Пређи на садржај

Пређи на садржај

Осмех — колико вам добра само носи!

Осмех — колико вам добра само носи!

Осмех — колико вам добра само носи!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

КАДА је искрен, он топи лед подозривости. Уклања предрасуде гомилане годинама. Смекшава срца слеђена неверицом и неповерењем. Многима доноси радост и олакшање. Он поручује: „Схватам. Не брини.“ Затим вас позива: „Надам се да можемо бити пријатељи.“ Шта је онда ово моћно средство? То је осмех. То може бити и ВАШ осмех.

Шта је осмех? У речницима се он обично дефинише као ’израз лица при ком се углови усана лагано закривљују нагоре, изражавајући уживање, одобравање или радост‘. У овоме лежи тајна топлог осмеха. Осмех је неми начин показивања осећања или преношења другима својих емоција. Наравно, осмех такође може да изрази ниподаштавање или презир, али то је друга прича.

Да ли је осмех стварно битан? Па, да ли се сећате када вам је нечији осмех донео олакшање или смањио душевну напетост? Или, сећате ли се када сте били нервозни или се чак осећали одбачено јер није било осмеха? Да, осмех је и те како битан. Он утиче и на оног ко се смеје и на оног коме је осмех упућен. Јов, човек који се помиње у Библији, рекао је о својим непријатељима: „Ја бих им се благо осмехивао кад би клонули, а ведрину чела мога није нико могао да поквари“ (Јов 29:24). ’Ведрина‘ Јововог лица можда указује на то да је био веселог или ведрог расположења.

Добро дејство које осмех има показује се тачним све до данас. Топао осмех може да ублажи затегнуту ситуацију. Може да послужи као сигурносни вентил на експрес лонцу. Када смо напети или фрустрирани, осмех нам може помоћи да се та напетост смањи и да се изборимо с нашом фрустрацијом. На пример, Томоко је често примећивала како је други гледају. Мислила је да је критикују, јер би они брзо скренули поглед када примете да их она види. Томоко је била усамљена и несрећна. Једног дана јој је пријатељица предложила да се насмеши људима када ухвати њихов поглед. Томоко је то испробавала две недеље и била је зачуђена што су јој сви узвраћали осмех! Нестало је напетости. „Живот је постао заиста пријатан“, каже она. Да, осмех нам помаже да у друштву других будемо опуштени и пријатељски настројени.

Добро делује и на вас и на друге

Смејање може да утиче и на емотивно стање особе. Оно јој помаже да буде у добром расположењу. Такође је добро и за физичко здравље. Једна изрека каже: „Смех је добар лек.“ У ствари, стручњаци на пољу здравља запажају да расположење неке особе умногоме утиче на њено физичко стање. Многе студије указују да дуготрајан стрес, негативне емоције и томе слично слабе наш имунолошки систем. С друге стране, смејање доводи до тога да се добро осећамо, а смех чак јача и наш имунолошки систем.

Осмех снажно утиче на друге. Замислите ситуацију у којој примате неки савет или сте због нечега прекорени. Какав бисте израз волели да видите на лицу свог саветодавца? Хладан или строг израз може да посредује слику о гневу, раздражености, одбацивању па чак и непријатељству. С друге стране, зар вас топао осмех на лицу саветодавца не би можда опустио те бисте тада били много спремнији да послушате савет? Заиста, осмех доприноси да се у напетим ситуацијама смање неслагања.

Позитивне мисли олакшавају смех

Наравно, већина нас није попут професионалних глумаца који у сваком тренутку могу да упуте блиставе осмехе; нити желимо да будемо такви. Ми желимо да наши осмеси буду природни и искрени. Једна наставница у области комуникације је коментарисала: ’Важно је да се опустите и од срца насмешите, у противном, ваш смех ће бити вештачки.‘ Како се можемо од срца насмешити? Ту нам може помоћи Библија. У Матеју 12:34, 35 она каже за наш говор: „Уста говоре оно чега је срце пуно. Добар човек из своје добре ризнице износи добро, док зао човек из своје зле ризнице износи зло.“

Упамтите да осмехом без иједне речи говоримо како се осећамо. Имајући на уму да говоримо оно „чега је срце пуно“ и да „добро“ излази из „добре ризнице“, постаје очигледно да кључ искреног осмеха лежи у нашим мислима и емоцијама. Да, оно што нам је у срцу кад-тад ће изаћи на видело, не само нашим речима и делима већ и нашим изразом лица. Зато је важно да своје мисли упослимо позитивним стварима. На наш израз лица снажно утиче то шта мислимо о другима. Зато се усредсредимо на лепше особине чланова наше породице, људи у нашем суседству и добрих пријатеља. Увидећемо да нам је много лакше да им се насмешимо. Биће то искрени осмех јер ће иза њега стајати срце испуњено добротом, милосрђем и љубазношћу. Наше лице ће бити озарено и други ће знати да смо искрени у својим осећањима.

Међутим, мора се признати да је због порекла или средине некима много теже да се насмеше. Иако су сусретљиви према својим суседима, они једноставно нису навикли да се другима осмехују. На пример, од Јапанаца се традиционално очекује да су увек потпуно прибрани и да не проговорају ни речи. Зато многи немају обичај да се осмехују непознатим људима. Исто може бити случај и код других култура. Надаље, неки су можда по природи стидљиви и није им лако да се другима насмеше. Зато не треба да просуђујемо људе по томе колики им је осмех или колико се често смеју. Људи су различити, а исто тако и њихове особине и начини комуникације.

Међутим, уколико вам осмехивање другима представља проблем, зашто не бисте порадили на томе? Библија саветује: „Не одустајмо од тога да чинимо оно што је врсно... чинимо добро свима“ (Галатима 6:9, 10). Један начин на који другима можемо ’чинити оно што је врсно‘ јесте да им се насмешимо — а то можете и ви! Зато преузмите иницијативу да се поздравите с другима и да им уз осмех пружите реч охрабрења. Они ће то јако ценити. Надаље, открићете да док стичете навику да се осмехујете, то оно постаје све лакше.

[Оквир на 12. страни]

Реч опреза

Жалосна чињеница је то што није сваки осмех који видимо искрен. Варалице, бескрупулозни продавци и други могу да упуте осмехе вредне милионе долара. Они знају да осмех може разоружати људе и учинити их неопрезнима. Ту су и људи сумњивог морала или нечасних мотива који могу да упућују заводничке осмехе. Па ипак, њихови осмеси су празни; они су лажни (Проповедник 7:6). Стога, иако не желимо да будемо претерано подозриви према другима, треба да схватимо да пошто живимо у ’последњим данима‘, с којима се тешко излази на крај, потребно је да ’будемо опрезни као змије, а ипак безазлени као голубови‘, како је препоручио и сам Исус (2. Тимотеју 3:1; Матеј 10:16).

[Слика на 13. страни]

Преузмите иницијативу да се с другима поздравите с осмехом