Пропаганда може бити смртоносна

„Лаж може пропутовати пола света док истина тек обува ципеле“ (приписује се МАРКУ ТВЕНУ).

„ТИ БЕДНИ Јеврејину!“ дрекнула је учитељица и ошамарила свог седмогодишњег ученика. Затим је позвала децу из разреда да прођу испред њега и пљуну му у лице.

И учитељица и тај ученик — њен нећак — знали су веома добро да он и његови родитељи нису јеврејског порекла. Нити су јудејске вероисповести. Уместо тога, они су били Јеховини сведоци. Прихватајући опште раширене предрасуде према Јеврејима, учитељица је гајила мржњу према свом ученику. Већ дужи низ година свештеник је учитељици и њеном разреду говорио да су Јеховини сведоци одвратни. Дечакове родитеље су називали комунистима и агентима Цие (Централне обавештајне службе). Тако су се дечакови школски другови поређали, нестрпљиво чекајући да том „бедном Јеврејину“ пљуну у лице.

Тај дечак је преживео и прича своју причу. Али то није могло да уради шест милиона Јевреја који су пре отприлике 60 година живели у Немачкој и оближњим земљама. Опака пропаганда је служила као оруђе за гашење живота тих Јевреја у нацистичким гасним коморама и концентрационим логорима. Раширен, снажан, неоспоран и заразан, антисемитизам је наводио многе да Јевреје сматрају непријатељима чије је уништење не само неопходно већ и праведно. У том случају, пропаганда се показала као оружје за масовно уништење.

Да, пропаганда може јасно да се манифестује коришћењем симбола мржње, као што је кукасти крст, или прикривено у виду причања неумесних шала. Њене технике убеђивања обавезно примењују диктатори, политичари, свештеници, рекламери, трговци, новинари, особље на радију и ТВ-у, публицисти и други који желе да утичу на размишљање и понашање других.

Наравно, пропагандне поруке могу да се користе како би се постигли и позитивни друштвени циљеви, рецимо у кампањи против вожње под дејством алкохола. Али, пропаганда се такође може користити да се унапреди мржња према етничким или религиозним мањинама или да се људи подстакну да купују цигарете. „Свакодневно смо бомбардовани неким убедљивим порукама“, истичу истраживачи Ентони Пратканис и Елиот Аронсон. „Ови апели не убеђују нас аргументима ’за‘ или ’против‘, нити некаквом дебатом, већ тако што манипулишу симболима и основним људским емоцијама. Било да је то на корист или на штету, наше доба је доба пропаганде.“

Како се пропаганда користила кроз векове да би се вршио утицај на људско размишљање и поступке? Шта можете урадити да бисте се заштитили од опасне пропаганде? Постоји ли извор поузданих информација? Ова и друга питања осмотриће се у наредним чланцима.

[Слика на 3. страни]

Пропаганда се користила да би Јевреји постали жртве холокауста