Поглед у свет

Деструктивна лепота

Водени зумбул је биљка која има прелепе пурпурне цветове. Убачен у афричко језеро Викторија пре неколико деценија, зумбул се тако брзо раширио да сада покрива површину језера од 2 000 квадратних километара, што омета важну рибарску индустрију која храни милионе људи у околним земљама, Кенији, Танзанији и Уганди. То је проузроковало озбиљне проблеме за воду у Уганди и хидроелектране јер запушава цеви за снабдевање водом. Поред тога, комарцима, пужевима и змијама пружа идеалну средину што за последицу има повећани број уједа змија као и случајева маларије и шистосомијазе (билхарзиозе). У језеро су убачени жишци који се хране искључиво зумбулима, али до сада нису били у стању да ухвате корак са експлозивним растом ове биљке. Рибарске заједнице су прибегле ручном уклањању корова, вадећи на хиљаде тона. Али ово се показало само као привремено решење. Да би се језеро очистило, Светска банка се укључила у један пројекат који кошта више милиона долара.

Пернати фосил — обмана

Часопис National Geographic је известио да је један фосил који је пронађен у кинеској провинцији Лиаонинг, „карика која недостаје у комплексном ланцу који диносауре повезује с птицама“. За фосил, назван Archaeoraptor liaoningensis, каже се да има реп диносаура, а груди и рамена птице. Међутим, научници постају убеђени да су „били преварени ситном дорадом фосила“, извештава Science News. Палеонтолози који су испитали фосил почели су да сумњају када су приметили да кости које повезују реп с телом недостају и да се на каменој плочи виде знаци дораде. Филип Кури из Краљевског Тиреловог музеја палеонтологије у Драмхелеру (Алберта, Канада), сумња да је неко „покушао да повећа вредност Archaeoraptora додајући један део диносауровог репа фосилу птице“, каже извештај.

Подводни револвераши

Личи на каубојски филм: учесници у двобоју стоје један наспрам другог, њихово оружје је напуњено и запето. Пошто је први борац опалио и повукао се, други је нанишанио и пуцао. Али када на двобој изађу ракови из породице Alpheidae, нико не бива повређен, пошто се увек држе на сигурном одстојању један од другог. Међутим, као што је извештено у часопису Der Spiegel, млазови воде који шикљају из њихових десних клешта нису увек безопасни. Такав водени пиштољ се такође користи да ошамути или убије плен као што су црви, рачићи и мале рибе. Млаз воде, произведен наглим затварањем клешта великом силином, чак је довољно јак да разбије стакло неког акваријума. Ако рак с пиштољем изгуби своје оружје, мали „револвераш“ постаје леворук, његова лева клешта се развијају у нови пиштољ, док „рука“ којом је некада пуцао израста у нормална клешта.

Устоличен живи Буда

„Кинеске власти су председавале устоличењу једног двогодишњег дечака као важног ’живог Буде‘ у тибетанској религији“, извештава The New York Times. Дечак, Соинам Пунког, изабран је између 670 дечака да служи као седми ретинг-лама. Каже се да су свештеници да би га изабрали користили прорицање. „Али питање је да ли ће већина тибетанског народа и свештеника прихватити дечакову аутентичност“, кажу новине. Зашто? Зато што је претходни далај-лама, највиши религиозни вођа Тибета, објавио кога је он изабрао за ретинг-ламу. У прошлим временима, ретинг-ламе су служили као намесници када су далај-ламе били одсутни.

