек виде свештеника као некога ко је близак другима и као некога ко слуша. Међутим, новине кажу да га „све мање и мање Француза сматра неопходним за друштво“ и да само 56 посто гледа на њега као на „Божјег сведока на земљи“. Тек би скоро сваки трећи човек, и свега 51 посто редовних посетилаца цркви охрабрило свог сина или рођака да постане свештеник.