Млади питају . . .

Како да мој боравак у иностранству буде успешан?

„Када сам стигла на аеродром, све што сам желела било је да се вратим кући!... Нестала је сва моја жеђ за авантуром и све одушевљење за открићима. Једном речју, чезнула сам за својим завичајем више него икада пре“ (Ута).

ПОМАЛО је страшан осећај кад се човек нађе сам у страној земљи. Али, као што је и претходни чланак у овој серији показао, многи млади одлуче да неко време живе у иностранству. Неки одлазе да би стекли образовање или добили неку посебну обуку. Други пак желе да науче страни језик. Трећи једноставно желе да зараде новац. Међутим, неки се преселе у страну земљу јер је тамо велика потреба за објавитељима Краљевства.

Претпоставимо да у иностранству остајеш из мудрих разлога — разлога који узимају у обзир и твоје духовне потребе и циљеве a — шта можеш да урадиш како би засигурао да твој боравак буде успешан?

Буди решен да се прилагодиш

Као прво, мораш бити вољан да се прилагодиш. То не значи да напустиш хришћанска начела или устаљене духовне навике. Али, то би могло значити да развијеш укус за нова јела, да научиш нека нова правила бонтона или опробаш нове начине обављања ствари. Ти нови обичаји могу умногоме да се разликују од начина на који си ствари обављао код куће. Међутим, Исусова заповест да ’престанемо да судимо‘ могла би се овде добро применити (Матеј 7:1). Заиста, ниједна раса нити култура нема права да се издиже изнад друге (Дела апостолска 17:26). Баш као што старији људи не треба критички да упоређују младеж прохујалих времена и данашњу младеж, тако ни млади људи у иностранству не треба критички да упоређују страну земљу са својом (Проповедник 7:10). Усредсреди се на позитивне ствари које та нова земља и култура имају да понуде. Надаље, што пре научиш језик те земље, пре ћеш почети да се осећаш као код куће.

Апостол Павле се у свом мисионарском делу успешно прилагодио различитим културама зато што је био спреман да ’људима свих врста постане све‘ (1. Коринћанима 9:22). Сличан став може помоћи и теби да се прилагодиш. Адријана је о-пер у Немачкој и она у једној породици обавља кућне послове за смештај и храну. Она  објашњава: „Морам да будем веома флексибилна јер не могу да очекујем да се други прилагођавају мени.“

„Мучи ме носталгија“

Није ништа необично да у првих неколико недеља будеш тужан или да те мучи носталгија. Библија показује да се и Јаков „зажелео [„жарко жудео“, NW] куће оца свога“, иако је тада већ више од 20 година провео у једној страној земљи! (Постање 31:30). Зато немој да те изненади ако покаткад имаш нападе плача. Наравно, ако стално размишљаш о ономе што си оставио, само ћеш повећати своју тугу (Бројеви 11:4, 5). Најбољи начин да победиш меланхолију јесте да радиш на прилагођавању својој новој рутини и окружењу. Премда је добро да путем писама и телефонских позива одржаваш везу са својом породицом, чести позиви кући могли би да те спрече да се прилагодиш свом новом дому.

Многи хришћански млади увиђају да је повратак духовној рутини најбољи лек против усамљености (Филипљанима 3:16). Амбер се присећа својих првих недеља у иностранству: „Вечери су ми тешко падале јер тада није било ништа да се ради, зато сам настојала да проучавам нешто додатно или да читам неку књигу.“ Млада Рејчел из Британије, која је о-пер у Немачкој, саветује из личног искуства: „Одмах се повежи са скупштином. Сместа крени на састанке.“ Можда ће ти из почетка требати помоћ да би ишао на састанке. Али, у хришћанској скупштини можеш да пронађеш пријатеље који ти могу бити попут ’браће или сестара или мајки‘ (Марко 10:29, 30).

Учествовање у хришћанском делу јеванђелизирања такође је један важан део добре духовне рутине. Не само што ће ти проповедање духовно користити већ ће ти помоћи и да се привикнеш на нову културу и језик.

И на крају, редовно се моли и проучавај. То је неопходно да би остао духовно здрав (Римљанима 12:12; 1. Тимотеју 4:15). Из тог разлога је раније поменута Адријана себе осигурала библијском литературом на матерњем језику.

Живот с породицом домаћином

Неки хришћански млади се побрину за то да у иностранству живе у породици суверника. Иако се од породице домаћина не може очекивати да преузме посао родитеља, ипак она може да буде добро друштво и извор духовног охрабрења (Пословице 27:17).