Идоли који загађују

Потапање идола у најближу воду после церемонијалног празника раширен је обичај међу Хиндусима. Док су идоли фарбани бојама добијеним из цвећа или поврћа то није био неки еколошки проблем. Међутим, када су произвођачи прешли на фарбе које садрже тешке метале и канцерогене материје, нека подручја у Индији су доживела озбиљно загађење воде након што је хиљаде идола спуштено у потоке и језера. Да би ограничили загађење воде, становници једног града су сакупили стотине идола  и однели их на једну велику парцелу где су их изломили на комадиће. Часопис Down to Earth предлаже да се то уради у целој Индији и да се произвођачи идола врате традиционалним бојама које би замениле синтетичке фарбе. „У противном“, каже часопис, „реке које Хиндуси обожавају могу бити затроване идолима које обожавају.“

Светска анкета младих

Једно анкетирање више од 4 300 младих узраста између 12 и 24 године открива да млади данас цене традиционалне вредности као што су поузданост, љубазност и марљивост, извештава The Globe and Mail. Према Групи Ангус Реид, која је анкетирала младе из 11 земаља, 95 посто их је рекло да је најважнија ствар ’одржати реч‘. „Бити љубазан према другима“ је за 92 посто њих била следећа најважнија ствар, а „марљивост“ високо цени 83 посто испитаника. Иако „од њих 10 скоро 8 мисли да је важно имати доживотног партнера“, само 56 посто сматра да је брак нешто важно. Изненађујуће је што само 31 посто мисли да је „бити стварно богат“ нешто важно. Поред тога, испитивање показује да је само 45 посто „оптимистично с обзиром на 21. век“.

Чињенице о Web-сајту

Интернет је огромна компјутерска мрежа која повезује милионе компјутера широм света. Да би открила колико је распрострањен, Инктоми, једна компанија за развој софтвера за Интернет, утрошила је четири месеца на испитивање и каталогизирање Weba. Шта је пронашла? Број засебних страна премашује милијарду! Далеко најзаступљенији језик на Webu био је енглески. Он се користи у више од 86 посто свих Web докумената. Француски се појављује у нешто више од 2 посто, а холандски у око 0,5 посто.

Отровна медицина?

Због грешака лекара годишње умре између 44 000 и 98 000 хоспитализованих Американаца, извештава Медицински институт. Каже се да је овај проблем последица мањкавости у начину на који функционишу болнице, клинике и апотеке. На пример, фармацеуту справљање лека често отежава докторов нечитки рукопис. Да ли је доктор преписао десет милиграма или десет микрограма? Оно што још погоршава проблем јесу многи лекови чија имена звуче слично, што међу лекарима, медицинским сестрама, фармацеутима, као и међу пацијентима може створити конфузију. Медицински институт тражи да се у наредних пет година грешке лекара смање за 50 посто.

Интернет и старији

Електронска пошта се показује као једна корист за старије који су смештени у некој институцији. „Стручњаци кажу да становници старачких домова, чак и они онемоћали, брзо заволе компјутер и помоћу Е-поште и Интернета могу да оживе свој живот“, каже The New York Times. „Људи који владају технологијом стичу самопоуздање које утиче на друге аспекте њиховог живота, и многима је дика да своје сустанаре науче вештинама.“ Е-пошта не само што помаже старијима да остану у контакту са удаљеним члановима породице, здравственим радницима и старим пријатељима већ чини много и на савладавању беспомоћности, досаде и усамљености која тишти оне који су због болести и поодмаклих година везани за старачке домове и инвалидска колица. Морал се подиже, а депресија опада. Неки старији чак учествују у образовним програмима на Интернету, што им омогућује да будућим генерацијама пренесу знање и мудрост које су сакупили. Међутим, морају се направити неке измене. То укључује тастатуре које су лакше за руковање и згоднији начин да се повећа величина слова.

Несташице хране проузроковане људским фактором

„Катастрофе изазване људским фактором као што су грађански немири и економске кризе имају више утицаја на несташице хране него природне кризе“, известила је Организација уједињених нација за исхрану и пољопривреду (FAO). Др Хартвих де Хан, помоћник генералног директора FAO-а, рекао је: „Године 1984, катастрофе изазване људским фактором довеле су до свега око 10 посто свих случајева несташице хране. Оне сада чине више од 50 посто.“ Процењује се да се 52 милиона људи из 35 земаља суочава с несташицама хране. Извештај додаје: „То је највећи број људи који се суочава са озбиљним несташицама хране још од 1984. када је суша погодила супсахарску Африку.“