Мамац сантерије

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

САНТЕРИЈА је на Куби већ много година водећа религија. Међутим, овај облик обожавања постепено се проширио и у друге земље. На пример, једна од главних пијаца у центру града Мексика позната је по продавницама које су специјализоване за реквизите потребне у сантерији, као што су крстови, свеће, амајлије и фетиши. Многе ове продавнице познате су под називом ботаника, и могу се наћи и у другим великим градовима Америке. У Њујорку, ботанике су доста заступљене по телефонским именицима, тако да их на жутим страницама има много више него других религиозних продавница.

Многе људе привлачи мистицизам и необичан ореол сантерије. Елементи сантерије се могу наћи и у некој популарној латиноамеричкој музици и литератури. Сантерија постаје све световнија и све је више ствар културе него религије, а шири се кроз афро-карипску музику и културне догађаје.

Пореклом из древне Африке

Сантерија има главне одлике и традиције једне древне афричке религије коју је практиковао Јоруба народ из Нигерије. Када су у периоду од 1770-их до 1840-их Јорубе одведене на Карипска острва као робови, они су са собом понели и своју религију. Када су доспели у Нови свет, ови поробљени Африканци били су присиљени да прихвате католицизам, али су одбили да се скроз одрекну своје традиције. Тако су створили нови облик обожавања са елементима узетим из обе религије. Такво спајање религиозних обичаја зове се синкретизам.

Желећи да обожавају по својим древним веровањима, робови су католичким свецима давали двоструке идентитете, тако да је сваки, по одређеним карактеристикама и моћи, одговарао неком афричком богу. Тако су афрички богови и богиње, звани ориша, узели имена и облик католичких светаца. Међутим, ритуали, обичаји и веровања остали су исти као што су били у Африци. Један свештеник сантерије с Кубе објашњава: „Синкретизам нам дозвољава да на олтару обожавамо католичког бога, али оно што у томе ми видимо јесте афрички бог.“

 Религије као што су вуду, обеах и макумба такође су састављене од елемената из римокатоличке литургије, сакрамената и светих прибора помешаних са спиритистичким афричким обичајима. Пошто је у Латинској Америци католичка црква у старту забранила афричке религије, сантерија је дуго морала да се практикује у тајности. На крају је католичка црква почела да толерише овај синкретизам међу робовима.

Карактеристике сантерије

Које су карактеристике овог религиозног обожавања? Сантероси, како се сада називају они који практикују сантерију, обожавају једно врховно биће и групу божанстава, то јест оришу, који формирају јорубски пантеон. Воља орише се тумачи преко сантеријских свештеника̂ путем прорицања. Каже се да понекад ориша доминира обожаваоцима да би изразили своју намеру. Следбеници могу да се обраћају ориши путем молитви, музике, карактеристичног понашања и жртви. Олтари играју важну улогу у обожавању; сантероси их постављају у својим домовима и на њих стављају цвеће, рум, колаче и цигаре да би божанства била и даље срећна и од помоћи.

Лизет Алварез објаснила је у једном чланку у часопису New York Times о филозофији сантерије: „Религија више истиче садашњи живот него загробни и усредсређује се на природне силе. Свако божанство представља неки аспект природе, на пример грмљавину, и неку људску одлику, рецимо моћ.“ Сантеријски свештеници помажу људима да реше свакодневне проблеме консултујући се са оришом. Они нису католички свештеници, и њихови уобичајени сантеријски ритуали се одржавају радије у домовима него у храмовима.

Људи којима је потребна емоционална и економска подршка посебно су привучени сантерији јер она нуди осећај заједништва, осећај једне проширене породице. Они који су јој највише привучени јесу обесправљени људи као и имигранти који се преселе у земље где се сантерија практикује. Следбеници припадају одређеној заједници у којој мушки или женски сантеро служи као кум, саветник и свештеник за ту заједницу. Нове чланове уводе свештеници путем церемоније која је обележена музиком, плесом и животињским жртвама. Животиње се такође жртвују када се прослављају  рођендани, венчања и смрт. Животиње које се користе су пилићи, јарићи, голубови и корњаче.

Музика у сантерији

Музика је важна одлика обожавања у сантерији. Музика се користи током бембеја, то јест током церемонија у којима се удара у бубњеве да би се призвала божанства. Нарочити ритмови се изводе да би се позвао нарочити бог. Звук је тако јак да се постојан ритам бубњева може чути блоковима далеко.

Удараљке као што су бубњеви и ксилофони, то јест маримбе, били су култни инструменти који су се вековима користили у Западној Африци. Када су робови доведени у Америку то су били најзначајнији инструменти. У Бразилу се опне за свете бубњеве праве од кожа ритуално жртвованих животиња, и нови инструменти се по свом обичају крштавају, најбоље „светом“ водом из католичке цркве. Други бубњеви представљају одређена божанства, као у афро-карипској култури на Хаитима.

Није необично да се на пијаци нађу компакт-дискови на којима отворено пише да садрже свету музику за сантерију. Бубањ је главни ритмички инструмент, а наслови неких комада су у ствари имена божанстава у сантерији или религиозних обичаја. Кроз време, ови ритмови су продрли и у латиноамеричку музику. Сантеријска терминологија је укључена у неке музичке комаде.

Шта каже Библија

Сантерија је блиско повезана са спиритизмом, обликом обожавања забрањеног у Библији (Левитска 19:31). Божја реч убраја „бављење спиритизмом“ у „дела тела“ која особи ускраћују наследство у Божјем Краљевству (Галатима 5:19-21). Писмо такође наређује онима који желе Божје одобравање да ’беже од идолопоклонства‘ и да ’обожавају Оца духом и истином‘ (1. Коринћанима 10:14; Јован 4:23, 24).

Требало би да хришћани буду свесни чињенице да обичаји и музика сантерије постају све световније природе. Различити облици забаве и неки аспекти латиноамеричке културе везани су за елементе сантерије. Они постају све популарнији и уопште се сматрају безопасним. Међутим, хришћани добро чине ако избегавају ишта што је у директној супротности с библијским начелима без обзира на то колико су популарни или колико се сматрају безопасним (2. Коринћанима 6:14-18).

[Оквир⁄Слика на 25. страни]

ТЕРМИНИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ У САНТЕРИЈИ

Бабалу-аје: Бог исцељења који се обожава као „свети“ Ласаро.

Иколе орун: „Небо“ где сви људи иду када умру. Међутим, лоши људи живе у паклу на земљи и пате у иколе оруну.

Ифа Корпус: Систем закона изражен кроз 256 симбола који представљају традицију сантерије.

Јемаја, или Шемаја: Богиња мора̂ и плодности, која је идентификована Девицом Маријом, или Вирхен де Регла на Куби.

Обатала: Бог који је од материјала земље створио људски живот и свест.

Огун: Бог патрон рудара и радника, који се обожава као „свети“ Петар.

Олодумаре: Свевишње биће, које је створило универзум.

Орумила: Бог који одлучује о нечијој судбини.

Очун: Богиња река, љубави, брака, новца, радости и обиља, која је још и у улози Вирхен де ла Каридад, светица заштитница Кубе.

Чанго: Бог ватре, грмљавине и севања и такође патрон артиљерије, обожаван у католичкој вери као „света“ Барбара.

[Слика на 24. страни]

Реквизити за сантерију изложени у једној ботаници