Па ипак, неопходна је отворена комуникација с њима како би се одржавали добри односи (Пословице 15:22; 20:5; 25:11). Амбер примећује: „Треба да имаш неку представу о томе шта ћеш морати да радиш. Треба да знаш шта твоји домаћини очекују од тебе. А и они треба да буду свесни твојих очекивања.“ Сазнај какав је кућни ред и до које се мере очекује да учествујеш у кућним пословима. Такве ствари треба детаљно размотрити.

Биће прави изазов уколико, на пример, радиш у породици која не дели твоја веровања. Пошто породица можда не разуме твој став према библијским начелима, могао би се наћи у компромисним ситуацијама (Пословице 13:20). Захтеви да се удовољи кућним обавезама могу се сукобљавати с духовним обавезама, као што је рецимо посећивање хришћанских састанака. Зато ако те неке неизбежне околности  присиле да будеш у породици која не дели твоја веровања, онда треба да предузмеш многе мере предострожности.

Рејчел саветује: „Провери да ли знају да си хришћанин. Најбоље је да им одмах отворено кажеш.“ То што изложиш своја религиозна и морална мерила може да служи као заштита. Надаље, послодавцу треба јасно да ставиш до знања колико су ти важни хришћански састанци и проповедање. На крају, пре него што почнеш да радиш, мудро је да важне ствари као што су радно време, слободни дани и плата ставиш на папир. То може предупредити касније фрустрације.

Решавати проблеме

Упркос најбољим настојањима, могу се појавити проблеми. На пример, шта ако домаћин захтева да одеш из његове куће? То може да буде веома поражавајуће. Уколико дође до неког неспоразума, могао би да попричаш са својим домаћинима на миран и разуман начин (Пословице 15:1). Буди спреман да признаш било коју грешку коју си можда направио. Можда ће се предомислити. Ако неће, мораћеш да пронађеш други смештај.

Кад дође до других проблема можда ћеш морати да затражиш нечију помоћ. Можда на пример улетиш у неки новчани проблем или се разболиш. Из страха да би могли да дођу по тебе и да те одведу кући можда оклеваш да кажеш родитељима шта се дешава. Поред тога, они су километрима далеко и можда не знају шта би урадили у таквој ситуацији у страној земљи. Старешине у локалној скупштини, међутим, можда имају искуства у решавању таквих проблема и можда би могли да понуде неки практичан савет. Можда би могли да ти помогну при одлучивању да ли је то ствар за коју треба да знају твоји родитељи.

Повратак кући

Упркос потешкоћама и изазовима, проведено време у иностранству може да буде наградоносно искуство, нарочито ако идеш из духовних разлога. Међутим, можда ће доћи тренутак када ћеш морати да се вратиш. Андреас каже: „Због толико много лепих успомена — ружне се брзо забораве — било ми је веома тешко да се вратим.“ Поред тога, када се вратиш кући немој очекивати да твоји пријатељи или породица одједном промене свој начин обављања ствари сада када си се ти вратио с новим ставовима стеченим у иностранству. Надаље, немој да их иритираш сталним подсетницима како се ствари обављају на другим местима. Сасвим је природно што ћеш желети да сви чују твоју причу, али немој да паднеш у очај ако не деле сви твоје узбуђење.

Очигледно треба озбиљно да схватиш одлуку да неко време живиш у иностранству. Ако након разматрања с родитељима, оцениш да постоје оправдани разлози да одеш, буди спреман на изазове с којима ћеш се суочити. Као што је то са сваком важном одлуком у животу, мудро је прво прорачунати трошак (Лука 14:28-30).

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 27. страни]

Безбедносне мере

● Пасош, новац и повратну карту држи на неком сигурном месту.

● Направи фотокопије пасоша, као и улазне дозволе и/или визе, повратне карте и других важних докумената. По један примерак од тога чувај код себе, а други пошаљи својој породици или пријатељима код куће.

● Увек код себе држи телефонске бројеве родитеља, односно пријатеља код куће и породице код које си смештен.

● Понашај се честито с припадницима супротног пола, било у породици која те је угостила, или у школи, на послу или било где другде.

● Научи бар неке основне речи и фразе на језику земље домаћина.

● Отиђи на лекарски преглед пре него што кренеш. Обезбеди себи одговарајућу количину лекова који су ти потребни.

[Слика на 26. страни]

Уколико дође до неспоразума између тебе и породице домаћина, смирено попричај с њима